Претражи Живе Речи Утехе

25/08/2021 Patmos Пише: Небојша Лазић, теолог Интернет и друштвене мреже преузимају примат као водећи медији савременог свјета. Све што је људима потребно сада се налази на један клик од њих, све што им треба сада траже на интернету па и Бога. Сваки хришћанин јесте апостол Цркве Божије и дужан је да спасоносну реч шири и другима. „Што вам се шапне на ухо, проповедајте с кровова!“ Данас су ти кровови интернет и друштвене мреже, одатле данас одзвања у васиону оно што пишемо, радимо и проповедамо. Апостоли када проповедају Христа одлазе у синагоге, на тргове, Акропољ, одлазе тамо где се окупљају људи и ту шире Јеванђеље, а данас се људи окупљају на мрежама, данас је ту центар размене искустава, знања, незнања и свега осталог што је некада приличило трговима древног света. Тренутно је интернет затрован којекаквим погрешним исповједањима, кривовјерјем, као апостол Павле када долази у Атину и види град пун идола, такав је често интернет. Ми смо дужни да ту проповедамо оног њима непознатог Бога. Хришћани морају увек и свагда да сведоче реч Божију, али не да је конзервирају него осавремене. Јеванђеље морамо да приближимо људима, да им спасење учинимо доступним. Прво је потребно исправити бенигне ствари народа на интернету. Почети од тога да је „амин“ литургијска ријеч и користи се у богослужењима, а не у коментарима. Као и да не постоје натписи на иконама, нити неке молитве из манастира Тумане, Острога или Хиландара. Потребно је људима писати текстове, тумачења Јеванђеља те апостолску мисију ширити почевши од сваке парохије, сваког дома, свих теолога. Чему телогија ако ће остати само мртво слово на папиру, ако неће сведочити живу веру, ако нећемо бити апостоли свог доба. Када су Светог Порфирија Кавскокаливита питали да ли је телефон у то време новотарење и зашто га он користи сатима, одговорио им је да је то средство од Бога дато да ширимо Ријеч Божију. Људи претражују, а наше је да им дамо то што траже, да свједочимо Христа увек и на сваком месту. Српска Православна Црква је свој сајт отворила још 1999. године да би упућивала верне, обавештавала и направила своју мрежу ширења информација. Временом се појављује све више портала, јутјуб канала, налога на разним мрежама које имају за циљ еманциповање верних, свако од њих уграђује своју циглу вере у храм Христов. У исто време разне секте, расколници шире свој рад по интернету, често клеветајући нашу Мајку Цркву, архијереје, свештенство и монаштво. Служе се разним триковима од класичних спинова до упорног понављања неистина, практично Гебелсовим методама, те људе заводе попут оних лажних пастира о којима говори Нови завјет. Ништа мањи нису напада на СПЦ на друштвеним мрежама од напада медија који често наступају као отворено антицрквени. Временом се створила читава мрежа антицрквеног деловања која има подршку у одређеним нецрквеним центрима. Добро је што људи полако схватају да се често дешавају кампање, покушаји политизације цркве и нарушавања јединства и да то нема везе са црквом. Друштвене мреже доносе како изазове за православне тако нуде и читаву једну реалност дјеловања, мисинонарење новог миленијума, изазов савремености наше вере. Велики корак који су сви поздравили јесте отварање налога Патријарха Порфирија на друштвеним мрежама чиме је још једном показао спремност да се ухвати у коштац са савременим изазовима које носи наша садашњост. Младим људима треба ријеч Божија како у цркви и на богослужењу тако и на фејсбуку и инстаграму. Бог нам је дао оруђе које морамо искористити следујући нашег пастира. Са новим патријархом долази ново доба апостолске мисије наше Цркве. На нама остаје као и на онима прије и послије нас да: „Идите и научите све народе, крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа“. (Мат.28,19) View full Странице

Отворено писмо Небојше Зеленовића, председника Заједно за Србију, једног од оснивача Савеза за Србију и градоначелника Шапца, председнику Србије Александру Вучићу: Зашто је Београд потопљен, а Шабац безбедан европски град? Зато што је град Шабац у чишћење канала другог реда уложио 1.000.000 евра, а град Београд у 30 јарбола непознате намене улаже 3.000.000 евра. Зато што је град Шабац недавно прибавио црпну станицу вредности 250.000 евра, која уклања атмосферску воду, а град Београд је исту суму потрошио за 300 светлећих украса за пропагандне манифестације режима. Зато што је град Шабац за годину дана утврдио 19 критичних тачака у приградским и сеоским насељима и очистио 100 километара канала укључујући и насеља која немају канализацију, а град Београд је купио новогодишњу расвету за 300 милиона динара. Зато што је Град Шабац након чишћења свих канала установио институцију "градских каналџија" - комунални полицајци који обилазе све канале и прате проток воде. У Београду, Ви као председник, грађанима чије куће пливају у фекалним изливима обећавате и пројектујете канализацију на лицу места, уживо у програму ТВ Пинк. А пре тога успели сте и да испројектујете гондолу на три жице у вредности од 15.000.000 евра. Зато што град Шабац поседује две пумпе које за 15 минута растерете критичне делове града, као и чамце за ванредне ситације у вреднсти од 440.000 евра, а град Београд поседује фонтану у вредности од 1,8 милиона евра. Зато што се Шапцу за време непогода одржи хитна електронска седница локалне власти и у року од сат времена градска управа има извештаје са свих критичних тачака, а у Београду ни за време највеће олује штаб за ванредне ситуације уопште не заседа, не знам ни да ли постоји. Зато што је у Шапцу, када падне киша, пољопривредно земљиште заштићено, а Ви планирате изградњу неколико фудбалских стадиона у вредности од 250.000.000 евра. Зато што је град Шабац организовао чишћење комплетног смећа и отпада са целе територије града, а град Београд је организовао куповину украса, гумених каблова који се злослутно зову "светлећа киша". Зато што је град Шабац повећао на највиши законски максимум казне за свакога ко баци смеће у канале, а Ви изјављујете: "Није нико заказао, то је невреме. Када падне киша опет ће нестати струје." Откако смо све канале у Шапцу очистили, грађани и њихова имовина су заштићени, а Ви, митингујући међу потопљеним улицама и кућама, изјављујете: "Ми смо у поплаве уложили 110 милиона евра у последње 4 године". Зато што се у Шапцу организовано односи отпад на целој територији града једном недељно а у Београду се Ви преко свих медија обраћате грађанима једном дневно. Зато што је град Шабац у успостављање система организованог одношења отпада, набавку потребних камиона, контејнера и канти уложио 1.000.000 евра а Ви сте "Клинтон фондацији" уплатили 2.000.000 долара "зато што сте паметни", тако сте нам рекли. Господине председниче, Ми у Шапцу не гледамо у небо, не кривимо климатске услове и грађане. Ми планирамо, улажемо и радимо, онако како треба да ради свака ваљана градска управа. А у Београду, ви се очајним грађанима у Борчи ругате и изговарате: "Не знам шта хоћете, да држимо кофу и да скупљамо воду?" Питате се зашто се обраћам Вама? Зато што град Шабац има стручну, вредну и поштену управу, а Београд има градоначелника за кога нико није чуо и који ништа не ради, јер сте Ви све, чак и градоначелник Београда. Зато што је Шапцу, Вашом одлуком, противуставно отето 30 милиона евра, у протеклих шест година, а ето наш слободарски град и даље успешно функционише. И када пада киша! Е зато је на нашу срамоту, главни град потопљен, а Шабац се од потопа брани као прави европски град. Тако ће бити и у целој Србији када Ви не будете на власти. Ускоро. Много пре него што мислите. С поштовањем, Небојша Зеленовић председник Заједно за Србију градоначелник Шапца

У ком смо моменту, браћо Срби, тако цивилизацијски и морално зглајзнули, да неко од нас – да ико од нас, под било каквим разлозима, може да у случају у ком плесњиви дедекања од 60 љуби и грли девојчицу од 15 – налази кривицу тог детета? Најискреније, ја сам запањен бројем жена које налазе различита оправдања и објашњења за нешто за шта ни објашњења ни оправдања нема. И криве то дете. Жене, мајке, или оне које би могле да буду мајке – криве дете, које би могло да буде плод њихове утробе, за нешто шта (у)ради неки перверзни носилац мушког полног органа, који осећа да му време цури, ако већ није исцурело. И жене криве дете и правдају случај! Те: закон не брани, те: она се смешка и допушта. Јесте, закон не брани. Али, бре! Морал брани! Брани оно нешто у нама, или оно шта би требало да буде у нама, да смо иоле нормални! И хајде да тражимо кривца. У реду, криво је друштво. Ама, људи! То друштво, то смо ми! Ми креирамо, ми постављамо системе вредности, ми бирамо шта усвајамо, у нашим кућама се гледа или не гледа свашта на ТВ, у крајњој линији ми учимо децу шта је добро, а шта лоше. Ми не обраћамо пажњу шта то комшијино дете носи, с ким разговара, одлази ли познати малишан с неким незнанцем… Ми и те полтичаре бирамо, а они не би смели да злоупотребљавају нашу децу: ни да их водају да их послужују по њиховим баханалијама, нити да им задају писмене на тему „Мој председник“. Јесте, криви су и родитељи тог детета, који допуштају да им се дете старлетизира, који не разговарају с дететом и не откривају или не виде проблем, или чак не мисле да је нешто проблем, криви су јер им је очигледно нешто прошло испред очију као да су слепци, а још грђе ако су сами подвели дете на неки политички скуп. Наравно, најкривљи је болесни крмак коме уопште може да падне на ум да се приватава са дететом, је-бо-те! Одвратна, смрдљива педофилчина. Као што ми до мозга не долази да то неко уопште може да помисли или учини, тако ми до мозга не долази да ико то може да правда. Али то дете није и не може да буде криво. Ајмо поново: то дете није криво и не може да буде криво! Оно је слика својих родитеља и целог друштва. Оно је недужна јединка, која открива сексуалност, а не зна шта је то, која жели да буде атрактивна, а не зна како, којој пријају пажња и време старије особе јер сваком детету прија кад је у друштву старијих… Сви смо ми пре и више криви од тог детета и сваког другог детета. И ако кажете „па нисам ја крив/а„, јеси, јебено си крив/а, јер си допринео стварању, или ћутањем допустио стварање једног болесног, изопаченог друштва, у коме дете може да буде вучено на било какав политички скуп, у коме дете може да се осети пожељним да своју невиност, своју простодушност и своју наивност подари жвалавом, ћелавом дегенерику, у коме дете нема система вредности, у коме је за дете пожељно бити криминалац или курва, у коме смо се толико отуђили и (егзистенцијалним) јадом забавили да за оно једино шта у нашим животима вреди и због чега наши животи вреде немамо времена, снаге и стрпљења – а то су деца, наша или туђа свеједно, јер она треба да наследе овај „врли свет“ од нас – немаммо времена, стрпљења и пажње. И онда ћемо откукати неко време, кад нам се догоди нека Тијана, уздисати „страшно! сироти људи!“ за родитеље неке Тијане… све до момента док ђаво не закуца на наша врата. А онда ће бити прекасно. Јер смо били себични, незаинтересовани и зли. И тражили кривца у анђелу. http://www.vucinic.me/jedan-manijak-i-decija-krivica/?fbclid=IwAR1aCP4qe1hLDLvShT0mtrjcMhR3lTfw538QFXhQBYbX-25jphcZ9w4T6x8

Шта тражимо када тражимо љубав, прво је питање које смо поставили нашем данашањем госту, свештенику Небојши Тополићу, старешини Богородичине цркве у Земуну. На шта мислимо, који прототип тражимо? „Данашњи човек је збуњен и једноставно није научен да воли“ каже о. Небојша, који истиче да „искру Божије љубави у нама тражимо целог живота“. Како човек исказује љубав, ко је наш ближњи, да ли волимо само оне којима смо симпатични или који се понашају онако како ми очекујемо? „Морамо прво упознати себе и своје слабости да бисмо могли да волимо некога другог“ каже о. Небојша и додаје да се морамо изборити и превазићи страхове и комплексе које смо стекли у породици. А како се и да ли човек мења у браку? Звучни запис емисије View full Странице