Претражи Живе Речи Утехе

У манастиру Студеница заблистале су фреске из XIII века саопштио је ТАНЈУГ. Труд рестауратора, који већ 15 година враћају стари сјај фрескама из XIII и XVI века у Богородичиној цркви, сада је видљив, па се после дугог низа година, коначно може стећи слика о лепоти првобитног изгледа фрески из Немањићког доба. Ауторка пројекта и саветник у Реубличком Заводу за заштиту споменика културе, Стојанка Самарџић, подсетила је да је овај оригинални фрескопис из 1209. године пронађен током радова на поткуполном простору цркве 1953. године, када је откривен најзначајнији сегмент тог сликарства - ктиторски натпис исписан златним словима који говори о времену када је осликана црква, тачан датум и име ктитора. Сматра се да је текст осмислио Свети Сава, а управо је у манастиру Студеница по први пут коришћена ћирилица уместо дотадашњег грчког писма. Међу најпознатијим фрескама тог периода су Распеће Исуса Христа тзв. Плаво распеће, најважнији део јединствено остварене уметницке целине у Богородичиној цркви и Успење Пресвете Богородице које су сада рестауриране и пред очима посетилаца манастира Студеница. Манастир Студеница тешко је страдао током историје, делио је судбину српске државе. Мајка свих цркава увек је била на удару, али је увек и обнављана, Обнављали су је монаси и народ. Манастир Студеница је градитељско уметнички врхунац у свом времену изграђен у периоду од 1183 и 1196. године и посвећен Ваведењу Пресвете Богородице. Стефан Немања градио је манастир као место за свој вечни починак и подигнута као Немањин маузолеј, Богородичина црква постала је маузолеј и његових наследника. Овде се налази цело прво колено Немањића. Загробна задужбина Стефана Немање много пута је страдала кроз векове од непријатеља и често је остајала без куполе. Некада и по више од 100 година у континуитету. Временске прилике учиниле су да оригинално и монументално фрескосликарство буде тешко оштећеено, па је из не зле намере и крајњих побуда одлучено да 1863. године преко оригиналног фрескописа буде урађен нови и модернији. Да би се уопште у то време нанео нови слој живописа, мајстори су морали да користе зидарску технику, пиковања како би се малтер залепио и оштетили су првобитни фрескопис. Цео наос био је прекривен барокним фрескама и то је тако трајало све до 1951. године када су се стручњаци Републичког Завода за заштиту поменика културе упустили у свој први подухват, реконструкцију Богородичине цркве. Планирано је да за 4 године буде завршено све у Богородичиној цркви. Посао ће се наставити, рекла је Стојанка Самарџић, зато што су, поред Богородичине, ту и Краљева и Црква Светог Николе, са изузетно вредним фрескама значајним за српску културу, историју и народ, а њихова рестаурација и консервација захтева дуготрајан рад и пре свега. средства. Извор: ТАНЈУГ