Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'равнодушности'.
Found 3 results
-
Али размислимо о томе колико људи око нас учини очајнички корак - изврши самоубиство или, у стању привременог лудила, убије своје ближње или сопствену децу... Чини се, шта ми имамо са тим? Али чињеница је да се све ово не дешава изненада и не у некој врсти вакуума. Све ово се постепено кује пред очима десетина или стотина људи. Замислите колико смо равнодушни и непажљиви према ближњему, ако нам пред очима практично сазревају страшне трагедије, а ми их не примећујемо и ужасавамо се тек када је касно да нешто променимо. Може се тврдити: свако је пун својих проблема. Наравно да јесте. Али ми нисмо само јединице друштва. Нисмо само слепо-глуви појединци који живе сами. Ми смо хришћани, што значи да смо сви једно тело. Тело Цркве, тело Христово. И сви смо ми удови овог светог тела, које је Бог измерио, „да не буде раздора у тијелу, него да се удови подједнако брину један за другога. И ако страда један уд, с њим страдају сви удови“, каже нам апостол (1. Кор. 12, 26). Замислите само колико се недаћа могло избећи да смо се бар мало интересовали за животе наших ближњих, да бисмо, уочивши неке проблеме, разговарали. Ниједна од невоља о којима сада говоримо није се десила сама од себе и изненада. Да смо само пажљивији једни према другима! Равнодушност убија. То нису само речи, већ тужна истина живота. И ниједна наша врлина, никакви пост и подвижништво не могу искупити ту кривицу када смо ми, у својој умишљеној праведности, прошли поред човека коме је било потребно – не, не новчана помоћ, ни неки посебни услови – просто људско учешће. Хајде да размислимо о томе! Нека нас све спаси Господ! https://pravlife.org/sr/content/mitropolit-antonije-pakanich-o-neosetljivosti-i-ravnodushnosti -
Митрополит Антоније (Паканич) о неосетљивости и равнодушности
a Странице је објавио/ла Поуке.орг - инфо у Поучни
Сигурно свако од нас себе сматра правим хришћанином. Jер ми не грешимо најстрашнијим гресима: не убијамо, не крадемо, не чинимо прељубу, недељом идемо у цркву и чак дајемо милостињу. Али размислимо о томе колико људи око нас учини очајнички корак - изврши самоубиство или, у стању привременог лудила, убије своје ближње или сопствену децу... Чини се, шта ми имамо са тим? Али чињеница је да се све ово не дешава изненада и не у некој врсти вакуума. Све ово се постепено кује пред очима десетина или стотина људи. Замислите колико смо равнодушни и непажљиви према ближњему, ако нам пред очима практично сазревају страшне трагедије, а ми их не примећујемо и ужасавамо се тек када је касно да нешто променимо. Може се тврдити: свако је пун својих проблема. Наравно да јесте. Али ми нисмо само јединице друштва. Нисмо само слепо-глуви појединци који живе сами. Ми смо хришћани, што значи да смо сви једно тело. Тело Цркве, тело Христово. И сви смо ми удови овог светог тела, које је Бог измерио, „да не буде раздора у тијелу, него да се удови подједнако брину један за другога. И ако страда један уд, с њим страдају сви удови“, каже нам апостол (1. Кор. 12, 26). Замислите само колико се недаћа могло избећи да смо се бар мало интересовали за животе наших ближњих, да бисмо, уочивши неке проблеме, разговарали. Ниједна од невоља о којима сада говоримо није се десила сама од себе и изненада. Да смо само пажљивији једни према другима! Равнодушност убија. То нису само речи, већ тужна истина живота. И ниједна наша врлина, никакви пост и подвижништво не могу искупити ту кривицу када смо ми, у својој умишљеној праведности, прошли поред човека коме је било потребно – не, не новчана помоћ, ни неки посебни услови – просто људско учешће. Хајде да размислимо о томе! Нека нас све спаси Господ! Митрополит Антоније (Паканич)-
- 1
-
-
- неосетљивости
- (паканич)
- (и још 3 )
-
„Будите, дакле, мудри као змије, а безазлени као голубови“. (Мт.10,16) На ово се своди начин нашег смирења. Ако одузмемо безазлености мудрост, оно се претвара у кукавичлук и малодушност. Ако одузмемо мудрости безазленост, она се претвара у пуку гордост која води у пропаст. Хришћанство често позива на смирење. И треба. Без смирења заиста нема спасења. Оно је израз нашег поуздања у Бога, наше вере и поверења у Божији план, пројава наше послушности пред Његовом вољом. Без смирења човек не може ни прићи Христу и окусити ниједан плод Његове Благе Вести. Међутим, наше смирење увек мора да се ослања на Христа. Да бисмо препознали да ли је наше смирење охристовљено, морамо размишљати и главом и срцем, заиста Христом доживети ситуације које су пред нама и кроз Њега наћи решење. Оци то називају – созерцавањем. Прво морамо напоменути како Православље није вера фаталиста. Не дешава се апсолутно све по вољи Божијој. Некада, најгори могући начин да утешите некога ко се сусрео са великом невољом и људском злобом, јесте да му кажете како је то воља Божија. Не, некад то није воља Божија. Некада је то воља себичних, малих људи. Ако је Бог нешто допустио због слободе људске воље, не значи да је то по Његовој вољи, нити да је Он то желео. Ако бисмо признали став да се апсолутно све дешава по вољи Божијој, онда би и само зло било по Његовој вољи. А то није и не може бити случај. Фатализам је став кукавицâ. Уплашени да се изборе за животним недаћама, успротиве се и делају када је то потребно, неки људи радије апсолутно све прихватају као неизбежно, и изговарају се својим смирењем док се скривају пред шансама да испоље своју веру. Своју малодушност представљају као врлину смирења.
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.