Претражи Живе Речи Утехе

У учењу молитви најтежи је први корак. Човек који живи у свету, толико је урастао у материјалне ствари, толико се прилепио плоти, да су му нејасна основна правила аскетског живота. Како је тешко почетнику престајати и пола сата на молитви! Међутим, стајање на молитви треба да буде дуго, веома дуго и требамо се научити да просто не примећујемо та вишечасовна молитвена стајања и бдења. Неопходно је да прве кораке стекнемо помоћу најпростијих средстава, верујући у уму да ће ти Господ раније или касније открити истину и тада ћеш схватити своју таму и своје незнање у којем си се налазио у свету пре молитве. Како учинити тај први корак? Један од првих услова за молитву јесте често и пажљиво посећивање црквених богослужења. Сви проповедници и учитељи су то саветовали, али ретко је ко схватао сву стварну снагу и значај црквеног богослужења за личну и тајну молитву на црквеном богослужењу. Не дао Бог да кажеш у срцу свом: желим да се молим насамо и тајно, а црква је за мене сувише бучна. Онај ко тако говори налази се у некој врсти прелести која може прерасти у неисцељиву невољу, такав човек неће избећи погибељи. Ја не говорим о тајанственом дејству храма Божијег на душу онога ко се моли, а које се наставља и после одласка из храма и помаже личној и тајној молитви. Томе би требало посветити посебан и дуг разговор. Ја овде говорим о томе како харам има то дејство да дисциплинује човека. Ако желиш стећи навику умне молитве, мораш често ићи у цркву и не само ићи, него ићи са расуђивањем, јер је то исто наука и притом наука која захтева учење и неку врсту дресирања. А то расуђивање се пре свега треба састојати у следећем: Неопходно је да се научимо безболном стајању на вишечасовним црквеним службама. Изабери себи неки манастир или неколико манастира где се служи са пажњом и подробно, и постави себи за правило да долазиш на почетак службе и да не одлазиш пре отпуста. Узми себи за правило, колико год било напорно, да одстојиш целу службу, седајући само у одређеним деловима службе (паремији, кафизама, поучавања, хвалитне) и не излази из храма чак ни у крајњој изнемоглости. Знам како је то тешко, посебно ономе ко тек приступа молитвеном труду и знам како је слаба наша воља, посебно када желимо да извршавамо то црквено послушање у условима градске и породичне сујете и вреве. Али и за такве ситуације постоји излаз. Најбоље ти је да одеш негде у манастир изван града, бар на дан или два, на неки велики празник. Дођеш у манастирску гостопримницу и твоји послови ће већ бити далеко од тебе. Гостопримац ће те, хтео ти или не, пробудити на време и из цркве нећеш имати куда да журиш. Стој и стој цело бденије или целу литургију и биће те срамота да изађеш из храма јер сви остали, који су дошли, ће стајати до краја и нико неће журити из цркве у конак. Хтео или не хтео научићеш се и ти, уз Божију помоћ, да стојиш све службе до краја и неће те болети ни леђа, ни груди, и ноге ће ти бити одморне после вишечасовног стајања. Истину ти говорим, ако не стекнеш ту телесну науку у храму Божијем, тешка ће ти бити молитва и никад нећеш стећи усредсређеност ума и пажњу на молитви. Свако ко стоји без тешкоће у цркви по неколико сати, рећи ће ти да је само почетак у том делу тежак и што даље то ће лакше за тело бити вишечасовно молитвено бдење.