Претражи Живе Речи Утехе

Из штампе је изашла 1. свеска часописа "Теолошки погледи" за 2022. годину, на укупно 202 стране. Нови број овог издања Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве, верско-научног часописа који излази од 1968. године, читаоцима доноси богословске и историјске радове домаћих и иностраних аутора, приказе нових издања и осврте. Последњи број Теолошких погледа тридесет и осма је свеска нове серије овог часописа (покренуте 2008. године), са наново успостављеном нумерацијом годишта — од године оснивања часописа (1968), и носи ознаку годишта LV. Из садржаја нових Теолошких погледа (година LV (2022), број 1): Чланци: Ненад Милошевић, „Свето Миро: литургичко–канонско разматрање“, стр. 9–21; Горан М. Јанићијевић, „Сепулкрални контекст као основ иконологије касноантичко-ранохришћанских уметничких тековина у интерпретацијама Лазара Мирковића“, стр. 23–41; Александар Милојков, „Беседа Светог Августина против пелагијанства“, стр. 43–62; Андроник Дунајев, „Проблем односа Цркве и државе у књизи Црквена историја енглеског народа Светог Беде Часног“, стр. 63–94; Никола Илић, „Да ли је српски кнез Вишеслав био хришћанин?“, стр. 95–112; Александар Ресимић, „Калвин и реформација у Женеви“, стр. 113–137; Сава Миловановић, „Нека канонско-пастирска питања у радовима архимандрита др Филарета Гранића“, стр. 139–158; Василије Шафар, „Долазак Патријарха српског Викентија у Кијев 1956. године: припрема, надзор служби безбедности, епилог“, стр. 159–185; Прикази: Ивица Чаировић, „Владислав Пузовић: Путевима српске црквене историје — научно наслеђе проте Стевана Димитријевића“, стр. 187–191; Александра M. Цветковић, „Друштво спектакла живи у Жутој кући. Богословска трагања у монографији Биоетика смрти. Утилитаризам и православље Драгана Поповића“, стр. 191–197; Јелена Калајџија, „Књига за пламен. Игор Коларов, Соколички зборник“, стр. 198–200. Главни и одговорни уредник Теолошких погледа је презвитер проф. др Србољуб Убипариповић, ванредни професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Чланови уређивачког одбора Теолошких погледа су Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки др Иринеј Буловић, проф. др Свилен Тутеков (Богословски факултет Универзитета „Свети Кирило и Методије“ у Великом Трнову), проф. др сци. мед. Стаменко Шушак (Медицински факултет Универзитета у Новом Саду), проф. др Марина Коловопулу (Богословски факултет Националног Каподистријског универзитета у Атини), протођакон проф. др Драган Радић (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), виши научни сарадник др Станоје Бојанин (Византолошки институт Српске академије наука и уметности), ђакон доц. др Драган Каран (Православни богословски факултет Универзитета у Београду), и др Миљана Матић (Музеј Српске Православне Цркве у Београду). Од 2013. године Теолошки погледи налазе се на листи категорисаних научних часописа Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а од 5. новембра 2019. године Теолошки погледи индексирани су у међународној бази научних часописа Европског референтног индекса за друштвене науке ЕРИХ плус (ERIH PLUS — European Reference Index for the Humanities), коју одржава једна од највећих светских архива научних истраживања – Норвешки центар за истраживачке податке (Norwegian Centre for Research Data —https://kanalregister.hkdir.no/publiseringskanaler/erihplus/periodical/info.action?id=497118 ). Такође, версконаучни часопис Светог Архијерејског Синода индексиран је у базама агенције КросРеф (CrossRef) — званичне агенције за регистрацију ДОИ бројева — као и у бази Средњоевропске и источноевропске онлајн библиотеке (Central and Eastern European Online Library (CEEOL) — https://www.ceeol.com/search/journal-detail?id=2538 ). Прилози објављени у Теолошким погледима опремљени су дигиталним идентификаторима објекта — DOI, као и УДК бројевима, док су чланци из Теолошких погледа каталогизовани у базама Народне библиотеке Србије, и претраживи преко каталога Кооперативног онлајн библиографског система и сервиса Кобис (https://sr.cobiss.net/). Упутство ауторима доступно је на вебсајту часописа Теолошки погледи, и то и на српском и на енглеском језику. На овом вебсајту такође је доступна целокупна архива свих старијих свесака Теолошких погледа, почев од прве која је објављена пре 55 година: https://teoloskipogledi.spc.rs/sr/. Теолошки погледи LV (2022), бр. 1, стр. 1–202 (202 стр.), ISSN (штампано издање): 0497–2597, ISSN (online): 2683–4057, УДК: 27–1 *** Нови број домаћег верско-научног часописа могуће је поручити преко Службе претплате путем броја телефона (+381) 011 3025103, 3025113 или путем електронске адресе [email protected]. Најновији број "Теолошких погледа" доступан је за читање и преко интернет-странице часописа: https://teoloskipogledi.spc.rs/LV.2022/1 Извор: Информативна служба СПЦ

Удружење драмских умјетника Србије, Вулкан издаваштво и Библиотека града Београда, издали су књигу под називом „Монографија: Небојша Глоговац“, саопштили су данас из Удружења. Луксузно опремљена монографија на 245 страна, са више од 100 фотографија, обухвата више цјелина. У првој, под називом „Сцене и екрани“, садржани су текстови о позоришном, филмском и телевизијском опусу Небојше Глоговца из пера Горчина Стојановића, Александра Милосављевића, Мирољуба Стојановића и Драгана Илића. Друга, обимом највећа цјелина, „Речи које живот значе“, садржи двадесетак поглавља сазданих од његових ријечи, исказа. Трећу чине ауторизоване биљешке. Четврта, која носи назив „Рекли су…“, обухвата прилоге 18 реномираних умјетника и стваралаца. О Небојши Глоговцу говорили и писали Дејан Мијач, Бранка Катић, Јагош Марковић, Ксенија Маринковић, Горан Паскаљевић, Наташа Нинковић, Угљеша Шајтинац, Војин Ћетковић, Ленка Удовички, Дејан Дуковски, Јелисавата Сека Саблић, Рајко Грлић, Горан Шушљик, Александар Поповски, Радивоје Раша Андрић, Анте Томић. У књизи је заступљен и текст владике Григорија, Епископа франкфуртског и све Њемачке. Слиједи дио који чини документација, односно попис улога и награда, као и сажетак на енглеском језику (превод Милорад Вујошевић). На посљедњим страницама, Уместо поговора, Татјана Њежић ауторка монографије, између осталог, биљежи: „Мало је рећи да се човек среће с великим дилемама у настојању да склопи скицу за портрет једног импресивног уметничког и људског бића, бића чије је име Небојша Глоговац, на страницама монографије која је припадајући део наше највеће глумачке награде Добричин прстен. Колика је част била прихватити се тога посла, по одлуци председништва УДУС-а, посебна је тема. Као и питање одговорности, изазова, зебњи…Небојша Глоговац је, кроз своје роле, чинио немогуће кораке који нас приближавају чудесности живота. Својим бављењем уметношћу глуме отварао је нове светове, нове хоризонте, нове видике…“. Огромну захвалност за настанак ове књиге Татјана дугује Мини Глоговац и Милици Глоговац, које су јој уступиле чудесну, велику црну кутију с бијелим туфнама и у њој прегршт материјала, од својеврсног прес-клипинга, преко мноштва фотографија до ситница попут привезака, писамаца, позивница… Нарочиту захвалност дугује свим у књизи заступљеним ауторима прилога. Велика подршка и ослонац у сваком тренутку ауторки је био Војислав Брајовић, предсједник УДУС-а. Настојању да се унутар корица овог издања склопи скица за портрет импресивне умјетничке и људске величине, Небојше Глоговца, немјерљив допринос дала је и Маја Медић, уредница фотографије. Извор: Митрополија црногорско-приморска

Међународна англиканско-католичка комисија објавила је изјаву о Цркви као о локалној и универзалној заједници. Текст "Ходити заједно на путу: Црква на локалом, покрајинском, свеопштем нивоу“ већ је био усвојен на састанку комисије у Ерфурту у мају 2017. године, како је објавио амерички "National Catholic Reporter" у уторак. Документ говори о заједничким теолошким начелима обеју Цркава, о различитим организационим начинима доношења одлука и о томе како учити једни од других. Документ од скоро 70 страница прва је изјава Комисије која ради на њему од 2005. године. Следеће питање је како две Цркве могу доћи до заједничке процене питања везаних за етичке проблеме. Садашњи документ служиће као основица за даље разговоре, а не као обавезујући став ових Цркава. Између осталог, проблем је како Католичка Црква, по узору на англикане, може омогућити представницима Цркве на локалном нивоу да независно од Рима доносе одлуке значајне за Цркву. На пример, у Англиканској Цркви, на локалном нивоу се може одлучити да ли се причешће може раздавати и припадницима других вероисповести, док, у случају католика, такве одлуке доноси иискључиво Рим, и тичу се свеукупне ове Цркве. А ово је сауштинско питање. Још један од поменутих проблема јесте и рукополагање жена код англикана, за које је папа Јован Павле II казао да је апсолутно немогуће 1994. године. Комисија за дијалог започела је рад после историјског састанка 1966. г. папе Павла VI и англиканског архиепископа кентеберијског Михаила Рамзија. Извор: Српска Православна Црква