Претражи Живе Речи Утехе

Идеја број 51 (ОДНОС ПРЕМА СЕБИ) Објашњење: Веома често чујемо да човек треба да има изграђен свој идентитет, да зна ко је и куда иде и да је то предуслов да бисмо били стабилни. Са друге стране, постоје људи код којих је идентитет толико фиксиран и тврд да они робују том идентитету. Такви људи нису способни за велике промене и као по правилу имају огромну дозу самозаљубљености и нарцисоидности у себи. Да би живео живот на најбољи могући начин човек, заправо, у исто време мора да буде стабилан и мора да се мења. Мора да буде чврст, да зна свој идентитет, али мора и да расте и да се побољшава мењајући себе, не робујући идентитету. Због овог парадокса многи људи долазе у безизлазне ситуације и дилеме које не умеју да разреше. Ипак решење постоји. Постоје делови који у нашој личности увек морају бити чврсти и стабилни и постоје они делови који морају бити у сталној промени. Који су то делови, најбоље ћемо видети кроз пример. Пример: У целој природи доминира један исти облик. Тај облик препознајемо у Сунчевом систему, у живој ћелији, у кристалима, у молекулима. Он је основа грађе свега што видимо. То је кружни облик чија је цела грађа усредсређена према средишту. Овај облик најлакше се види ако се посматра атом. Сваки атом има језгро и омотач језгра. У језгру се налазе протони и неутрони и чине језгро стабилним и чврстим. Омотач језгра сачињен је од елеткрона који су у сталном покрету, динамици и сударима и који се у вртложном плесу крећу око језгра. По закону сличности, наша личност мора да има исти такав облик. У нашој личности мора да постоји неко средиште које је чврсто, непромењиво и стабилно, а све осим тог средишта треба да буде у сталној промени и динамици. Са друге стране, оно што је променљиво у нама мора да буде у вези са оним што је непроменљиво. Свака промена у нашој личности мора да буде окренута према средишту, све треба да се врти и плеше око онога што је непромењиво и чврсто, као и у атому. Када посматармао људски живот и све оно што је човек у стању да промени од каријере, богатства, односа са људима, нама се чини да су ти скокови и промене огромни и велики, и због те величине нам се учини да је онај промењиви део наше личности и нашег живота најважнији. Међутим, то је замка у коју се често упада. Најважнији део наше личности је онај ситни, мањи и непромењиви стабилни део јер се заправо око њега све врти. Тај наш непромењиви идентитет не треба да заузима већи део наше личности, него да има снагу да се цела личност мења и расте у вези са њим. Ако посматрамо атом, и ако је омотач језгра величине храма Светог Саве, једног од највећих православних храмова на свету, величина језгра биће величина зрнца прашине. Ипак око тог зрнца се све окреће и врти. Снага промена и величина тих промена одређени су квалитетом тог зрна које је стабилно и непромењиво. Због тога је најбитније у нашем животу оно што поставимо у средиште и оно што је за нас неупитно и непромењиво. То су вредности које морамо учврстити и фиксирати у себи, вредности које неће зависити од ситуације до ситуације и које неће зависити од спољашњих ситуација или унутрашњих расположења. Све остало можемо и морамо да мењамо. Можемо мењати своја мишљења, своје поступке, своје навике, свој начин живљења, своје односе са другима и увек све то треба да усклађујемо са вредностима које поставимо у средиште своје личности. То средиште заправо представља наш идентитет, а тако постављен идентитет, неће нас заробити и учинити нарцисима и неће нам онемогућити да растемо, да се мењамо и да достижемо наше најбоље животне могућности.