Претражи Живе Речи Утехе

Верујемо да ће богата садржина новог броја "Теолошких погледа" привући и оне који нису професионални богослови. Због тога Вас упућујемо на чланке са сајта овог значајног часописа, чији су и стари бројеви недавно дигитализовани и доступни за читање:https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/L.2017/2 Година L (2017), Број 2 импресум — садржај — у целини L (2017): 2 О животу Мојсија законодавца или о савршенству врлине (1.1–1.15) [пдф] Св. Григорије Ниски преводилац: Ненад Сокић стране: 241-248 Химна XXIX: Да се божанске ствари откривају само онима са којима је цели Бог потпуно сједињен у заједници Духа Светога [пдф] Св. Симеон Нови Богослов преводилац: Лазар Нешић стране: 249-260 Псалам 103: Божија творевина и еколошка криза [пдф] Ненад Симић стране: 261-270 „Живећ без Живота, чекам“: личност Свете Терезе Авилске [пдф] Мирослав М. Поповић стране: 271-284 Припрема и одржавање Првог Сабора Карпаторуске Православне Цркве 1921. године [пдф] Јуриј Данилец стране: 285-300 Опојана Реч Божија [пдф] Дарко М. Савић стране: 301-316 Примери променљивости личног имена Срба православаца у црквеним матичним књигама Темишвара XVIII и XIX века [пдф] Жарко Б. Вељковић стране: 317-334 Да ли нас нововјековни космолошки аргумент увјерава у постојање Бога? [пдф] Синиша Симић стране: 335-341 Герхард кардинал Милер: *Папа. Послање и налог* [пдф] Зоран Андрић стране: 342-345 View full Странице

Данас, седећи у башти кинеског ресторана брзе хране , мало пре Ђерам пијаце, спазио сам једног момка, око 16 година, црне косе до рамена, у плавој дуксерици, црним панталонама и патикама за фудбал. Приметио сам да срамежљиво моли пролазнике да му купе нешто да поједе, речима :'' Молим вас, можете ли ми купити нешто да поједем, гладан сам?''. Становници наше престонице, пролазећи Булеваром Краља Александра, су га игнорисали, заобилазећи га у пуном луку пуних 5 минута док само ЈЕДАН господин није застао, дао му 50 динара, делимично укоривши га да не потроши новац на цигаре него на храну, што је он срамежљиво потврдио да ће урадити. Потом , видевши да осим мене и моје девојке нико не седи у башти, пришао је делу баште где гости ресторана одлажу послужавнике са остацима хране, тањирима и есцајгом, да погледа да нешто случајно није претекло. У том моменту, размишљајући већ неко време, да му помогнем и купим му да поједе нешто, дозвао сам га да ми приђе и понудио га да му платим оброк у овом ресторану. Погледао ме је, захвалио се, али и затражио да одемо до пекаре, претпостављам, зато што је мислио да је храна скупа у ресторану и упорно одбијао да седне ту да руча, већ ме је упутио ка пекари. '' Одакле си?'', упитао сам га. '' Нисам одавде, понекад сам овде на булевару''. одговорио је. '' Дошао сам са мајком из Црне Горе пре две године да живим овде , прво је тата, а скоро и мама умрла. Сам сам, шта да радим''. Ушли смо у пекару. Пословично љубазна продавачица је упитала шта желимо, а ја се окренуо ка њему. '' Па може неко парче бурека, ево, исто овако парче као што је овде ( негде четвртину бурека ). '' 103 динара''. узвикнула је и даље пословично љубазна продавачица у пекари .'' Желиш ли нешто још, јогурт или колач са маком?'' , упитасмо га девојка и ја, пожелеши да му улепшамо барем на тренутак данашњи дан који је био све сем леп и сунчан, где се његова судбина стапала са небом .'' Не мора ништа, само овај бурек, не могу да пијем хладно, нити да једем слатко, боли ме зуб'', одговори дечак. '' Бурек ми је довољан, хвала вам и на томе'', рече дете без игде икога и заседну за пулт, одви папир у коме је био бурек и крене да једе. '' Докле радите?'' , упитах пословично љубазну пекарку. '' До 21 час'' , одговори она. '' Па да ли би сте могли да овом детету дате пециво које преостане у пекари, ако се појави који минут раније пре затварања, боље да и он узме то што је преостало, него да се баци?'', упитах је. Она ме је прећутно погледала ( зато је и називам у тексту пословично љубазна продавачица ), а ја сам се окренуо ка њему и рекао му да се свакако појави у то доба и да се надам ће нешто од пецива преостати, на шта је он једноставно одговорио :'' Не мора и ово ми је довољно. Хвала вам пуно''. Поздравили смо се са њим и изашли из пекаре. Испратио нас је погледом, са једне стране захвалан што смо му купили храну, а са друге стране, срамежљив због тога што је уопште морао да тражи тако нешто од нас. Замолио бих све пријатеље на профилу, а има их, да шерују овај пост и ако сретну овог дечака у близини Ђерам пијаце, да му купе сендвич, бурек или било шта друго, зато што дечак не тражи новац, већ храну. Њега не занима ко је скинуо гаће у Паровима и показао јавно своје облине, њега не занимају слогани, '' Вучићу педеру'','' Људи које смо чекали смо ми'', '' Брже , Јаче , Боље!!'' и сл. Он је само гладан и има само нас, грађане Србије. Немојте и ми да га разочарамо, ми смо му једини преостали.