Претражи Живе Речи Утехе

Искре ревности појављују се и код нас, али само се појаве и – угасе се. Ревност је увек пламена, али постојана и неугасива бива само услед облагодаћења нашег духа Духом Светим. Дакле, када код Вас постоји таква ревност, значи да је и Ваш дух обновљен и да ће – само га не гушите – преузети у своје руке и душу, и тело, и све природне потребе, и све своје животне и грађанске односе, и да ће их све усмерити ка једном циљу: богоугађању и спасењу. Одговорите је ли тако или није. Сматрам да Вам је веома тешко да на то одговорите, не само због Ваше скромности. Долазим Вам у помоћ. Не мешајте различите врсте ревности. Духовна ревност се сва исцрпљује на угађање Богу и спасење душе; она је испуњена страхом Божијим и њена пажња је непрестано усмерена ка Богу; она се својски труди да ни у мислима, ни у осећањима, ни у речима, ни у делима не допусти ништа што не би било угодно Богу, како јој указује савест коју чува чистом као огледало; она чува своје срце да му се не би прилепило нешто друго осим Бога и божанских ствари, и својим надањима сели се у други свет, одсецајући све земаљске наде. Њој није страно ни оно што је потребно у пролазном животу, али све што се односи на тај живот за њу је споредно, а главно је једно – богоугађање и спасење. Видите ли? Изволите добро промислите о томе и проверите себе. Обратите пажњу још и на то да постоји и душевна ревност. Али она је сва окренута уређивању привременог живота. Ко ревнује у науци, тај не спава; ко ревнује у уметности, тај се клони целог света; ко ревнује у трговини тај не жали труда; тако је и за све друго. И све то не би било тако страшно, али несрећа је што када нека од ових ревности у потпуности заокупи човекову пажњу и његове силе, она гаси духовну ревност. Душевна ревност у најбољим својим пројавама, које су поменуте, хладна је према духовном и нема никакву жељу да се бави оним што задовољава духовну ревност. А о другим видовима ревности да и не говоримо, јер они су противни духовној ревности. Јер постоји још сујетна ревност (улепшавање и слично) и зла ревност, порочна и грешна, окренута ка задовољавању страсти. Ове последње не хладе толико духовну ревност, али према њој стоје у потпуно непријатељском односу и некако саме по себи је гуше ако се она некако појави у савести, а и другде је терају и прогоне. Ето колико различитих ревности има! Изволите, погледајте, да нема код Вас неке од њих? Духовна ревност не прогони душевну (научну, уметничку, пословну, грађанску), него је само чини умереном и доводи је у ред, усмеравајући је према својим погледима и не дозвољавајући јој да ревнује у нечем таквом што је противно њој самој. Она прогони само сујетну и страсну ревност, не дозвољавајући им ни да се појаве у кругу човековог живота у коме је сама завладала. Само у једном случају она не пушта даље ни душевну ревност, а то је када види да дела којима се задовољава ова ревност – наука, уметност, породични живот, грађанске службе – не дају простора њој самој, да је стешњују, хладе и гасе. Тад она човека којим је овладала потпуно истргне из таквог поретка живота у коме доминира душевна ревност и води га онамо где ће се занимати само тиме да задовољи њу – духовну ревност. Погађате о чему је овде реч?! Праву духовну ревност одвајам од свега осталог да бисте јасно видели шта је она заправо и да бисте се потрудили око ње. Она је тај огањ који је Господ дошао да запали на земљи и који када падне на земљу наше природе поједе све што је тамо непотребно, а све потребно претапа и пречишћава. На њу је мислио апостол када је писао Солуњанима: Духа не гасите (1. Сол. 5,19). Јер иако је овај Дух – Дух благодатни, његово присуство у нама сведочи се огњем духовне ревности; када се та ревност гаси, гаси се и Он; на њу је мислио када је поучавао Римљане: у ревности не будите лењи; будите духом ватрени; Господу служите (Рим.12,11). Брижљивост и неленствовање јесу сама ревност; горење духом је сведочанство њеног присуства и деловања; служење Господу је смер и дух ове ревности. Усмеравајући такву ревност исти апостол заповеда Филипљанима: што год је истинито, што год је поштено, што год је праведно, што год је чисто, што год је достојно љубави, што год је на добру гласу, било која врлина, било шта похвале достојно, то мислите… и Бог мира биће са вама (Филип.4,89). Ето у чему ревнује оживели и са Богом сједињени дух, и због такве ревности чува јединство са Богом. Зато ће Бог мира пребивати са њим – а то је благо од кога нема већег. Такође одређујући како ревност треба да буде усмерена, он пише Римљанима: Молим вас дакле браћо, ради милости Божије, да дате телеса своја у жртву живу, свету, угодну Богу, као своје духовно богослужење. И не саображавајте се овоме веку, него се преображавајте обновљењем ума свога да искуством познате шта је добра и угодна и савршена воља Божија (Рим. 12,12). Обновљење ума је обновљење нашег духа благодаћу. Оживевши он се одвезује од дела овог века и ревнује само у богоугађању, целога себе приносећи Богу на жртву живу и свету, те стога и благоугодну Богу. Дакле ето шта је ревност, каква је њена сила и на шта је усмерена! Ето колико је ревност значајна. И сами признајте да је тешко одредити има ли је код мене и код Вас. Потрудите се над тим. /.../ св Теофан затворник (извод из писама, из књиге ЖИВЕТИ ЗА ВЕЧНОСТ) https://www.youtube.com/@БојанБановић/community