Претражи Живе Речи Утехе

Колико год да сам имао прилике да посећујем богаташке куће, понекад ради освештања, али чешће због причешћивања болесника и људи на умору, свуда затичем отприлике следећу слику: неадекватна, суманута раскош у поређењу са реалним људским потребама и скоро потпуна празнина. Што се каже, „дува промаја“. Врло често живи пар људи: стари родитељи, нека родбина која је доведена из провинције да се лечи или да умре. Притом се не зна где су сами домаћини, деца ових стараца. Или су у пословима или у јурњави. Најчешће у кући има двоје, максимум троје људи с послугом која је, наравно, у 90% случајева пореклом из централне Азије. Ако су домаћини присутни, најчешће је то једно (разведени су). Често су жене… или заокупљене послом или напуштене. Ређе обоје супружника и једно дете, претежно размажено. Наравно, има и другачијих примера, али не често. Још човек у таквим становима и кућама има утисак да то није дом-огњиште, да није гнездо, већ скупи хотел са пет звездица. Нема у њему топлине и темеља. Луксуз је прекомеран, а љубави има некако мало. Једва тиња. И још у скоро сваком већем граду у Русији постоје сопствене „Златне миље“, престижни крајеви и насеља, квартали у којима „живе“ најбогатији и најутицајнији људи. Посланици, јавни тужиоци, губернатори, велики бизнисмени, власт и капитал. И ова насеља се одликују неком чудном празнином. По правилу, уопште се не чују дечји гласови, практично се не види да се ту окупљају људи, да неко једноставно шета напољу. Кола долазе и одлазе. У овим насељима људи очигледно не разговарају преко ограде или кроз отворен прозор. И чак се не може рећи да неко ту живи. Понекад има дечјих или спортских игралишта као на разгледницама, на којима такође нема скоро никога. Има великих насеља у оближњем Подмосковљу где кад се човек вози колима има утисак да се креће неким дугачким ходником или тунелом – толико је све унаоколо стегнуто или затворено. Призор и осећај су прилично чудни. Унаоколо су ограде огромне висине, камера и богатство, али се заправо не види ни дашак живота. Можда и постоји тамо, иза ограде, али да ли је то живот? И опет, нашавши се иза ове ограде, човек затиче усамљене фигуре измучене од луксуза. Руси су увек живели у својим кућама, квалитетним, али наравно, скромнијим од онога што данас могу себи да дозволе и чему многи теже у свом необузданом безумљу. Ове куће су биле пуне људи и улице су биле пуне живота, дечјих игара, дружења, празника и односа. Данас наизглед има много богатства, а поред њега често нема живота. Мислим да речи из текста пророка Исаије који се чита за време Великог поста говори управо о томе: „Тешко онима који састављају кућу с кућом, и њиву на њиву настављају, да већ не буде места и ви сами останете у земљи. Од Господа над војскама чух: Многе куће опустеће, у великим и лепијем неће бити никога…“ (Ис. 5, 8-9). https://mitropolija.com/2023/05/16/prazne-kuce/

Као што је неопходно чувати ум од незнања тако је потребно чувати га и од многог празног знања и радозналости. Јер ако се ум пуни многим знањем, не искључујући ту и сујетно, непотребно и штетно, постаће неспособан да сазнаје шта је добро за наше исправљање и усавршавање. Зато се према земаљским стварима које су дозвољене, али не и неопходне, мораш односити као да си већ умро. Усредсређуј свој ум у себе и држи га далеко од свих ствари овога света. Приче о ономе што је било и знања о ономе што се догађа боље нека пролазе мимо тебе. Преврати у разним земљама боље нека буду за тебе као да их није било. Када баш и будеш имао прилике да чујеш о њима, радије заборави на то што брже можеш. Ево шта вели св. Василије: „Нека ти слушање вести из света буде горка храна, а слатке као мед поуке духовних људи“. Пророк Давид говори: Казиваху ми шале преступници закона, али оне нису као закон твој. Заволи да слушаш претежно о духовном, то изучавај и немој желети ништа да знаш осим Исуса Христа и тога распета (I Кор. 2,2), осим Његовог живота и смрти и онога што Он од тебе жели. Ако се тога будеш држао, чинићеш што је угодно Богу. А Бог воли душе које воле Њега и које се труде да извршују Његову вољу. Интересовање за многе ствари је често плод гордости и храна за самољубље. То су само замке злог духа који, видећи да код неких постоји јака воља да живе духовним животом, покушава да их саплете радозналошћу и да тако овлада њиховим умом и њиховом вољом. Због тога убацује, особито онима који су способнији и склонији философирању, високе и дивне мисли. А они, заневши се задовољством да распредају о високим стварима, заборављају да чувају чистоту срца, да смирено мисле о себи и да савлађују страсти. Везани ланцима гордости и самоуверености стварају од свог ума идола и мало по мало долазе до уверења, а то и не примећују, да више немају потребе за саветима других, те у свакој прилици прибегавају идолу сопственог расуђивања. То је врло опасна и тешко излечива болест. Гордост ума је гора од гордости воље. Јер ум је још у стању да излечи гордост воље, али када се он гордо увери да је оно што он мисли најбоље, ко ће га разуверити? Може ли послушати кога када је уверен да мисли правилније него ико други? А кад је то око душе, помоћу кога би човек могао увиђати и исправљати гордост воље, само ослепљено гордошћу и не може се излечити, ко ће излечити и вољу? И тада све бива у човеку растројено, те нема кога да стави мелем. Зато је, ето, потребно, да поведеш борбу против гордости ума, пре него што она узме маха. Устај против ње, обуздавај је и покорно потчињавај своје мишљење мишљењу духовника. Буди скроман из љубави према Богу, ако желиш да будеш мудрији од Соломона. Ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар (I Кор. 3,18). Преподобни Никодим Светогорац https://pravoslavie.ru/srpska/print114723.htm

Приче о ономе што је било и знања о ономе што се догађа боље нека пролазе мимо тебе. Преврати у разним земљама боље нека буду за тебе као да их није било. Када баш и будеш имао прилике да чујеш о њима, радије заборави на то што брже можеш. Ево шта вели св. Василије: „Нека ти слушање вести из света буде горка храна, а слатке као мед поуке духовних људи“. Пророк Давид говори: Казиваху ми шале преступници закона, али оне нису као закон твој. Заволи да слушаш претежно о духовном, то изучавај и немој желети ништа да знаш осим Исуса Христа и тога распета (I Кор. 2,2), осим Његовог живота и смрти и онога што Он од тебе жели. Ако се тога будеш држао, чинићеш што је угодно Богу. А Бог воли душе које воле Њега и које се труде да извршују Његову вољу. Интересовање за многе ствари је често плод гордости и храна за самољубље. То су само замке злог духа који, видећи да код неких постоји јака воља да живе духовним животом, покушава да их саплете радозналошћу и да тако овлада њиховим умом и њиховом вољом. Због тога убацује, особито онима који су способнији и склонији философирању, високе и дивне мисли. А они, заневши се задовољством да распредају о високим стварима, заборављају да чувају чистоту срца, да смирено мисле о себи и да савлађују страсти. Везани ланцима гордости и самоуверености стварају од свог ума идола и мало по мало долазе до уверења, а то и не примећују, да више немају потребе за саветима других, те у свакој прилици прибегавају идолу сопственог расуђивања. То је врло опасна и тешко излечива болест. Гордост ума је гора од гордости воље. Јер ум је још у стању да излечи гордост воље, али када се он гордо увери да је оно што он мисли најбоље, ко ће га разуверити? Може ли послушати кога када је уверен да мисли правилније него ико други? А кад је то око душе, помоћу кога би човек могао увиђати и исправљати гордост воље, само ослепљено гордошћу и не може се излечити, ко ће излечити и вољу? И тада све бива у човеку растројено, те нема кога да стави мелем. Зато је, ето, потребно, да поведеш борбу против гордости ума, пре него што она узме маха. Устај против ње, обуздавај је и покорно потчињавај своје мишљење мишљењу духовника. Буди скроман из љубави према Богу, ако желиш да будеш мудрији од Соломона. Ако ко међу вама мисли да је мудар на овоме свијету, нека буде луд да буде мудар (I Кор. 3,18). Извор: Православие.ру