Претражи Живе Речи Утехе

У погледу односа према себи, код људи се најчешће сусрећу две крајности. Неки кажу: „Не заслужујем ништа добро, не могу ништа, недостојан сам у очима Бога и људи". Јасно је да такав човек себе понижава. Међутим, знамо да Господ свакоме даје некакав дар, таленат: један добро говори, други је сјајан анкетар, трећи одлично ради рукама, четврти је диван уметник, пети лепо пева – и тако даље. Пронађи свој таленат који ти је Господ дао, развијај га, иначе ћеш омаловажити достојанство Божије. Господ никога није лишио својих дарова. Друга врста људи су они који ништа не чине да би изазвали поштовање, али себе уздижу; имају много уображености и поноса. Да ли је могуће поштовати такву особу? - Мислим да не. Понижење и уздизање су крајности које не би требало да постоје. Свака особа треба да буде критична према себи, својим поступцима, начину размишљања и речима. Ако то радите, док се стално развијате, напредујете, радите на себи, онда ћете имати разлога да поштујете себе. Сваки човек је створен по лику Божијем и носи у себи искру Његову. Зато је свако од нас вредан и заслужује поштовање. Неки људи супротстављају понизност и самопоштовање, сматрајући ово друго манифестацијом поноса. Понизност не значи да човек треба да хода погнуте главе, с времена на време пружајући леви или десни образ за ударац. За хришћанина је смирење, пре свега, прихватање воље Божије. Свака особа доживљава потешкоће у животу. Они нису случајни, Господ их шаље на наше окрепљење и морални раст. Ако их прихватимо без роптања и победимо их, онда показујемо смирење. Свако ко се бави самопонижењем не поштује себе и не прихвата Божију вољу за себе. Оптужује себе и друге за свакакве грехе, верује да га Бог не воли, да је недостојан љубави Божије. У таквом понашању нема смирења, јер је смирење немогуће без љубави према Богу и људима. У савременом свету, концепт поштовања се веома разликује од хришћанског. Хришћанство позива на љубав према Богу и људима, на моралност и на служење другима. Видимо чудне ситуације када човек почне да поштује себе због лајкова које је прикупио на друштвеним мрежама, на пример. Наравно, ово није право поштовање. Поштовање се не може мерити бројем лајкова или нечијим субјективним одобравањем. У суштини, таква особа има замену појма вредности. Њој нису потребни ни Бог ни људи, потребна јој је илузија коју диктира савремено друштво. Праве вредности бледе у позадини, а излог и лаж долазе у први план. Можете поштовати људе који су својим радом, талентом и интелектом нешто постигли – научнике, писце, астронауте. Међутим, данас постају све популарнији људи који су славу стекли због неких скандала . Они су уважени и њихово мишљење се слуша. Међутим, ово је лажно поштовање. Право поштовање се гради на љубави. Љубав је поштовање. Ако желите да научите да поштујете себе, поштујте друге. Не дозволите себи да будете груби, љути или агресивни. Свака особа мора за себе да одреди границу преко које неће прећи. У савременом друштву многе линије су замагљене, а то се намерно ради. Када комуницирате са људима, врло је јасно приметно: особа која не поштује себе не поштује ни оне који је окружују. Ове ствари су међусобно повезане. Она не зна шта су достојанство и поштовање, и не може га пружити својим ближњима. Не можете дозволити да вама преовладају лоша осећања. Резервисана особа увек изазива поштовање. У животу може свашта да се деси, сви смо ми живи људи, можемо да изгубимо живце, али ако хоћеш да будеш поштован, научи да се контролишеш. Хришћанске заповести су темељ поштовања и самог себе и друштва. Без њиховог разматрања, немогуће је научити да поштујете себе. Не убиј, не кради, не лажи, не чини прељубу, не жуди за имовином ближњег – су моралне вредности, које су важне за сваког човека. Једна ствар је повезана са другом. Ако човек не воли своје ближње, не може имати љубави према Богу. Свако од нас мора да види лик Христов у себи и другима. Ако ово научимо, научићемо да поштујемо себе. Често чујемо фразу: „Имам право да....“. Они који то изговарају често забораве да, док имамо права, имамо и одговорности. Ако кажемо „имам право на...“, онда мислимо на „дужан сам да...“ Чини ми се да ће човек који поштује себе све ово разумети. Свако ко жели да научи да поштује себе мора да се потруди да постане достојан човек и хришћанин. протојереј Николај Марковски https://gorlovka-eparhia.com.ua