Претражи Живе Речи Утехе

О неутемељености идеје да се свети Владика Николај причешћивао са неправославнима Данас, када релативизам царује, навикли смо да се све доводи у питање па и сасвим непотребно преиспитује. Све треба да прође кроз наше умне филтере и да задовољи нашу логику подупрту палим разумом. Баш све је добар материјал за модерну (де)конструкцију коју професори на многим универзитетима широм свијета заговарају. Тако више немамо историју. Сад имамо нови историцизам. Разне теорије и теоретичири покушавају и нашег светог Владику Николаја да угурају у уске људске оквире и доктрине. Спомињу се двије личности које су повезане са наводним тврдњама о причешћивању св. Владике Николаја са неправославнима. Једна је теоретичар екуменизма и активни учесник у екуменистичким дијалозима, швајцарски професор др Урс вон Аркс (Urs von Arx). Проф. Урс вон Аркс предаје историју старокатолицизма и Нови Завјет на институту у Берну. Од 1973 - 1978 био је консултант Старокатоличко - православне комисије за дијалог. Овако проф. др Урс вон Аркс почиње своју студију „Владика Николај Велимировић (1880 – 1956) и његов рад у Берну у оквиру христокатоличко – православних односа“. (1) „Сабор Српске Православне Цркве је 19. маја 2003. године, Владику Николаја, који је од стране вјерника већ дуго веома поштован, у једном формалном спису канонизирао, тј. списку од Цркве признатих светитеља прибројао (дан спомена 3. Мај). Тиме Христокатоличко - теолошки факултет у Берну може у своје апсолвенте убројати и једног светитеља.“ (2) Bischof Nikolaj Velimirovic (1880-1956) und seine Berner Zeit im Rahmen der christkatholisch – serbischorthodoxen Beziehungen Затим проф. цитира Валтера Херцога ("Bischof Dr. Eduard Herzog, Ein Lebensbild, Laufen") који наводи ријечи бискупа Едуарда Херцога. Едуард Херзог (1841 - 1924), бискуп из Берна, Швајцарска, ангажовао се око дијалога са англиканскнцима и православним. Ево шта се у овој студији на стр. 18-19, тачно наводи: „Шта је тада у вријеме институционизирања и бирократизирања екуменског покрета и његовог учвршћивања било могуће, показује један пасус из дневника бискупа Херцога од 28. марта, 1907. године: „ За вријеме причешћа су били присутни на Велики Четвртак у цркви у Берну Св. Петра и Павла, по први пут и два православна теолога, Радовановић и Велимировић, који на нашем факултету студирају. Обојица су питала свог епископа да ли им је то дозвољено и добили су потврдан одговор.“ (3) Израз "an der Kommunion teilnehmen", значи присуствовати причешћу, а може значити и да се учествовало у примању причешћа. На основу овога пасуса можемо само нагађати на шта се мисли. Када се на њемачком језику каже на примјер: „Es kann sein, dass Sie an der Eucharistiefeier, aber nicht zur Kommunion gehen wollen“, то значи да неко жели присуствовти Литургији и Причешћу, али не и примити причешће. Шта се овим наводом у дневнику стварно мислило, ми не можемо утврдити, јер за тај дневник проф. Урс вон Аркс даље пише у фусноти (фуснота 41): „Дневник није могуће пронаћи. Претпостављамо да је припадао оним документима који су након смрти Валтера Херцога (1877 – 1970), враћени бискупском архиву у Берну, али при реновирању бискупске зграде, 1972. године заједно са грађевинским отпадним материјалом отпремљени.“ (4) На основу ових навода видимо да је бављење питањем да ли се свети Владика Николај причестио у Берну, неосновано и на климавим ногама, нарочито када узмемо у обзир сав његов рад, животно дјело и чврсте ставове. „Ко има уши да чује, нека чује!" (Мт. 11, 15) (1) „Bischof Nikolaj Velimirovic (1880-1956) und seine Berner Zeit im Rahmen der christkatholisch – serbischorthodoxen Beziehungen“. (2) „Die Versammlung der Bischöfe der Serbischen Orthodoxen Kirche hat am 19. Mai 2003 den von den Gläubigen schon lange hoch verehrten Bischof Nikolaj Velimirovic in einem formellen Akt kanonisiert, d. h. in das Ver zeichnis (Kanon) der von der Kirche anerkannten Heiligen eingetragen (Gedenktag 3. Mai). Damit kann die Christkatholisch-theologische Fakultät in Bern einen Heiligen zu ihren Absolventen zählen.“ https://www.e-periodica.ch/digbib/view?pid=ikz-002:2005:95::11#13, стр. 1 (3) „Was damals in der Zeit vor der Institutionalisierung und Bürokratisierung der ökumenischen Bewegung mit ihren Verhärtungsfolgen möglich war, enthüllt eine von Bischof Herzog am 28. März 1907 gemachte Eintragung in sein Tagebuch: «An der Kommunion [am Hohen Donnerstag in der Berner Kirche St. Peter und Pauli nahmen zum ersten Mal zwei orthodoxe Theologen, Radowanowitsch und Velimirowitsch, die an unserer Fakultät studieren, teil. Die beiden Herren haben sich bei ihrem Bischof erkundigt, ob ihnen das gestattet sei und darauf eine zusagende Antwort erhalten.“ (41), стр. 18 - 19 (4) 41, Walter Herzog, Bishof dr. Eduard Herzog, Ein Lebensbild, Laufen, Volksfreund, 1935, 211. стр. 18 - 19 https://www.e-periodica.ch/digbib/view?pid=ikz-002:2005:95::11#13