Претражи Живе Речи Утехе

РЕЗОЛУЦИЈА Ми, свештенство, монаштво и представници народа Божјег, посвећени и изабрани чланови Годишње скупштине Богоспасајеме Епархије канадске Српске православне цркве, сабрасмо се у просторијама храма Светог Николаја Мирликијског Чудотворца, у граду Хамилтону, у провинцији Онтарио од 21. до 22. фебруара, лета Господњег 2020. 1. У години када наша Света Српска Православна Црква обележава 100-годишњицу свога поновног уједињења и васпостављања Српске патријаршије, призвани и сабрани Духом Светим данас када молитвено прослављамо Светог Саву Другог, Архиепископа српског и оданије празника Сретења, очински предвођени својим Архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским Господином др. Митрофаном, најпре упућујемо синовске поздраве Његовој Светости Архиепископу пећком, Митрополиту београдско-карловачком и Патријарху српском Г.Г. Иринеју и свим Архијерејима Српске православне цркве. 2. Са дубоким осећањем хришћанске љубави поздрављамо све Архијереје Српске православне цркве чија јурисдикција обухвата територију Црне Горе са свим благочестивим народом, у којима је оличена пуноћа Цркве Христове у Црној Гори, која вековима стоји на темељима равноапостолног просветитеља Светога Саве, где је сам камен од угла Господ Исус Христос (Еф. 2:20), свесрдно подржавајући њихову непоколебиву веру и труд у очувању хришћанског слободарског духа и светиња Српске православне цркве од бруталног покушаја наметања штетног "закона о слободи вероисповести" у Црној Гори. Питамо се да ли је случајно да баш у време када Српска православна црква обележава 800 година од добијања аутокефалије и 100 година од поновног уједињења и васпостављања Патријаршије српске, и поред свих других искушења кроз које пролази, благочестиви народ и на тим просторима буде стављен на додатно искушење да мора да брани основну слободу на веру и своје светиње у Црној Гори коју су преци благочестивог народа, данас принуђеног да управо због поменутог "закона" буде на улицама, вековима градили. Није јасно у чије име и ко може да донесе закон, ако га већина народа те земље није подржала? Подједнако важна питања, још увек без одговора, јесу и због чега се и даље инсистира и шта би требало да буде крајњи циљ спровођења једног штетног закона, и зашто је безразложно заобиђена благовремена понуда представника Српске православне цркве да буду укључени у раду на изради поменутог закона? 3. У истом духу поздрављамо и дивимо се нашим Србима и Српкињама и нарочито деци српској, који заједно са свештенством и монаштвом на вековно распетом Косову и Метохији, чврсто стоје на најсветијој земљи српској. Уједињени смо у подршци нашем Патријарху, Светом Архијерејском Синоду и Светом Архијерејском Сабору са ставом да је Косово и Метохија наш Јерусалим и да се никада и ни под каквим условима не смемо одрећи заветне земље, а нарочито у ове припремне дане гласно одзвањају заветне молитве из псалма 137, које Црква узноси припремајући се за Велики и часни пост. Стога, апелујемо на све релевантне чиниоце да не остају неми пред неправдом и безакоњем који се већ дуги низ година отворено дешавају у срцу Европе. Стога, са овога места једним срцем и једним устима упућујемо заједничке молитве Господу за Архијереје и верни народ Српске православне цркве на Косову и Метохији и у Црној Гори који се, упркос свакодневним суочавањима са разним видовима застрашивања и политичких манипулација и притисака, труде да у најтежим временима сачувају име Светога Саве, Светога Кнеза Лазара, Св. Василија Острошког и Св. Петра Цетињског. 4. Такође, пружамо пуну подршку нашем народу у Републици Српској и Босни и Херцеговини, Далмацији, Крајини и Славонији у њиховом настојању одбране свога имена и српског идентитета, светих и непролазних вредности. Богу се молимо да многонапаћеном народу српском долије снаге за савлађивање свих тешких искушења у духу Христових заповести и увек имајући Господа Христа у себи. 5. Епархијска скупштина изражава забринутост због великих изазова данашњице који су, како пред васцелим Православљем, тако и у појединачним помесним црквама. У духу поменутих великих јубилеја, упућујемо једногласну подршку напорима Светог Архијерејског Синода у очувању јединства Српске Православне Цркве у Северној и Јужној Америци. У исто време, истичемо досадашњи изузетан допринос Богословског факултета Светог Саве у Либертивилу, који је од свога настанка подарио нашој Цркви, не само свештенослужитеље у Северној Америци, већ и значајан број дипломираних богослова који данас успешно обављају најодговорније послове у животу Цркве, како у Матици, тако и у Дијаспори. Стога, пружамо једногласну подршку Декану факултета, Његовом Преосвештенству Епископу канадском господину др Митрофану, посвећеним професорима, као и особљу ове установе, у раду и напорима ка академском унапређењу једине православне високошколске установе на Средњем Западу. И на другим континентима ничу богословске установе у окриљу Српске православне цркве, као нпр. Колеџ Светог Саве у Аустралији. То указује на то да са једне стране постоји реална потреба за квалитетним високошколским установама и ван Матице ради наставка што квалитетнијег мисионарског и пастирког делања на овим просторима, а са друге за приближавањем и блиском академском сарадњом са свим Универзитетима, како на северноамеричком континенту, тако и широм света. 6. Сви заједнички упућујемо молитве Свемогућем Богу да просветли срца и умове свих поглавара помесних Православних Цркава да са највећом одговорношћу најпре пред Богом Живим, а затим и пред људима, раде на очувању јединства Цркве Христове - Цркве Православне. Са овог места изражавамо молитвену подршку Његовом Блаженству Митрополиту Онуфрију, поглавару аутономне Украјинске православне цркве, његовим архијерејима, свештенству, монаштву и верном народу на истрајавању у очувању мира и јединства у Цркви. 7. Епархијска скупштина поздравља власти државе Канаде, на челу са премијером Џастином Трудоом. 8. Молитвену благодарност исказујемо верним служитељима олтара Божјег који су се упокојили током претходне године. Овде морамо поменути неуморне прегаоце на њиви Господњој: архимандрита Нектарија Радовановића, протојереја-ставрофора Добрицу Обрадовића и протођакона Горана Поповића. Нека би их Господ населио насељима праведних у наручју Авраама, Исака и Јакова. Вечан им спомен. 9. Сабор Епархије канадске најтоплије захваљује Црквено-школској општини Светог оца Николаја у Хамилтону и њиховим свештеницима протојереју Ђури Самцу и јереју Радовану Кодићу на гостопримству и старању за све овде сабране. Нека би Господ узвратио нашим домаћинима Његовим непролазним Даровима свише. Извор: Сајт Епархије канадске "Источник" View full Странице

РЕЗОЛУЦИЈА 35. СКУПШТИНЕ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЕПАРХИЈЕ КАНАДСКЕ, ОДРЖАНЕ У ЦРКВЕНОЈ ОПШТИНИ СВЕТОГ СИМЕОНА МИРОТОЧИВОГ, КАЛГАРИ, ОД 3. ДО 5. ФЕБРУАРА 2017. ГОДИНЕ Ми, свештенство, председници и делегати свих црквених општина широм Богоспасајеме Епархије канадске, као и руководиоци и чланови епархијских подручних тела, окупљени на 35. скупштини Епархије канадске и очински предвођени својим архијерејем, Његовим Преосвештенством Епископом канадским господином др Митрофаном, у црквеној заједници Светог Симеона Мироточивог у Калгарију, од 3. до 5. фебруара 2017, упућујемо искрене синовске поздраве Његовој Светости Патријарху српском Г. Г. Иринеју и свим архијерејима Српске православне цркве. 2. Испуњени радошћу сусрета и заједнице поздрављамо и сву нашу браћу и сестре диљем Епархије канадске. Представљујући пуноћу Цркве Христове на овим просторима, обраћамо се свом верном народу, с позивом да се радује и да буде свестан свога назначења: “Ви сте светлост свету” (Мт. 5, 14). Но, отуда и наша обавеза да сагледавамо и преиспитујемо наше деловање и нашу мисију у времену и простору најпре међу онима који нису наши истомишљеници. 3. Овако окупљени под духовним старањем и очинском управом нашег оца и Епископа г. Митрофана, изражавамо двоструко задовољство; са једне стране зато што се заједница Светог Симеона Мироточивог, наш овогодишњи домаћин, овако динамично развија – као и већина наших заједница – а са друге, зато што моћни верски потенцијал ових простора представља залог велике будућности ове благословене земље. 4. Благодаримо Богу на даровима које изобилно примисмо и које изобилно примамо, ипак свесни посла и изазова који тек предстоје. Стога, усрдно и смирено призивајући благослов и помоћ од Господа, обраћамо се свој нашој браћи и сестрама да заједнички радимо на јединству наше заједнице. Живот Цркве је неодвојив од живота свих нас, а ми нарочито на овим просторима осећамо потребу за јединством – у Христу, једином правом и чврстом јединству. Свесни значаја заједнице, позивамо сву благочестиву браћу и сестре да буду активни у Цркви. Ако се некада и у нечему и не слажемо, то не треба да буде разлог да се разједињујемо. Мало нас је да бисмо били разједињени! Недао Бог да неки појединац злоупотреби законе ове земље и својом заблудом крене да збуњује благочестиви верни народ и одваја га од Тела Христовог. Ако је много и дозвољено у оваквом свету, треба имати на уму да није све на корист. Смирено, али с искреном љубављу позивамо сву нашу браћу и сестре, који су се удаљили од црквене заједнице из било ког разлога, да се врате у наручје Мајке Цркве и по мери дара свога и сходно својим могућностима живе у миру и љубави и да исто мисле међу собом (Римљ. 15, 5). 5. Особито благодаримо Богу што је и нас на овом континенту удостојио у минулој години да примимо део моштију мученика Пребиловачких и Св. Николаја охридског и жичког. Црква нас увек окупља око светиња. Мученици Пребиловачки јесу симбол страдања нашег многострадалног народа, али су уједно и симбол свенародног јединства. Присуство моштију светих мученика који пострадаше не чинећи зло заузврат, није донело само утеху, већ истинску крсто-васкрсну радост. Ако нам је тешко, похитајмо њиховим светим моштима ради утехе и благослова, јер они нас разумеју; њима је било теже. Ако смо разједињени, помолимо се светим мученицима, око моштију којих смо се, ето, и ми удостојили, а који животе своје положише као аманет свима будућим поколењима; ако смо разједињени и ако се делимо, то онда сви мученици и Пребиловачки и Косовски и Јадовински и сви мученици рода нашега узалуд страдаше, узалуд животе своје жртвоваше. 6. Наш поглед је усмерен пре свега на крајеве у којима су угрожени наша браћа и сестре у Христу данас, посебно на Косову и Метохији. Све хришћане и све људе вере и добре воље позовамо на што усрднију молитву Творцу и Промислитељу да нам подари преко потребан мир. Позивамо међународну заједницу да што пре заустави даљу ескалацију немира одустајањем од давања недвосмислене подршке неоснованом и правно необјашивом једностраном отцепљењу дела суверене државе Србије. Подижући свој глас, ми апелујемо на све оне који могу да утичу на судбину народâ који живе на простору Косова и Метохије да учине све што треба да дође до политичког мира, стабилности, те да народи на овим просторима могу живети заједно у миру и слози као што је то увек било кроз историју. Једнострано, правно неутемељено и насилно проглашење независности неке територије, па и Косова и Метохије, јасно је, макар у цивилизованом свету, није прихватљиво и самим тим не може водити миру. 7. Дубоко забринути за мир и стабилност на простору Балкана, позивамо међународну заједницу да не затвара очи пред чињеницом да је у Републици Српској на делу покушај уношења немира. После толико година немира, па коначно успостављеног мира, коме је поново у интересу да се дестабилизује правно постигнут и утемељен мир? Многи од нас смо силом прилика пред ратним вихором напустили своје домове и оставили своје најмилије у Републици Српској и Босни и Херцеговини. Још увек носећи незацељене ране тога времена, свој глас посебно дижемо да се учини све како би се спречила дестабилизација постојећег мира. 8. Придружујемо се апелима осталих хришћана у свету и позивамо светску заједницу да без одлагања учини све да се спречи даљи изгон хришћана са Блиског Истока и да обједини напоре како би престало насиље и тероризам. Узносимо молитве Христу Спаситељу света, да на тлу Блиског Истока успостави мир који је ”дело правде” (Ис. 32, 17), да учврсти братски саживот међу различитим народима, Црквама и религијама који онде живе, да избеглицама омогући повратак у њихове домове и да рањенима подари исцелење, а душама невино изгинулих упокојење. 9. Желимо да упутимо посебну поруку родитељима и омладини. Родитељи, будући да сте благословени породом, Ви сте привилеговани, јер вам је Господ поверио улогу твораца, сарадника Божјих. Бог вас је благословио да стварате живот и обликујете младе душе. Васпитавајте децу и предајте им драгоцени бисер хришћанске православне вере. Пазите да ваше потомство не буде недостојно својих предака који су стварали, градили, освећивали и посвећивали, а себе жртвовали. Ви, пак, млади треба да знате да сте, хтели ви то или не, вољени. Бог вас воли иако сте понекад од људи запостављени. Но, Бог жели да ви осетите Његову љубав и будете Његова деца, апостоли Његови. Немојте олако прихватати изопачени морал који се данас јавно и без задршке пропагира. Слобода је мач са две оштрице, јер не користи баш сваки човек слободу на добро своје и на добро ближњих. Будите, дакле, својим примером понос својим родитељима и учитељима, радост Цркви и народу, украс и пример свету. Традиционално, са овога скупа посебно поздрављамо власти државе Канаде, на челу са премијером Господином Џастином Трудоом. Као досељеници, или потомци досељеника у Канаду, са поносом истичемо да живимо у једном од најбоље друштвено уређених система; друштву које различитост гледа као оплемењеност. Имајући у виду толеранцију за различитост мишљења и животних погледа, не можемо а да се не осврнемо на тенденцију потискивања традиционалних хришћанских вредности у нашем друштву. И овога пута се обраћамо релевантним ауторитетима државе у којој живимо, радимо, доприносимо и породице стварамо, да хришћанска начела која су уткана у темеље ове државе морају да се поштују. Запањујуће је колико савремено друштво – друштво двадесет првог века – надмено намеће одређене принципе који су потпуно страни културном човеку од само генерацију или две раније. Питамо се, да ли култура застарева тако брзо? Зашто канадска култура потискује своја начела – хришћанска начела – на којима је стварана? 11. У неустрашивом објављивању Истине Божје, и спасоносне Благе Вести, нека нам помогне Господ наш Исус Христос, који нас духовно укрепљује обећањем: ”Небој се мало стадо, би воља Оца вашега да вам даде Царство” (Лук. 12, 32). 12. На крају, као и увек, благодарећи Господу на свим даровима којима нас је благословио у протеклој години, молимо се да нас Творац и Промислитељ свега и у овој години не заборави, да нас укрепи и оснажи да Господа Христа непоколебиво сведочимо, нарочито међу онима који Господа још нису познали и да се Његовог имена не постидимо. Опет и опет понављамо, наше је да се трудимо, да верујемо, да се молимо и да се надамо, са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносећи један другога у љубави, старајући се да чувамо јединство Духа свезом мира (Еф.4:2-3). У Калгарију, Алберта, Канада 4 фебруара 2017 године View full Странице