Претражи Живе Речи Утехе

Сигуран сам да смо сви понекад имали утисак да нам је доста стварности, односно оног дела стварности који видимо кроз напрслу/сломљену призму свога ума. Шта предузимате у таквим ситуацијама? Ако не желите да поделите своја искуства реците бар шта мислите да би требало предузети. Како уопште схватате ову појаву? Како до ње долази? Је ли добра? Ако није како се може добро искористити? https://www.pinterest.com/pin/215609900886653137/

Живећи у палом свету неизбежно се сусрећемо са његовим апсурдима који се пројављују на разне начине. Занима ме шта хришћани имају да кажу о томе кад је у питању естетика. Хришћанство има свој специфичан начин изражавања који свет може најлакше да препозна као уметност, философију, идеологију, ређе као мистику... Али шта кад се хришћанин суочи са "вредностима" овога света? Како приступити ближњем који је хипнотисан "змијином обманом"? Како освестити себе? Могу ли се помирити хришћанска етика и световна естетика? На који начин и шта ако не могу? http://www.telegraf.rs/vesti/1465639-da-li-znate-zasto-je-beli-andjeo-nestao-i-jos-cetiri-neverovatne-stvari-o-srpskoj-svetinji Опширније: https://sr.wikipedia.org/sr/%D0%95%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0

http://www.etsy.com/listing/152623725/celtic-cross-cemetery-photo-stone-gothic?ref=market Ценим да би било занимљиво покренути ову тему. Своје мишљење о готичкој субкултури сам изнео овде https://www.pouke.org/forum/topic/32755-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B6%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%84%D0%BE%D1%82%D0%BE-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-%D0%B8-%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BB%D0%BE/#entry1057508 али ме занима какав однос према овом феномену имају братија и сестре са форума. Како га доживљавате, каква су ваша искуства ако не припадате овој популацији, а каква ако видите себе као део ње? Мислите ли да је могуће истовремено бити готичар а истовремено бити хришћанин и на који начин?

РАЗБОЖИЋЕЊЕ БОЖИЋА - “БЕЗБОЖНИЧЕ, УМРЕЋЕШ” Педесет и пет година државног антитеизма неминовно су нас изопачиле до политеизма, агностицизма или сујеверја. Гурајући здраве верске појмове у страну, стварали смо и нагомилавали нове и нове богове. Модеран човек је све више многобожац. Духовно мртви хришћани, отровани гордошћу, гледајући телескопом божићну Звезду бунцају: “Дакле, ипак је истина мој пријатељу! Наша вера нема више места у васиони. Постоје само вечни природни закони и ми сами… Или можеш да замислиш, да би за створење наше сићушне планете Син Божји сишао с неба? Ми немамо Бога који би се за нас бринуо, ми имамо још само себе. Од сада човек човеку мора бити све?! ” Тако мисле и осећају “уморни од живота”, али и “сладострасници” који нису ни кренули, а већ се враћају. Школовани за безбожнике уживају своју заиста заслужену мировину и животаре своју жалосну духовну ушкопљеност, јаловост, са скоро искорењеним смислом за веру и живот по Богу, али још, мада онемоћали, разбожују све и сваког, пре свега својом “мисионарском” саможивошћу – болешћу атомског доба. А саможивост укључује све што разједињује: изостаје заједнички сто, заједничка молитва, заједнички пост, заједничко дело и заједнички празници или заједнички празнички датуми. Свештеник одавно није домаћин, не само у својој парохији или епархији, већ ни у својој цркви или манастиру. Еванђелска “неплодна смоква” и јесте индивидуализам у Цркви. Поред тога у њој су све бројнији “живи мртваци” уместо живих хришћана и сви су погрешни, преварљиви и сагрешиви. “Ако со обљутави више није ни за шта осим да се проспе и да је људи погазе” (Мт 5,13). Безбожници постоје и у народу Божјем, међу крштеним многобошцима. Они дајући маха свом презиру према Богу, прогоне изнутра све ваљано, праведно и свето у Цркви. Свештенство спада на клерикализам, неправославну крајност када паству гледа с висока, када служење замењује владањем, а живљење од олтара симонијом. Сиромашни, усамљени, напуштени, прогнани, печалбари, заробљени, затворени, болесни, очајни, настрани и огорчени, не налазе пут повратка на своје божићно место. Наспрам њих су и обожаваоци стандарда, неправедно обогаћени или безвољни мамонисти (Мт 6,24; Лк 16,9.10.13), те и полуверници или духовни хермафродити и преливоде, творци духовне и моралне каљуже, “мрзости опустошења”, односно “гнусобе опуштења”. Даље: на три мртвачка сандука долази једна колевка. Не рађајући децу постајемо заточеници и робови бесмисла и одумирања, а какав је Божић без детињства и дечје невиности. Побачајима и контрацептивима “бринемо се” да нас буде још мање. Разведени бракови су све бројнији упркос психијатријским “курсевима освежења” која одржавају брачна саветовалишта. Млади људи прасну у смех и на помен речи “побожност”, “љубав”, “вера” или “Бог”. У њиховом вокабулару подцртане су речи “новац”, “секс”, “моћ” и “лепота”. Богочовек Христос је “прошао земљу чинећи добро” (Дј 10,38), а људи готово више не верују у братство и пријатељство, чак се најмилосрдније кидају основни људски додири. Божић је у западном свету (али и код нас), деградиран на вашар јаловости, окамењене обичаје или на пословање, божићно тржиште, божићни туризам, метеж и вреву, рекламе, забаву и празничку (скроз многобожачку) узрујаност; или је оптерећен етнофилетизмом, еугеником, шовинизмом, политиком, па чак и псеудорелигиозним настраностима и естетским неуредностима. Разбожићени “положајници” ипак нешто чекају, али се не зна шта. “Деда-мраз” или његов амерички двојник “Свети Никола” деле “поклон-пакете” за Силвестрово у ове новогодишње дане. Они су у познатом костиму чаробњака, са вуненом брадом и косом, у црвеном плашту са пентограмима и уграђеним магнетофоном за снимање дечјих жеља, које се “остварују” пошто их продавци преслушају, а родитељи плате. Заиста “фино” и промућурно! Па, побогу, том малом кућном богу се мора жртвовати!? Заиста није узалуд Гете рекао да најсјајнију светлост прати сенка. о. Иларион Ђурица https://www.facebook.com/ilarion.djurica/posts/1651816698418461

Interesuje me to da u Bibliji piše "Ne stvaraj sebi kipa, niti bilo kakva lika. Ne klanjaj im se niti im se moli", a mi u našim crkvama imamo ikone (likove) a katolici kipove. Zatim me interesuje zašto smo staroslovenske bogove preveli u današnje svece pa imamo Svetog Iliju Gromovnika, pa svetog Tomu moreplovca, pa svetog Trifuna vinogradara i.t.d. Još me interesuje to što se u Bibliji Bog otac spominje kao Jahve, a samo ga Jehovini svedoci zovu imenom. I kako to da je Nedelja dan odmora kad se u Bibliji navodi da je to Subota... Mnogo toga mi nije jasno ali za početak je dovoljno. Biće mi drago da se družimo i hvala unapred...

Prema najnovijem istraživanju, mladima u Srbiji estradne ličnosti više nisu najveći idoli, pošto su ih potisnuli sportisti, veliki naučnici i istraživači, istorijske ličnosti, ali i sveštenici. Istraživanje, koje je finansirao Fond za otvoreno društvo, pokazalo je da su za gotovo 40 odsto ispitanika najveći uzori sportisti, poput Novaka Đokovića, Vlade Divca, Nemanje Vidića, Milorada Čavića, Jelene Janković, Ane Ivanović, Aleksandra Đorđevića, rekla je Tanjugu koordinatorka projekta Dragana Dulić. Gotovo 28 odsto ispitanika je kao svoje uzore navelo velike naučnike i istraživače - Nikolu Teslu, Alberta Ajnštajna, Milutina Milankovića i Mihajla Pupina, dok se petina njih divi istorijskim ličnostima, među kojima prednjače Josip Broz Tito, vožd Karađorđe, Mahatma Gandi, Zoran Đinđić, knez Miloš, car Dušan, Nelson Mandela, Martin Luter King, knez Lazar. Za blizu 15 odsto mladih najveći uzori su sveštena lica: patrijarh Pavle, Sveti Sava, aktuelni patrijarh srpski Irinej, Amfilohije Radović, Nikolaj Velimirović, dok su za 14,25 procenata ispitanika omiljeni političari Zoran Đinđić, Boris Tadić, Josip Broz Tito, Vladimir Putin i Barak Obama. Gotovo 11 odsto mladih obožava heroje poslednjih ratova: Ratka Mladića, Željka Ražnatovića Arkana, Radovana Karadžića, Nebojšu Pavkovića, Milana Tepića, dok su ličnosti sa estrade uzori za nešto manje od deset odsto ispitanika i njima su idoli Svetlana Ražnatović, Seka Aleksić, Đorđe Balašević, Jelena Karleuša, Zdravko Čolić, Lepa Brena. Tek svaki dvadeseti ispitanik izabrao je neke druge uzore, najčešće roditelje, nastavnike, književnike i druge umetnike. Istraživanje je obavljeno tokom 2010. godine na uzorku od oko 1.500 mladih širom Srbije, uzrasta od 15 do 29 godina. Prema ranijem istraživanju u organizaciji Instituta za psihologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu, među srednjoškolcima u Srbiji najpopularnije su bile estradne ličnosti i više od polovine ispitanih mladih ljudi, koji imaju idole, navelo je osobe iz ove oblasti. Potom su najviše bili navođeni sportisti, koji su idoli za trećinu ispitanih učenika, pa političari, dok su naučnici i umetnici, ličnosti iz elitne kulture, bili među najmanje popularnim osobama kod mladih. (Tanjug) ....... Gospodu hvala da smo oterali turbofolkere i krimoše, ali još ima dosta da se radi..

"Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити" Да мало разјаснимо ову недомицу која се јавља код многих православаца о само наизглед противречности икона и друге Божије заповјести. Да видимо ваше мишљење 0110_hahaha

Медина тема о идолопоклонству ме подстакла на размишљање-како се постављамо у ситуацијама, када НАС идеализују, да ли нам то годи,или нас оптерећује? Како се осећамо кад очекују од нас више него што смо способни да пружимо? Да ли смо тада љути, било на њих, било на себе?

Kao što svi znate (malo sutra) vest na ŽRU naslovnici je o tome kako je počeo svepravoslavni sabor u Maloj Ateni, sa temom "Гуруизам у деструктивним култовима и другде: лични - духовни - друштвени проблеми и њихово решавање." Voleo bih da i mi damo učešća ovom saboru, diskusijom na istu temu. Originalni naziv je suviše akademski, pa sam ga uprostio na "Guru". Proširio bih temu i na pravoslavlje, to jest upitao bih... Kada sveštenik u pravoslavlju prestaje biti sveštenik i počinje bivati guru. I da li je mala razlika između svetitelja i gurua u pojavnom obliku? Gledajući ne-duhovnim očima mnogi svetitelji i duhovni oci u pravoslavlju imaju slično ponašanje kao i gurui (duhovni vodiči) u raznim kultovima. Oni su asketi, dele savete za život, žive mistično i tako se i ponašaju... Naravno ciljevi, porivi i razlozi ovog spoljnog ponašanja su drugačiji kod pravolavnih duhovnika od gurua. Kako prepoznati "guruizam" kod pravoslavnog duhovnika? GURU je inače termin na sanskritu koji znači učitelj.

Devojčica postala živa boginja Kumari Samita Bajraharija ima samo deset godina, a njenu lepotu već obožavaju. Kumari, što na nepalskom znači devica, jeste devojčica pred pubertetom, za koju poklonici smatraju da je inkarnacija hindu boginje moći - Kali. Nije joj dozvoljeno da se igra napolju, ide u školu... Do puberteta, ona će voditi poseban, tajnovit i “privilegovan” život. Nije joj dozvoljeno da ide u školu, da se igra napolju, ili čak dodirne svoje prijatelje jer bi sve to moglo da je učini nečistom. Samita će prisustvovati svečanosti poslednjeg dana festivala u Jvalakhi, u Nepalu, za koji se smatra da donosi kišu, dobru berbu, prosperitet i sreću. Kumari Samita Bajraharija, boginja Dok ne krene festivalska povorka, „živa boginja“ strpljivo čeka u takozvanoj sobi za dekoraciju. Majka joj je oslikala lice bogatim nijansama crvene i žute, i uokvirila oči upečatljivim crnim detaljima. Noge su joj takođe obojene u jarkocrveno, a obučena je u raskošnu, tradicionalnu nošnju sa nakitom koji se prenosi na sledeću Kumari. Na festivalu će je građani kititi cvećem i novcem. Prate se i njene reakcije na poklone, jer od toga zavisi da li će im se želje ispuniti. Sve Kumari devojčice biraju budistički sveštenici, a kriterijumi su sledeći: odlično zdravlje, da nikada nisu prolile krv ili bile bolesne, da nisu izgubile nijedan zub... Ako zadovolje te uslove, postoje još 32 “testa” koja treba da polože kako bi dostigle savršenstvo. One su glavna turistička atrakcija u Nepalu, a obožavaju ih i hindusi i budisti. Извор: http://www.blic.rs/S...la-ziva-boginja