Претражи Живе Речи Утехе

Већина људи је чуло макар за једну од споменутих звери. Међутим људи који иду у Цркву и годинама читају свето писмо никад нису наишли на цитате о њима. Разлог је што и нису преведени под тим именима. Ова тема и није толико теолошка или се бави неким тумачењима колико да преставља нешто интересантно и занимљиво за радознале читатеље овог форума. Па да почнемо... Кренућемо од Левијатана. Иако сам рекао да се не спомиње директно под овим именом у српским преводима, заправо делове о њему чујете готово свакодневно, ако посетите вечерњу службу. У псалму 103 који се чита на почетку вечерње, он се спомиње у стиху 26. а преведен је као кит (тамо лађе плове и кит којег Си створио да се игра у њему). Тако је код владике Атанасија Јевтића, а Ђуро Даничић га преводи као крокодил. Др Милин га једноставно преводи као морска неман. У још једном делу старог завета, књига о Јову глава 40 и 41, детаљније се описује Левијатан, а исти преводилац га такође наводи као крокодил. Управо та животиња и јесте једно од тумачења теолога и научника ко може бити Левијатан, али ту постоје неке ствари које недостају, на пример сама звер је нешто слично змају, бљује ватру, и живи у морским дубинама, чији је господар, док као што знамо не одговара животним навикама крокодила. У истом поглављу, Јов 40, налазимо опис Бехемота, кога је Даничић превео као слон. Он је звер копна и њен господар, ако постоји нека аналогија са правим животињама онда је то или слон или носорог, у чији се опис савршено уклапа. Зиз је најмање позната од три животиње, за коју многи и нису чули и верујем писаће то у овој теми . Господар ваздуха, огромна птица. У нашим преводима се и не спомиње директно. Познат је под називом красота пољска Пс 50:11 и лутајућа звер Пс 79:14. Код Др Милина у истом псалму каже се све што по пољу миче. Такође тек Др Милин у свом преводу први пут употребљава реч Бехемот и Левијатан и то само у Јововој књизи. За Зиза и не постоје многе сачуване информације и легенде. Једна од малобројних је једна из јеврејских списа у којима је он огромна птица која штити земљу од ветрова са југа и својим крилом може заклонити Сунце. У једној легенди брод са морепловцима који су данима били на отвореном мору запази птицу чије ноге беху стајале на дну мора а глава се издижаше до неба. Помисливши да је вода ту плитка одлучили су да се мало освеже и запливају. Али пре него што су скочили зачу се глас са неба: немојте улазити јер на месту на коме се налазите вода је толико дубока да је један чекић ту упао дотакао дно након седам година. Утом схатише да је та птица била Зиз

У суботу, 23. децембра 2017. године, у свечаној сали Епископског двора у Темишвару, у организацији Српске Православне Епархије темишварске одржана је свечана промоција књиге Посни триод коју је на говорни српски језик превео Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан (Пантелић). Присутнима су се обратили протојереј-ставрофор мр Маринко Марков, архијерејски заменик Епархије темишварске; игуман Јустин (Стојановић) који је говорио о настанку, значају и богослужбеној употреби ове њиге; др Милета Радојевић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије који је поздравио све присутне изјавивши да се радује поновном доласку у Темишвар поводом овог значајног догађаја како за Епархију темишварску тако и за целокупну нашу Цркву у земљи и расејању. Управо је Канцеларија за односе са црквама и верским заједницама Републике Србије штампала ово издање Посног Триода. Председник Удружења књижевника Србије г. Радомир Андрић је поздравио све присутне и овом приликом свечано прочитао недавну одлуку Управног одбора Удружења књижевника Србије којом је услед вишегодишњег рада на књижевном пољу Његово Преосвештенство Епископ г. Лукијан добио чланство у Удружењу књижевника Србије. Универзитетски професор др Николаје Царан, председник Лиге српско-румунског пријатељства, говорио је о извесним сегментима српских и румунских односа на историјском и културном плану. Потреба за преводом богослужбених књига на српски језик, јавила се из практичних разлога, тј. (не)прилика са којима су суочени свештеници и верници епархија Будимске и Темишварске, и уопште дијаспоре. Нажалост, асимилација и изумирање нашег становништва на овим просторима је узело маха, број Срба се смањио. Многи свештенослужитељи, а и сами верници ових епархија, нису никада похађали српске школе, многи су језик научили у породичним домовима. Богослужења на црквенословенском језику у овим крајевима, али и уопште у дијаспори која је суочена са овим проблемом, одавно губе смисао, с обзиром да познавање српског језика народа који учествује у богослужењу није на завидном нивоу. Са друге стране, сви учесници промоције ове богослужбене књиге сложили су се да Црква Христова као живи организам има непрестану потребу да се развија и унапређује, па и у овом језичком погледу. Преосвећени Владика г. Лукијан је изложио укратко своје разлоге који су му били побуда за вишегодишњи труд и рад на припреми ове значајне богослужбене књиге. Захвалио је свима који су се уз њега трудили на овом делу и скромно изјавио да је срећан што је ова промоција својеврстан празник књиге у Темишвару као и наш допринос обележавању значајног јубилеја наше помесне Српске Православне Цркве, која ће 2019. године обележити 800-годишњицу своје аутокефалности и самосталности. У недељу, 24. децембра 2017. године, на празник Материца, свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ будимски и администратор темишварски г. Лукијан. Саслуживали су протојереји-ставрофори Маринко Марков, Мирослав Стојков и Мирослав Драган, игуман Јустин (Стојановић), протојереј Јоца Несторовић, протонамесник др Саша Јашин, јеромонах Варнава (Кнежевић), јерођакон Инокентије (Лукин) и ђакон Миодраг Јовановић, уз појање чланова хора Саборне цркве. Поред верног народа, богослужењу су присуствовали и високи гости: др Милета Радојевић - директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Републике Србије, др Владан Тадић - генерални конзул Републике Србије у Темишвару, г. Славољуб Аднађ - српски посланик у Парламенту Румуније, г. Радомир Андрић - председник Удружења књижевника Србије, и г. Огњан Крстић - председник Савеза Срба у Румунији. Овом приликом високом госту др Милети Радојевићу - директору Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при министарству правде Републике Србије уручен је Епархијски орден, високо одликовање Епархије темишварске за сав показани труд и пожртвованост на добробит ове епархије и свеколике Српске Православне Цркве. Извор: Српска Православна Црква View full Странице