Претражи Живе Речи Утехе

Линк ка фрескама http://holyicon.org/wall-paintings/holy-new-martyrs-of-prebilovci-herzegovina

Јединствене грузијске фреске у манастирском комплексу Давит Гареџија из 9. – 11. века оштећене су, јавља Грузијски журнал. Фреске у конаку и у Саборној манастирској цркви били су жртве вандализма. Оштећене су натписима скрижама и маркером. Иначе, споменик се налази на УНЕСКОвој листи наслеђа и представља значајан историјски споменик Грузије. Ово није први случај да неки културни споменик буде оштећен натписима туриста или домаћих хулигана. Штавише, нико ниједном није био кажњен што је упропастио изглед културног споменика у Грузији, пошто се такви случајеви откривају много касније. Еуропа Ностра наводи манастирски комплекс Давид Гареџи међу седам најугроженијих историјских споменика, што значи да ће Национални завод за заштиту културног блага у Грузији сместа отпочети са прикупљањем новца за поправљање оштећених целина. Манастир Давид Гареџи је усечен у стенама у области Какети у источној Грузији на полупустињским падинама планине Гареџа, око 60-70 км југоисточно од грузијске престонице Тбилисија. Манастирски комплекс садржи стотине ћелија, цркава, капела, конака, трпезарија усечених у стенама. Поред тога, ова област служи за заштиту угрожених животињских врста и сведочанство је најстаријих људских насеља. Манастир је основао у 6. веку Давид (Свети Давид Гареџели) један од 13 асирских монаха који је стигао у ову област. Његови ученици Додон и Лукијан проширили су првобитну лавру и основали још два манастира. Извор: Basilica.ro ( са енглеског Инфо служба СПЦ) СПЦ View full Странице

Јединствене фреске из Ферапонтовог манастира у Вологодској области Русије (око 600 километара од Москве) ускоро ће бити доступне јавности у дигиталном облику. Аутор: Павел Инжелевски Хуманитарна фондација „Пери” дигитализовала је фреске иконописца Дионисија из 16. века. Истраживачи ове фреске пореде са Микеланђеловим делима. Оне ће бити доступне јавности у високој резолуцији на веб-сајту пројекта.

Са фрескописцем Вуком Дабетићем о значају фрескописа и о осликавању цркава на Kосову и Метохији Исконски начин изражавања вере Зидно црквено сликарство за разлику од штафелајног (иконе) изискује и познавање и осећај простора као и физичко напрезање и ризик током рада на скелама на висини. Малобројне квалитетне екипе баве се овим пословима и колико је могуће одржавају континуитет наше сакралне уметности. Рад на осликавању цркава на Kосову и Метохији –одакле је све почело- и –где је семе клицу заметнуло- има посебну одговорност према историји и према народу и себи самом и представља изазов за свакога а поготово за младог сликара и фрескописца као што је Вук Дабетић којег ни стваралачки умор није спречио да нам да интервју о свом стварању и раду на фрескопису у косовскометохијским новим храмова. Вук Дабетић са колегом Анастасијем Радовићем тренутно ради на довршетку унутрашњег осликавања цркве у Горњем Kусцу у општини Гњилане. Утисак је да икона доживљава препород у овом веку а исто важи и за фрескопис, како је дошло до тога? - Сматрам да су историјске и политичке околности довеле до поновног враћања икони и процвату иконописа. Буђењем националне свести и успона српске идеје уз осврт на богату културну заоставштину и наслеђе крајем осамдесетих долази до потребе за –упознавањем- са иконом, односно , за истинским тумачењем историјског развитка и култа њене вредности. Kоје иконе и живописи се сматрају најлепшим и из којег су периода? -Епоха ренесансе Палеолога оставила је у уметничком погледу изузетна дела на просторима средњевековне Србије , нарочито у доба краља Милутина који доводи најбоље мајсторе са подручја Грчке И развијених центара Византије. И у свету модерне уметности оне се сматрају врхунским достигнућима. Развитак живописа иде даље до Моравске Србије и пада под турско ропство. Даље, малобројни уметници из доба после сеобе до ослобођења раде, углавном, под утицајем западних реалистичних и натуралистичких праваца и одступају како снагом ликовног дела тако и стилом и каноном од смисла иконе, као праобраза светитеља у свету Вечности. Следећи те правце уметници школовани у Бечу и Берлину ближи су Западној религиозној представи него икони. И тек после Другог светског рата и после пада комунизма пружа се прилика да се уметници озбиљно посвете овом исконском православном и изворном начину изображавања вере. Услед нагле потребе за овом врстом сликарства долази до стварања многих радионица које у складу са модерним временом, у циљу зарађивања новца, копирају познате старе иконе, ретко када успешно. Да ли је животопис у основи фрескописа и шта се од постања до данас променило у погледу технике? - Икона као религиозна представа светитеља, односно сцене из Библије , може бити изображена на дрвету, односно зиду, а ове друге најчешће називамо фреском, јесте животопис. Историјски, од првих сликаних представа Христа као –Доброг пастира- и Хришћанских симбола у доба базилика и раног периода Хришћанства, после периода иконоборства, које јењава тек у деветом веку, коначно заједно са развитком и утемељивањем религије и канона, након седам васељенских сабора, почиње са организованим начином сликања у црквама, паралелно са иконом и фрескопис. То су слике на зидовима храма на којима ниче такозвана –Библија у бојама- за већину неписменог становништва то бива сликом поткрепљена беседа отаца цркве. Ал фреско, значи рад на свежем кречном малтеру где се боја сједињује са зидом и то је најтрајнија техника којом се сликало све до модерног доба. Услед практичних разлога , добрим делом економских, у већини храмова данас изводи се –Ал секо- техника осликавања , на сувом малтеру, и користе се разна средства, као везивна материја за боју на зиду, акрил и слични синтетички лепкови. У једној цркви, као што и сада радимо на Kосову и Метохији , гледајући од куполе на доле налази се Христос сведржитељ (Пантократор), испод је служба небеских сила, затим пророци, праоци на пандатифима четири јеванђелиста и испод дванаест сцена великих празника. У горњим зонама цркве у полусводу олатара је Богородица –Шира од Небеса- , а испод причешће апостола. На дну је служба архијереја. Доње зоне дуж припрате резервисане су за светитеље у стојећим ставовима. Да ли Вас рад на Kосову и Метохији посебно инспирише, о чему размишљате док сликате и имате ли узоре? - Овај рад на фрескопису мени као младом сликару је велики изазов за остварење оригиналних дела. Током рада најчешће сам окупиран филозофијом религије, теологијом иконе, теоријом уметности и сликарства. Црквена изворна и духовна музика део су атмосфере у којој радимо. Сматрам да свако, водећи се филозофијом уметности, треба да има узоре…Грачаница, Студеница, Дечани, Сопоћани…али уметник мора да тежи и стварању нових дела у складу са каноном и духовном снагом. Свакако да човек док ствара прави продор кроз време, пролаз ка вечности и осећа предокушај вечности. Није у овом… времену…материјалном. Потпуни сам следбеник филозофије стваралаштва великих уметника Берђајева и Тарковског где први у својој генијалној дијалектици оправдава човека једино тиме што сматра да је императив од Бога, који је створио свет, наставак стварања од стране човека у највишем смислу речи. Не треба заборавити ни речи Достојевског –лепота ће спасити свет- и мора се у њих веровати. Да ли у –паузи- и док одмарате од фрескописа сликате и неке друге мотиве? - Изложба у Kултурном центру у Зубином Потоку доказ је да сам оно мало времена у паузама у раду користио за сликање световног карактера. Слике, пејсажи и мртва природа изложени у галерији дома културе изрази су утисака који су остали за време трогодишњег боравка на Kосову и Метохији. Шта је даље у плану? - Организовани рад на осликавању православних храмова на Kосову и Метохији обавља се успешно у складу са могућностима Епархије рашко-призренске и косовско-метохијске и огромном вољом мештана у српским енклавама. После завршетка цркве у Горњем Kусцу крај Гњилана у плану је осликавање већине сеоских цркава на том подручју као и у осталим деловима аутономне покрајине. Са колегом Радовићем у плану је и живописање цркве св Ђорђа у Призрену а заједно смо радили, пре две године, и олтар цркве у Ђаковици. Из биогрфије Вука Дабетића Сликар , фрескописац и рестауратор Вук Дабетић рођен је у Београду где је завршио Средњу уметничку школу и Академију Српске православне цркве за уметност и консервацију, одсек живопис и рестаурација зидне слике. Дипломирао је са радом из фрескописа –Феномен композиције у савременом живопису - код професора Г. Јанићијевића. Наставио је и са мастер студијама на одсеку за зидно сликарство-мозаик код професора З.Михајловића код кога је асистент-демонстратор на истоименом предмету. Мозаик је усавршавао радом код покојног академика Младена Србиновића са којим је учествовао у изради монументалних мозаика. Паралелно са овом техником наставља са осликавањем цркава од 2003. године са колегама и самостално. Радио је на цркви Св Никола у Голупцу, дипломски рад му је крстионица цркве св Петке на Kалемегдану. Радио је такође на цркви Свети Апостоли у Апатину, црквама у Чачку, Св Димитрија у Kосовској Митровици, васкрсењу Христовом у Подгорици, Kрипти храма Светог Саве у Београду…све са колегом Анастасијем Радовићем са којим ради заједно већ ћетири године. Учесник је више колонија, излагао је на колективним изложбама а организовао је и неколико самосталних. Интервју припремила Славица Ђукић Извор: Поуке.орг Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!