Претражи Живе Речи Утехе

Свештеник Синиша Смиљић парох улцињски служио је 6. априла опијело блаженопочившој старици Јелки Попадић. У својој потресној исповијести, коју је објавио на фејсбук страници ,,Православни Улцињ“, отац Синиша говори о томе колико га је потресао овај догађај који је био преломни моменат у његовој свештеничкој служби. Звучни запис разговора Отац Синиша све нас позива да се отријезнимо и да имамо увијек љубави и бриге за ближње наше. Овај догађај био је повод да парохија улцињска и Коло српских сестара Света благовјерна Теодора Косара покрену акцију прикупљања помоћи за угрожене на територији општине и наводи потресне случајеве на које су наишли у овом свом подухвату . Отац Синиша Смиљић напомиње и да је Митрополија црногорско-приморска чувар социјалног мира у Црној Гори. Нека нам ове ријечи оца Синише свима буду на отрежњење: “Господе Боже наш, опрости нама свима, на свему, па и на овоме! Сахранисмо данас слушкињу Божију Јелку. Не знамо ни да ли је крштена, Бог зна. Не знамо ни кога има од ближњих, они ће знати. Једино смо знали да је пред нама лежало тијело измучене старице, умрле од глади! Трошкове сахране сносило је социјално , а цијену живота платила је она. Сахрана иако тужна, као и свака сахрана, наговјештавала је радост јеванђелских ријечи : ” Блажени гладни и жедни …јер ће се наситити”. Молио сам се као никада до сада. Потресло ме је све. Осјећао сам грижу савјести , иако , ову, убогу покојницу нисам ни познавао, нити знао за њен случај. Боже , да ли сам могао знати? Да ли нисам знао због недовољног труда да сазнам? Тражећи одговоре на ова питања у својој савјести, ја сам налазио само више надахнућа за усрднију молитву, молитву за испраћај њене душе. Послије сахране чух још потреснију причу , потреснију од пређашње сцене, ваљда је то иначе повезано. Мајка и ћерка, муслиманке, комшинице из Штоја, дошле да испрате своју комшиницу , Јелку Попадић. Арнела прича потресну причу и брише сузу. Прича о Јелки да је радила у Француској, била госпођа и дама, а завршила ево сама. Последњих неколико година потпуно усамљена, болешљива и неспособна. Када је једном приликом нису виђали , у уобичајеној шетњи, посумњали су да нешто није у реду. Обили су врата њене куће и нашли је изгладњелу у полусвјесном стању. Повремено, када би стигли, због својих обавеза, окупали би је и пресвукли. Хране су имали једва и за себе. Социјалне службе нису много мариле. Јелка је умрла од глади ! Господе опрости нама грешнима. Сестро Јелка теби од Господа покој души и Царство небеско! Извор: Радио Светигора

”Литургија је централни моменат хришћанског живота. Ту Јеванђелска реч добија једну другу димензију, ту једни са другима постајемо браћа, отварају се Небеске Двери и пијемо најсветији Лек – Тело и Крв Христову” - наглашава Епископ осечкопољски Херувим. У пету недељу по Васкрсу, недељу Самарјанке, дана 26. маја 2019. године, Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски г. Херувим служио је свету архијерејску Литургију на Доброј Води у Вуковару. Његовом Преосвештенству саслуживали су свештеници: протојереј-ставрофор Саша Кузмановић, парох прве парохије вуковарске, јереј Предраг Хајдуковић (Епархија сремска), јереј Вукашин Цветојевић, парох друге парохије вуковарске, јереј Драган Сердар, парох боровски и ђакон Срђан Лукић из Борова Насеља. У својој богонадахнутој литургијској беседи Владика Херувим обратио се повереном му стаду: -Христос васкрсе! У име Оца и Сина и Светога Духа! Часни драги, народе Божји нека је на здравље и на спасење данашња света Литургија овде на Доброј Води. У данашњем прокимену смо чули речи: ”Појте Богу нашем, појте! Појте царев и Богу нашем појте” – то треба непрестано да прати све нас хришћане у току овоземаљског живота који желимо и морамо да живимо Јеванђељем Христовим. Господу могу певати једино они људи који су се предали том Јеванђељу, који су пошли крстоносним, Јеванђелским путем. Они су тиме задобили печат Васкрсења и Вечног Живота. У светом Јеванђељу које смо данас могли чути говори се да као народ Божји увек требамо пити воду са Извора Живота. Који је то Извор Живота, где се Он даје и где нам се то омогућава да можемо да пијемо воду са тог Извора? Управо овде на светој Литургији браћо и сестре! Литургија је централни моменат хришћанског живота. Ту Јеванђелска реч добија једну другу димензију, ту једни са другима постајемо браћа, отварају се Небеске Двери и пијемо најсветији Лек – Тело и Крв Христову! Нема лепшег Лека и нема лепшег Извора сем овог литургијског извора – Тела и Крви Христове. То су врлине које нам се дају, то су енергије, Љубав и Милост Божја која нам се даје. Управо тим Извором ми преображавамо своје биће и целу природу, јер је човек круна природе. Као такав, он је мора преображавати и припремати за Други Христов Долазак. Ми људи требамо да будемо ти који ће преобразити природу својим животом, а то ћемо успети ако живимо литургијским начином живота. Ту се Јеванђеље претаче у животу. Јеванђеље треба да се преточи у живот како не би било само мртво слово на папиру. Ако бисмо Библију разумевали само у књижевном смислу онда она нема своју пуноћу, посматрамо је као обичну књигу. Ако се пак Библија претаче у живот свакога од нас она се тада претвара у Животворни Извор који нам се даје, извор којим ми задобијамо врлине. Те врлине, драга браћо и сестре задобијамо благодаћу Духа Светога. Задобијамо врлине печатом који смо задобили на светој Тајни крштења. То је печат који морамо да умножавамо, не смемо да се затворимо у своју клијет, а да не устостручавамо ту благодат која нам је дата. Морамо је устостручавати врлинским начином живота. Прича из светог Јеванђеља нас поучава управо у том правцу – да морамо живети врлинским животом и угледати се на свете угоднике Божје. Морамо се угледати на њих јер су они прави пример живота. Где има лепшег народа него нашега кад је Небеска Србија пуна светих личности, пуна дивних примера како требамо да живимо у овоземаљском животу, како требамо носити крст Христов и сведочити Јеванђеље Христово. У овој години јубилеја сећамо се како су наши праоци свети Сава и свети Симеон задобили аутокефалност и самосталност наше Цркве, они су наши родоначелници и путеводитељи ка Царству Божјем. Они су знакови поред пута који нашем народу показују куда ка Царству Божјем. Показују пут како да отворимо своју душу како би се Христос у њу уселио. Учили су нас томе, таквим животом су живели. Тада смо живели у благостању, имали смо благодатни мир благодаћу Светога Духа. Када смо се одвојили од те благодати почели смо да странствујемо и да ходимо путевима таме. Изгубили смо се у тој тами и нисмо нашли Христа на том путу, али Богу хвала сусрели смо га тамо негде на путу за Емаус. Сада Христос опет треба облагодатити наше душе и постати наш Водитељ и Светлост у тами овоземаљских материјалистичких ствари. Данас смо се у молитвама сетили нашег оца Јована који је заиста пример правога пастира који је напајао стадо истинама Јеванђеља, истинама Тајне Васкрсења Христовог. Зато ова заједница на Доброј Води живи управо тим начином живот, живи начином врлине, Јеванђеља и на путу је Васкрсења. Ова Црква је увек пуна и пример правог хришћанског начина постојања, пример је како ми хришћани требамо да живимо. Требамо да се радујемо као ова деца што се радују јер је хришћанство радост. Као хришћани ми се требамо угледати на децу и на њихову радост. Радосни смо зато што смо се причестили Телом и Крвљу Христовом и задобили благодат радости. Нисмо задобили тугу него благодат животворне радости која нам се даје. Сећам се речи оца Јована којима нас је увек поучавао, јер сам у овој светињи одрастао и поникао сам из ње. Увек су ми били на памети његове речи да требамо живети Јеванђељем, Речју Господњом. Онда смо на правом путу, на Христовом путу на којим су били наши праоци свети Сава и свети Симеон и сва светородна лоза Немањића. Тада ћемо знати да смо народ небески, народ светосавски, народ који непрестано вапије Господу Богу оним вечним ускликом – Христос воскресе! Живели и благословени били, нека је благословен данашњи дан и ово свето сабрање овде на Доброј Води. Амин! Овом приликом одржан је годишњи парастос блаженопочившем протојереју-ставрофору Јовану Радивојевићу. Отац Јован, омиљен у народу, свештеник, духовник, човек, оставио је за собом живу Цркву у храму Преподобне матере Параскеве на Доброј Води. Извор: Епархија осечкопољска