Претражи Живе Речи Утехе

Мисионарска школа при храму Светог Александра Невског организује промоцију књиге: АРХЕОЛОГИЈА БИБИЛИЈСКОГ СВЕТА Субота 13. мај у 18:30ч Учествују: др Александар Милојков, ђакон координатор за Верску наставу АЕМ; ма Велибор Мартиновић, координатор за Верску наставу АЕМ, докторанд археологије; ма Јован Благојевић, аутор, наставник Верске наставе. Модератор: др Оливер Суботић, свештеник при храму Св. Александра Невског. https://невскихрам.срб/promocija-knjige-arheologija-biblijskog-sveta/

Певала је „Вилу са Кошара,“ а данас се за њу може рећи да је својеврсна вила са Балкана. Даница Црногорчевић, најпопуларнија је млада уметница која се бави етно, традиционалном и духовном музиком. Са њом су репортери Спутњика разговарали у манастиру Острог где је снимала спот за своју нову песму „Црква Света.“ Повезан садржај: Даница Црногорчевић у интервјуу за "Православље": Трудећи се у свом духовном, интелектуалном и моралном изграђивању, допринећемо прије свега себи, породици, Цркви и друштву! Ангелски глас наше сестре Данице Црногорчевић испунио радошћу и одушевљењем сабране на литији Ђакон Иван и Даница Црногорчевић гости емисије "Огледало" подгоричке српске РТВ Свој несвакидашњи таленат и гласовно умеће поделила је и са народом на литијама у Црној Гори. Оне који су имали част да је слушају уживо оставила је без текста. И нас је... Нова времена и догађаји рађају нове песме, а како је и сама била неизоставни учесник литија, објаснила нам је да „Црква Света“ велелепно осликава све оно што је последњих месеци захватило Црну Гору али и земље региона. „То православље које се буди у Црној Гори подстакло је све нас да се запитамо ко смо и шта смо, одакле смо и у кога верујемо. Мислим да је моја дужност да целокупној ситуацији допринесем са оним у чему сам најбоља - песмом,“ рекла нам је Даница Црногорчевић. Даница заплакала због песме о литијама - „Црква Света“ Ова уметница која је рођена Баранка, али живи у Подгорици, каже да је спот нову песму снимала захваљујући Рају Јеврићу, док је пројекат потекао од попадије Дајане Петровић која је иначе чланица групе Нектарија, а њен супруг је свештеник у Ваљеву. „То су дивни људи. Дајана је написала музику и текст. У последње време имала сам много понуда да снимим песме које осликавају ситуацију у Црној Гори али ми је суза потекла када сам чула њену песму „Црква Света“, знала сам да управо њу треба да снимим. Посебну захвалност дугујем и кавалисти Милошу Николићу који је издвојио своје драгоцено време у мору наступа, да буде главни инструмент на песми,“ прича нам Даница. Стварање песама у љубави Она открива у студију Александра Ковачевића снима и свој нови албум за који је текст песама написао управо супруг, ђакон Иван Црногорчевић. „Најлепше је када човек може да ствара у оквиру породице и ово доживљавам као наш заједнички пројекат. Привилегија је када вам супруг пише текстове, а онда га ја пратим и скромно пишем музику. Јако је битно да човек ствара у љубави, јер можеш да кажеш и да је нешто мање или више добро, а да се нико не наљути,“ прича нам ова млада уметница. Мама, да ли она стварно постоји? На питање да ли је свесна чињенице да све више постаје узор девојчицама, Даница каже да искрено не жели да буде свесна те популарности. „Нећу да будем лажно скромна али се и постидим од све те пажње. Од деце ми не смета ништа, јер су искрена.Трудим се да им будем узор у свему. Ипак, када неке од њих сретнем на улици они просто родитељима не верују да сам то ја и питају их: „Мама, па она стварно постоји?“ Већина деце мисли да ја живим у Храму гледајући ме како сам обучена, чак и моја ћерка каже да сам принцеза.“ Поред мужа који је ђакон СПЦ и двоје деце, двогодишње Касијане и једногодишњег Јована, Даница нађе време и за себе. „Било би све много теже да сам неко ко себе доживљава као звезду и да стално морам да наступам. С обзиром на то да ја желим да послужим Господу, свом народу и Цркви онда ништа није тешко и све стижем. Има мајки које имају и више деце па се не жале, ја само желим да уживам у њиховом одрастању,“ додаје она. Ујединила партизановце и звездаше Ова млада уметница каже да је певањем почела да се бави још пре основне школе, у цркви светог Николе у Улцињу, на веронауци, а касније се развила и љубав према духовној музици као исконском очувању наших корена. „Моја душа је сва у томе али немам прилике да снимам баш праве духовне песме псалме и тропаре које много волим“. Ова млада уметница певала је чак и стихове из Његошеве „Луче микрокозма“, што је мало коме пошло за руком. Због многобројних позива једва чека да се ситуација стабилизује и да посети Србију. „Скоро смо наступали у Нишу на утакмици Партизана и Звезде и сви су певали углас једну песму. Сви треба да схвате да смо браћа и сестре у Христу и да заправо између нас нема разлике,“ завршава нам причу Даница Црногорчевић. Извор: Ризница литургијског богословља и живота / Спутник

Рукопис је палимпсест – рукопис написан на пергаменту преко већ постојеће текста. Научници су открили да најстарији текстови рукописа потичу из 9. и 10. века. Унескова одлука је прослављена у Грузијском националном архиву. Догађају су присуствовали стручњаци и представници свештенства и културни посленици. Сам рукопис је био изложен у свечаној дворани. Јеванђеље је стигло у грузијски Народни музеј 1924. године из цркве Пресвете Богородице у селу Тортиза у области Шида Картли. У старим описима рукописа навођено је да Јеванђеље потиче из 14. века. Током изучавања пергамента откривено је да је у питању палимпсест од три слоја. Горња два слоја су Јеванђеље једног од најпознатијих личности Грузијске Цркве, Георгија Мтацминделија, такође познатог као Георгије Светогорац и Георгије Ивиронски (1009-1065). Он је у више наврата преводио Библију у Грузији, и тако је био веза између Грузије и Византије. Идентификација трећег слоја још није готова. Јеванђеље у питању писано је на три различита грузијска писма, на којима је писано у 9/10. веку, 12. и 13. веку и 16/17. веку, као и минијатуре и иницијале из 14. века. Године 2011. листа Сећање света обогаћена је са збирком од око 1000 византијских рукописа из Грузије, од којих неки потичу из 5. века. Најстарији рукопис византијског периода такође је унесен 2015. године. Извор: Српска Православна Црква