Претражи Живе Речи Утехе

У православљу, благослов свештеника представља невидљиву руку Христа која нас благосиља и зато је целивамо, док монахиње својим животом посвећеним Богу остају стуб духовности без улоге посредника благослова. Православна вера, богата симболиком и дубоким духовним значењем, пружа својим верницима многе обреде и обичаје који одражавају саму суштину вере. Један од тих обичаја је и целивање руке свештеника или епископа, као израз поштовања према благослову који долази од самог Христа. Међутим, у случају монахиња, овај чин се не практикује, а разлог за то лежи у самој сржи црквених канона и теологије. Свештенослужитељи, који су кроз свету тајну свештенства добили благодат Светог Духа за служење Цркви Христовој, осењују нас крсним знаком, доносећи благослов од Господа. Епископи (архијереји) и свештеници (јереји) приликом благослова састављају прсте тако да представљају слова ИС ХС, што значи Исус Христос. Кроз овај чин, свештеник нам преноси благослов Господњи, а Свети Јован Златоусти нам поручује: „Не благослови човек, него Бог његовом руком и језиком.“ Да бисмо примили благослов од свештеника или епископа, потребно је саставити шаке у облику крста - десну преко леве са длановима навише, изговарајући: „Благослови, оче“ (или „владико“). Након примљеног благослова, пољубимо руку свештеника као невидљиву руку самога Христа, док свештеник изговара речи: „Бог благословио!“ Монахиње, с друге стране, не носе свештеничку благодат. Оне се ословљавају са „сестро“, док се игуманија, старешина манастира, ословљава са „мати“. Иако постоји тумачење да се игуманији може пољубити рука као израз поштовања, ово је више израз световних правила, док се црквени канони држе дубљег теолошког значења. Монаштво се води црквеним канонима, а не световним правилима. Монахиње не пружају благослов на начин на који то чине свештеници. Ово не умањује поштовање према монахињама, већ истиче разлику у њиховим духовним улогама унутар цркве. Док свештеници делују као посредници Христовог благослова, монахиње својом посвећеношћу и молитвом оснажују духовни живот заједнице. https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/22136/monahinjama-se-ne-ljubi-ruka