Претражи Живе Речи Утехе

Бог је створио човека као своју слику и прилику (Књ.пост.1;26-27), и обдарио га разноврсним талентима и слободном вољом. Понашајући се слободно човек речима и делима пројављује своја осећања, хтења, намере, што ће рећи,открива своју унутрашњост. Ниједна неумереност не излази на добро. Тако и неумереност у опхођењу у коме је заступљено често понављање ружних речи поприма силу навике која се укоренила и не искорењује се лако.Људи који у свом речнику користе псовке дар Божији, дар речи, обезвређују испод сваког нивоа. Сваки цивилизовани народ води рачуна о уређености свог животног простора, а наша Црква учећи људе вери у једнога Бога у Тројици учи их о уређености духовног простора, односно, како да користе време земног живота припремајући се за живот будућег века и добар одговор на страшном Христовом суду. Многи се питају да ли је псовка одувек део наше “културе”? Ова наша земља је основана од светородне лозе Немањића и других србских светитеља. Ево какав је утисак стекао Константин Философ боравећи међу Србима у време деспота светог Стефана Лазаревића: “Живот пак у целој тој земљи је као црква Божија, и људи не живе као остали народи скотски и против природе, и не спомињу узалуд сваки час име Божије, него је установљено да се сви од малога до великога моле више од два пута на дан.” Један од могућих одговора на питање од када датира употреба псовки међу Србима дао је духовник манастира Витовнице Архимандрит отац Тадеј : “ У време Обреновића када је ослобођена од Турака мала Србија, нисмо имали школско образовање, људе који би требало да воде рачуна о администрацији, државној и црквеној. Надали смо се да ће Русија да нам помогне као православна земља. Милош Обреновић је имао државну делегацију а Црква своју. Те делегације су ишле да моле да тамо приме нашу омладину да се војно и административно усаврше… Кад су отишли тамо нико их није ни погледао… И црквне власти нису смеле од државних да приме делегацију и наши су се ожалошћени вратили назад… Ми се онда окренемо Западу. Пошто нам је најближе била Пешта, ми смо своју омладину послали у војну академију у Пешти. Мађари су чувени псовачи у целом свету. И наша омладина научила се да псује. У нашем језику нису постојале псовке, није се знало за псовке и прва псовка почела је у гарнизону. И ево за непуних сто година ми смо гори сад и од Мађара у псовкама.” Познати наш владика Николај Велимировић је писао о једном француском официру који је био са србском војском на солунском фронту. Када је овај официр у Паризу говорио о србском народу изнео је запажање да у Срба постоји беспримеран обичај псовања светиње. “Псовка је као проказа на овом народу. Као од губе сав се народ огубавио псовком. Надати је се, да ће се народ србски, који може све, моћи некад очистити и од ове моралне губе.” Заиста ничега се србски народ не мора толико стидети колико свог језика упропашћеног псовкама. Гле какава разлика између Срба у време Првог светског рата у односу на Србе непосредно после косовског боја. Разлика се може приписати 500- годишњем робовању под Турцима, односно опадањем нивоа православне духовности а самим тим и опадањем нивоа културе опхођења и говора. Требало би да се угледамо на наше претке, да се обожимо и да своју православну културу пројавимо и у говору. Много би нам користило да се угледамо и на наше суседе и браћу по вери, Грке и Бугаре, који немају псовке Пошаст псовке се као неко гљивично обољење проширила у нашем народу. Захваљујући дугоготишњем негирању постојања Бога остао је наш народ без страха од Бога и без стида не само пред људима него и пред децом. Почујте шта каже Господ о саблазнима и о онима који их шире: “Тешко свијету од саблазни; јер је потребно да дођу саблазни, али тешко човјеку оном кроз кога долази саблазан”(Мт 18;7). Много тежу казну заслужују они који дечије душе саблажњавају или штавише уче децу псовкама. “А који саблазни једнога од ових малих који вјерују у мене, боље би му било да се објеси камен воденички о врат његов, и да потоне у дубину морску”(Мт.18;6).

Постоје ли поред мрсне хране и пића и мрсне теме? Видим да поједини чланови говоре у том правцу. Које су? Како их препознати? Постоји ли и ту "подела" на теме "дозвољене" када је пост на води, на уљу и на риби?

Додао садржај:: Пријатељ Божији У организацији братства Светог Стевана при манастиру Сланци, заједно са још неколико православних братстава, почела акција НЕ ПСУЈ БОГА! Братство Православне омладине које делује при Mанастиру “Светог архиђакона Стефана”, у селу Сланци код Београда, скупа са још неколико православних братстава, покренуло је акцију под називом „НЕ ПСУЈ БОГА!“. Постављен је билборд на Аутокоманди у Београду, док се у већини других већих градова, почело са лепљењем плаката. Циљ акције је сузбијање и искорењивање ове ружне навике која се укоренила у нашем народу, а која, како је познато, повлачи за собом и многе духовне последице, због којих, између осталог, и као народ, много страдамо. Поред акције „Не псуј Бога“, активности Братства усмерене су и на хуманитарну помоћ деци, старима и болеснима; обилазак и помоћ пацијената Душевне болнице „Лаза Лазаревић“ (огранак у Падинској Скели); обилазак затвора у Падинској Скели, у коме се, у сарадњи са свештеницима, организују предавања затвореницима. „Сво деловање чинимо уз благослов нашег игумана Андреја. Можемо рећи, такође, да је и филм “Псовка губа душе” значајно утицао на наше опредељење да кренемо у борбу против ове душепогубне навике. Акцију су већ подржале фирме Масел и Медиа Макс донирањем билборда и рекламног простора, а такође путем плаката биће покривено око 20 градова широм Србије“, изјавио је, у име Братства, Иван Веселиновић.