Претражи Живе Речи Утехе
Showing results for tags 'патња'.
Found 3 results
-
Данас сам од једне изузетно добре, ангелоподобно добре, особе чуо речи утехе упућене другој особи због патње кроз коју та друга особа пролази. Речи су гласиле: " All of it is character building, you know that better than I do" [све то изграђује карактер, ти то знаш боље од мене]. Ове речи су ме навеле на размишљање, да ли патња увек изграђује карактер, чврстину, издржљивост, саосећање, разумевање патњи других итд.? Чини ми се ипак да не. Патња понекад може и да уништи карактер. Понекад угуши доброту у човеку, понекад га учини безосећајним, или циничним, или агресивним према другима, или према себи. Понекад га уништи скроз тако да од човека остане само љуштура. Ми као Хришћани имамо свест о томе да Христос каже: "Блажени су који плачу, јер ће се утешити", и због тога настојимо да патњи дамо и земаљски јасан смисао, у овом случају да она изграђује карактер. Наша вера у речи Христове имплицира да ништа није узалудно и да иза патње ипак долази утеха. Међутим, речи Христове се односе на вечни живот, не на овај пролазни. Утеха је у вечности. Овде и ако буде неке утехе она је немоћна и непостојана. Речи Христове су нама потврда, обећање Божије, да ће на крају све бити како треба и да ће правда Божија бити остварена за свако његово створење и за сву твар, укључујући и нас лично. Патње су понекад дуготрајније него што ми који очекујемо промену на боље и утеху можемо да замислимо. Некад су целоживотне. Зато ће неки/многи од нас у овом животу ипак остати неутешени. Некима ће се "изградити карактер", неки ће из патње да науче многе животне лекције, некима ће бити дата утеха, а неке ће патње ипак сломити. Можда постану и гори него што су били пре. Али зар нас то не учи нечему? Прво, да не смемо да осуђујемо. Јер нисмо зналци ни срца ни живота других људи чак и ако сав њихов живот и све њихове тајне знамо. Замислите какав је гњев Божији на онога који човеку већ сломљеном животом наноси додатни бол. Друго, шта год с нама било, патње имају свој крај, а Божија утеха нема краја. Зато били у патњи или радости имамо само веру, то јест поверење у Христа, да реч Његова није узалудна, ма шта се десило. Човеку који се под теретом бола и патње ломи и пада једино поверење у Христа представља светлу тачку у бескрајној тами. На крају, ипак ми се чини да је сам загрљај поменуте добре особе, рекао и учинио много више него што је могла било која утешна реч. Јер загрљајем ближњега нас често грли Бог. Ведран Гагић https://www.facebook.com/pra17/photos/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%9A%D0%B0-%D0%B8-%D1%83%D1%82%D0%B5%D1%85%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81-%D1%81%D0%B0%D0%BC-%D0%BE%D0%B4-%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B5-%D0%B8%D0%B7%D1%83%D0%B7%D0%B5%D1%82%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5-%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE-%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D1%80%D0%B5-%D0%BE%D1%81%D0%BE%D0%B1%D0%B5-%D1%87%D1%83%D0%BE-%D1%80%D0%B5%D1%87/706492934852025/?_rdr -
Како препознати код себе симптоме љубавне зависности? Осећај „ја не могу да живим без тог човека“ и „ја не могу бити срећан без те особе“ је симптом зависности. Љубав је слобода. Људи могу бити заједно или не, могу се чак и растати заувек, али човеку који воли је већ добро због тога што вољена особа постоји. Зависан човек очекује од односа „љубави“ да га тај однос учини срећним. Међутим, нико други, осим нас самих, не може да нас учини срећним или несрећеним. Зависна особа, заиста, у вези не налази срећу. Такву особу већину времена муче немири, страхови, сумње, љубомора и љутња према „вољеној“ особи. Из тог разлога је та особа и зависна, што зависи од сваког погледа „вољеног“, његовог тона и речи. Недуго након почетка везе зависнику она доноси претежно мучење. Већи део времена је у депресији, здравље му се погоршава и на послу иде све горе. Најпријатнији моменат у животу зависника је ишчекивање сусрета: слично је еуфорији која се јавља код алкохоличара пре него што окуси алкохол. Међутим, та еуфорија се скоро увек завршава разочарањем. Доза љубави која је потребна „љубохолику“ стално расте, а „донор“ није у стању да је бесконачно повећава. Он почиње да ограничава „дозу“, а на крају бежи спасавајући се од такве лажне љубави…
-
Да ли сте размишљали о неком узвишенијем смислу страдања ? Да ли и колико се љутимо и ропћемо када нас задеси тако нешто ? Како реагујемо? Да ли се нервирамо ,да ли осуђујемо ближње за оно и за шта нису криви.... 0205_whistling
Све поруке на форуму, осим званичних саопштења Српске Православне Цркве, су искључиво лична мишљења чланова форума 'Живе Речи Утехе' и уредништво не сноси никакву материјалну и кривичну одговорност услед погрешних информација. Објављивање информација са сајта у некомерцијалне сврхе могуће је само уз навођење URL адресе дискусије. За све друге видове дистрибуције потребно је имати изричиту дозволу администратора Поука.орг и/или аутора порука. Коментари се на сајту Поуке.орг објављују у реалном времену и Администрација се не може сматрати одговорним за написано. Забрањен је говор мржње, псовање, вређање и клеветање. Такав садржај ће бити избрисан чим буде примећен, а аутори могу бити пријављени надлежним институцијама. Чланови имају опцију пријављивања недоличних порука, те непримерен садржај могу пријавити Администрацији. Такође, ако имате проблема са регистрацијом или заборављеном шифром за сајтове Поуке.орг и Црква.нет, пошаљите нам поруку у контакт форми да Вам помогнемо у решавању проблема.
© ☦ 2021 Сва права задржана.