Претражи Живе Речи Утехе

У последњих неколико месеци, од када је из штампе изашао званични џепни црквени календар за 2020. годину (ауторско дело заштићено у Заводу за интелектуалну својину Републике Србије, дана 22. априла 2019. г., под бр. А-0094/2019 и редним бр. 6942), на многим јавним местима, као што су тргови, улице, пијаце, тржнице и томе слично, на готово читавој територији Републике Србије, продају се фалсификовани „црквени календари“. Текст црквеног календара који издаје Свети Архијерејски Синод злоупотребљен је, нажалост, и од стране многих дневних и недељних листова, који га штампају и нуде читаоцима као „црквени календар“. Починиоци овог незаконитог дела том приликом узрокују не само штету материјалне природе већ изазивају и забуну међу вернима који се овим календаром евентуално служе, јер приликом копирања или прекуцавања његовог текста често долази до разних грешака. Овом приликом обавештавамо јавност да продавци на горенаведеним локацијама не продају црквени календар већ његов фалсификат и да ниједне новине нису од Светог Архијерејског Синода добиле одобрење да објаве или ставе у промет штампану копију црквених календара, и сви који то раде чине кривично дело. Исто тако, противзаконито поступају и лица која поменути календар дистрибуирају у дигиталном формату (на интернет-страницама, у виду апликација, итд.), због чега могу одговарати кривично, као и претходно споменути појединци и групе. Као и претходних година, тако и овом приликом позивамо верни народ да користи искључиво црквени календар у издању Светог Архијерејског Синода, који се може набавити у свим храмовима Српске Православне Цркве, и који је једини аутентичан и потпун. Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве Извор: Инфо-служба СПЦ

Његош писао по образу свог народа Д. Матовић | 05. октобар 2017. На Коларцу обележено 170 година од штампања "Горског вијенца". Временом је дело постало Нови завет српског народа Међу гостима и Патријарх Иринеј, митрополит Амфилохије, академик Матија Бећковић, Фото А. Стевановић Свјет је овај тиран тиранину, а камоли души благородној! Пророчки стихови владике и песника Петра II Петровића Његоша изговорени синоћ у пуној сали Коларчеве задужбине звучали су као да су написани пре неколико дана, а не пре више од 17 деценија. Свечаност "Његош у нашем времену", поводом 170 година објављивања "Горског вијенца", окупила је многобројне поштоваоце дела великог поете и владара. Међу њима су били патријарх Иринеј и други црквени великодостојници, архитекта Драгомир Арсовић, редитељ Божидар Ђуровић, кошаркаш Дејан Бодирога.... - Сам Његош и његово дело данас су савременији неголи у времену када је оно написано - беседио је митрополит црногорско-приморски Амфилохије. - Сведочанство тога је његов "Горски вијенац" и "Луча микрокозма". Говорећи о духовно непролазној снази хришћанске промисли, цитирајући "нека буде што бити не може, нека траје борба непрестана", митрополит је навео: - Основна мисао "Горског вијенца" је питање праве и лажне вере, питање добра и зла. У Црној Гори Његоша су прогласили за геноцидног. Али, то није геноцид, већ жртвовање себе за другог. Академик Матија Бећковић је подсетио да је "Горски вијенац" објављен кад је и Вук Караџић штампао превод Новог завета: - Временом је "Горски вијенац" постао Нови завет српског народа. За велике песме потребни су велики разлози. Његошево дело настало је у шкрипцу, а "Горски вијенац" у ропцу, кад су се Омер-паша и глад удружили против српског рода. Догађај на Коларцу организовало Српско просвјетно друштво "Просвјета" из Београда Бећковић је рекао да су и данас Срби у шкрипцу. - У време кад је мастило било светије од крви мученика, а хартија скупља од крви смртника, Његош је писао по образу свога народа - рекао је Бећковић. - Ко год је имао образа на њему је имао исписан "Горски вијенац". А кад се пише по образу народа води се рачуна и шта се и како се и о чему се пише. Ко није имао образа, ни Његош му по образу није ништа написао. Сад има мастила и хартије, па свако може узети лист и писати чиме било и како било. За образ мало ко мари, а они који добро задрже и данас носе на лицу исписан "Горски вијенац" као неку врсту невидљиве тетоваже. Догађај је организовало Српско просвјетно друштво "Просвјета" из Београда, а у име домаћина обратио се сенатор Републике Српске професор доктор Милимир Мучибабић. - Некад неизоставан писац на југословенском простору, данас је непожељан и у својој родној Црној Гори - рекао је Мучибабић. - У бестијалности и у неразумевању суштинског код Његоша иде се толико далеко да га Универзитет у Сарајеву тумачи као геноцидног писца, а то мишљење деле и неки црногорски квазиинтелектуалци, што је равно скандалу. Његош је песник слободе и филозоф, религијски мислилац, духовник и државник, чије дело има најдубље психолошко, религијско, хришћанско и етичко значење. Његово разумевање и поимање слободе надилази границе ових простора. "Горски вијенац" у себи садржи изванредну интерпретацију различитих култура. То је енциклопедија српског живота у Црној Гори. ЛУЧА МИКРОКОЗМА У славу Петра Петровића Његоша и "Горског вијенца", глумац Петар Божовић и прво београдско певачко друштво извели су његову "Лучу микрокозму". У уметничком делу програма учествовао је и гуслар Славко Алексић.