Претражи Живе Речи Утехе

Тамо, дубоко у нама, врло добро знамо ко смо. Често смо саткани од лицемерја. Показујемо једно другима, а друго у стварности. Јуче, након што сам завршио исповест, уклонио епитрахиљ и био спреман да угасим светло у канцеларији да бих отишао, врата су се отворила и појавио се човек којег често виђам у храму, али и напољу на улици. Чак и пре него што је било шта рекао, осетио сам да је пио. Мирисао је на алкохол. Каже ми: „Оче, ја хоћу да се исповедим." Био сам на ивици да га одбијем уз помисао „само ћу губити време са њим”, као да није заслужио мој труд и пажњу! На крају сам, Божјом милошћу, одбацио такву мисао. – Добро, уђи унутра! - рекао сам. Након тетурања мало лево мало десно, коначно је сео на столицу. Почео је да прича. Чуо сам много тога за три минута. Чуо сам почињени грех у његовом сировом облику без изговора, без улепшаних речи, без унапред разрађеног сценарија „како то рећи“. На уснама му је још увек био алкохол. Иако мутне главе, овај човек је имао покајање. Пијан, али и покајан. Вероватно звучи чудно. Али осетио сам то. Наравно, прво је признао да је пио, а затим и многе друге ствари... Иако је био пијан, схватио је своје грехе, своју трагедију и сујету живота. Кажем ово зато што много пута упадамо у замку размишљања о таквим људима као о „промашеним“, али Бог има другачију вољу. С друге стране, ми који живимо донекле „разумно“ мислимо да смо духовно сигурни, али нажалост живимо у лицемерју, које нам ствара „духовне фантазије“ и заправо нас хипнотише. Не разумемо да се другима представљамо на један начин, а у ствари смо другачији. И не само то. Што је најважније, одбијамо да видимо нашу стварност. Овај пијани човек признаје, као што би мало ко учинио. Ко је Богу угоднији, помислих. Овај човек или сви они хришћани који олако суде, прекоревају, греше (у име своје правде), крију злобу и мржњу, амнестирају своју себичност? Ко је Богу угоднији – овај „маргиналац“ или ја? Бог свакако не воли да се опијамо или упадамо у разне грехе, али не заборавимо да су једини којима се Бог жестоко и отворено супротставио били лицемери. Није разоткрио грешнике, него лицемерне фарисеје, који су своју злобу сакрили иза плашта побожности и легалистичког формализма. Када се лицемерје умртви у нама, тада ћемо се вероватно искрено покајати и отворено исповедати. Јер, друга особина лицемера је да показују једно лице свом духовном оцу, а да се другачије представљају људима. архимандрит Павлос Пападопулос приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор