Претражи Живе Речи Утехе

Сања Лубардић, нови Главни и одговорни уредник Радија "Слово љубве" и Телевизије "Храм" СПЦ, у разговору који је за "Политику", најугледнији српски дневни лист, водила новинар Љиљана Петровић, наглашава да иако је "Српска Православна Црква најутицајнија установа српског народа и нашег региона", "оператери црквену телевизију по нумерацији држе после таблоидних и ријалити канала, хороскопа и канала са турским серијама". "У медијском простору загушеном токсичном атмосфером ТВ Храм и Радио 'Слово љубве' промовишу праве вредности – образовање, породицу, ментално здравље, одговорност, емпатију, културу, науку, хуманост, поруке љубави, помирења и наде" каже Сања Лубардић. У наставку овај разговор можете прочитати у целости: Сања Лубардић је нови главни и одговорни уредник електронских медија Српске Православне Цркве – Телевизије Храм и Радија Слово љубве. У ТВ Студио Б радила је од 1996. године. Била је дугогодишњи уредник и водитељ Градског програма ове телевизије. По образовању је мастер професор српског језика и књижевности. Аутор је научних радова, медијски и пи-ар консултант и предавач. Када смо је пре неколико година питали да ли има још неке амбиције или планове са телевизијом, рекла нам је да има много и да је све до сад било разигравање и учење за нову етапу. Да ли је већ тада имала на уму ТВ Храм? – Ја сам пре десет година учествовала у оснивању телевизије Српске Православне Цркве. Мој став је да Српска Православна Црква као најутицајнија национална установа мора да има своје медије и да директно, без посредника, шаље поруке у етар уместо да је други тумаче и погрешно говоре „Српска Православна Црква и верници” – јер управо верници јесу Црква – или да је представљају кроз приче о сујеверним обичајима за празнике. Црква је увек била авангарда. Имала је прву штампарију и прву школу, па се подразумева да мора да има и своје медије. Била сам консултант у оснивању Радија Светигора у Црној Гори, продуцент пројекта „Подигнимо Ступове”, радила на лансирању новог формата новина Српске Патријаршије „Православљае”. Од београдског дописништва „Светигоре”, које сам водила, основали смо црквени Радио Слово љубве. Свих тих година, паралелно сам на Студију Б била уредник и водитељ најгледанијег формата у граду. Напорно, али су резултати фантастични и видим много простора за даљи развој. Фокус су ми сада интернет, друштвене мреже и дигиталне платформе. Ту правимо нови екосистем за пласирање црквених садржаја. Како сте се осећали када је стигла ова понуда? Његова Светост Патријарх Порфирије ми је пре више од две године рекао да је крајње време да разговарамо о формалном преузимању ове дужности. Комуникација са њим је врло концизна и јасна. Патријарх добро познаје медије, а уз то има и невероватан дар да на савремен начин преноси древне поруке. Не заборавите да је шест година био на челу Републичке радио-дифузне агенције, да је професор Универзитета у Београду, научник, атински доктор наука, наследник катедре проф. Владете Јеротића. Зато осећам бескрајну одговорност и захвалност. Време ће тек показати колико је за наше друштво спасоносна његова одлука да Црква оснажи своје медије. У медијском простору загушеном токсичном атмосфером ТВ Храм и Радио Слово љубве промовишу праве вредности – образовање, породицу, ментално здравље, одговорност, емпатију, културу, науку, хуманост, поруке љубави, помирења и наде. Шта све желите да промените? Имам благослов да поставим динамичнији и модернији програм који одговара реалним потребама савременог човека. Зато је први корак било подизање информативног програма о догађајима у Српској Православној Цркви. Увела сам вести на сваких сат времена, кајрон са најбитнијим информацијама на малом екрану и чврсто структурирану програмску шему. Дан почиње Патријарховим духовним поукама, тачно у седам сати. Јутарњи програм смо продужили смо, емитује се уживо од осам до десет. Више је добрих интервјуа, квалитетне културе, хуманитарних акција, савета духовника. Црква ради много и то мора да се види. Реакције гледалаца су одличне. Али не мењамо само програмску шему већ и став дела друштва да Српска Православна Црква нема право да се види и чује. Наша циљна група је скоро десет милиона декларисаних верника Српске Православне Цркве у Србији и широм света. Они више не смеју да буду третирани као маргинална група. Имате ли одрешене руке да доведете појачања? Кога бисте првог позвали? Да је поживео, био би то Веља Павловић, аутор култних емисија „Ниво 23” и „Духовници”. Данас су то Александар Гајшек и популарни професор Ненад Гугл. Један је већ ту, за другог ћу бити стрпљива и упорна. Иза камера, тамо где је најважније, имам снажну подршку једног од покретача верског програма у Србији Душана Стокановића, експерта који дуго и веома добро брине о систему информативне и издавачке делатност Српске Православне Цркве. Да ли имате у виду како су у свету профилисане емисије о верским темама? У контакту сам са колегама из света – и на истоку и на западу. Нико није задовољан, предуго траје глобални тренд протеривања тема о правој вери из медија. Зато публика тражи сопствени идентитет и духовну подршку на интернету, а то није увек квалитетно и безбедно. Каква је, по вашем мишљењу, улога специјализованих верских телевизија? Српска Православна Црква је најутицајнија установа српског народа и нашег региона. Па ипак оператери црквену телевизију по нумерацији држе после таблоидних и ријалити канала, хороскопа и канала са турским серијама. Други по величини оператер у Србији не жели ни да нас уврсти у своју понуду. То мора да се промени или ћемо да покренемо питање дискриминације милиона православних верника. Да ли имате податке о гледаности? Имамо стабилни тренд раста и неколико десетина хиљада редовних гледалаца дневно на различитим платформама. Кратке видео-форме на нашим мрежама за четири недеље имају раст од 176 одсто. Промене су кренуле, гледаоци сада знају шта хоће и тешко ће се тај замајац зауставити – рекла је Сања Лубардић. Извор: Политика, 12. новембар 2024. године, стр. 28, новинар Љиљана Петровић Извор: Информативна служба СПЦ

Зашто говорити о ријалити програмима кад постоји, рекли би неки, даљински управљач - промениш програм, а циник би додао - и баш те брига што тамо неких милион, два, твојих сународника, управо, без даха, са потпуном посвећеношћу урања у животе разних ријалити актера. Звучни запис беседе Шта су ријалити програми, шта их карактерише и да ли је код њих, културолошки гледано, проблематичан формат или садржај, шта их генерише? Овакви програми нису спецификум само Србије, окружења, они су глобална прича, јер се ријалити "живот" увлачи и у заједнице од којих би се то најмање очекивало. На пример, у Малезији, која је веома традиционална и већински муслиманска заједница, а све уз помоћ и субвенције државних институција, одвијао се ријалити програм под називом "Млади имам", а главна награда за победника је била место имама у некој угледној џамији. Додуше, и ми смо били сведоци учешћа православног свештеника у једном од наших ријалити програма под изговором да посрнуле душе врати на прави пут. У ситуацији када сваки аргумент културе губи битку са законима тржишта, новца, масовности, поставља се питање како деструкцији понудити конструкцију. Шта о овој појави има да каже хришћанство? О религији у доба ријалитија, у данашњем Храму разговарамо са др Вукашином Милићевићем, доцентом Православног богословског факултета Универзитета у Београду. Аутор и водитељ: Душанка Зековић. Извор: РТС