Претражи Живе Речи Утехе

Наша Црква Пресвету Богородицу поштује више од свих других светитеља, управо јер је она та која је од Бога одабрана да роди Господа Исуса Христа. Због тога јој се молимо, не само као Мајци Божијој, већ као мајци свих нас. Значење ријечи Ваведење преводимо као улазак или увођење, али не просто улазак у неку просторију, већ свечани чин уласка, као што су некада војсковође свечано улазиле у новоосвојени град пролазећи кроз славолуке. Тако и ми данас, прослављамо Улазак Пресвете Богородице у Јерусалимски храм. Марија je тада имала свега 3 године, а како је била измољена од Господа и пошто су је родитељи добили када су већ били у одмаклим годинама, они су одлучили да ће своје једино дијете посветити Господу Богу. Овдје је важно знати да је Богородица од малена васпитана у побожној атмосфери. У жељи да испуне свој завјет и да кћи посвете Богу, праведни Јоаким и Ана је доводе у Јеруалимски храм, гдје ће она провести своје дјетињство у читању Светог Писма, молитви и припремању за даљи живот. Јеруалимски храм је био најбоље училиште тога доба, с обзиром на то да школе, као образовне институције нису постојале. Ово је на неки начин слично похађању школе вјеронауке. Данас, када у Црној Гори, вјеронаука није дио образовног система, Црква је та која нуди вјерско образовање дјеце и на тај начин чува и васпитава своју дјецу као брижна мајка. Јерусалимски храм можемо посматрати и као претечу универзитета. Дакле, малу Марију повјеравају Захарији, првосвештенику, старјешини Јерусалимског храма, који је био њихов рођак. Захарија је био Јелисаветин муж, а они су, као што знамо, родитељи Светог Јована Крститеља. Брижни родитељи нису тек тако оставили своје дијете, већ су бригу о Богородици дали најугледнијем човјеку тога доба. Надахнут Духом Светим, Првосвештеник Захарија, прекршио је дотадашњу праксу и малену дјевојчицу увео у најсветији дио Јерусалимског храма, у Светињу над Светињама, у који је могао да уђе само Првосвештеник и то једном годишње! Светиња над Светињама, најсветији дио Јерусалимског храма у ком се чувао ковчег завјета. Ковчег завјета је најсветија реликвија јеврејског народа. Он је представљао присуство самог Бога, јер су се у њему чувале: плоче Закона (двије плоче на којима је Мојсије добио 10 заповијести од Бога), чинија са маном (храном која је са неба дата јеврејском народу док је ходао кроз пустињу) и процвјетали штап Аронов (Арон је био првосвештеник и Мојсијев брат, који је направио први шатор од састанка, претечу храма). На врху овог ковчега, стајала су два златна херувима, који су чували ковчег. Светиња над светињама је била одвојена од остатка храма великом и дугачком заставом, која се како нам свједочи Свето Писмо поцијепала у трентку када је Христос умро на Крсту, означавајући тиме крај Старог Завјета. Оно што је Светиња над Светињама била у Јерусалимском храму, данас је то Олтар, а оно што је био ковчег Завјета, данас је то Часна Трпеза. Јерусалимски храм је схватан као мјесто у коме живи Бог. Господ кога је немогуће описати, немогуће ограничити, јеврејски народ је покушао да смјести у сазидани храм. Али, управо због тога је важна Пресвета Бородица, која као мало дијете улази у тај зидани Дом Господњи, како би након изласка из њега, она сама постала Дом Господњи у чију се утробу, али сада истински, смјешта несмјестиви и неописиви Бог. Дакле, оно што је био Јерусалимски храм за Јевреје, Богородица постаје за све нас, јер је управо Њу одабрао Господ да роди Спаситеља свијета! вјероучитељ Јовица Вукасовић https://mitropolija.com/2024/12/03/raduj-se-dome-gospodnji/

Поводом празника Сабора Светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег, доносимо извод из празничне химнографије која велича највећег међу рођенима од жене. Повезан садржај: Катихета Бранислав Илић: Свети Јован - Земаљски Ангел и небески човек Емисија о богослужбеним особеностима празника Сабора светог Јована Пророка, Претече и Крститеља Господњег (Радио Беседа) Христе, Боже, Који си се јавио и свет просветио, слава Теби! Видећи тебе Христе Претеча да њему долазиш и крштење иштеш, уздрхтао узвикну: Зашто ми наређујеш да учиним што је изнад моје моћи, о, свесилни Господе?! Како да се дотакнем тебе руком, када ти све у рукама држиш? Него ти крсти мене, слугу твога. (Прва стихира на Господи возвах празника Сабора Светог Јована Крститеља) Јавио сам се сада као Човек и теби доступан, мада сам по приро- ди недоступан; својевољно осиромаших, мада сам богат, да бих осиротелу природу човекову обогатио нетрулењем и избављењем. Дођи и крсти мене који не подлежем трулењу, него цео свет од трулежи избављам. (Друга стихира на Господи возвах празника Сабора Светог Јована Крститеља) У телу светило, Претечо Спаситељев, изданче из неплодне, друже Рођеног из Дјеве, у утроби си заиграо и њему се поклонио, и у води Јордана си га крстио; њега моли, молимо те Пророче, да да избегнемо предстојеће несреће. (Слава на Господи возвах празника Сабора Светог Јована Крститеља) Када те је Владико видео Јован Претеча да код њега идеш, зачудио се, па као добри слуга са страхом узвикну: Колико ли је смирење Спаситељу, и колико унижење, у које си се оденуо? По богатој доброти пониженог човека си подигао и као милосрдан се у њега оденуо. (Прва стихира на стиховње празника Сабора Светог Јована Крститеља) Као миљеник Духа и као богоречита ластавица благодати, по јасном примислу Царевом о човековом роду, Он је из Пречисте светло заблистао, људима за обновљење, а ти си га Претечо крстио, и обичаје сенки старозаветних си коначно укинуо, у покајању крштених, блажени и богоугодни Претечо. (Слава на стиховње празника Сабора Светог Јована Крститеља) Спомен праведника је са похвалама, а теби је Претечо довољно сведочење Господње, да си заиста постао часнији и од пророка, јер си се удостојио да у реци крстиш Проповеданога. Зато си радосно пострадао за Истину, и радосну вест си свима у аду објавио: о Богу који се у телу јавио, и грех света узео, и који нам дарује велику милост. (Тропар Светом Јовану Крститељу) Уплашивши се твога доласка у телу, Јордан се са страхом вратио; испуњавајући пророчку службу, Јован се уплашио, а чете ангела се зачудише, гледајући те како се телом у реци крштаваш. Сви који су у тами бејаху обасјани певајући тебе, који си се јавио и све просветлио. (Кондак Светом Јовану Крститељу) Адаму ослепелом у Едему јавило се Сунце из Витлејема и отворило му зенице, умивши их у води Јордана; потамнелом и помраченом је неугасива Светлост засјала, више му није ноћ него дан заувек. Јер је као јутро освануо и ради њега се и родио, и покривени сумраком, као што је записано, нашао је зору која га је поново подигла. Он који је у вече упао, избавио се из мрака и достигао до Јутра, које се јавило и све просветлило. (Икос празника Сабора Светог Јована Крститеља) Дивно си припремио стазе Господу, и био си глас његовог доласка и проповедник истинити, и од свих пророка си највећи блажени Јоване, јер си видео Светлост и завршетак његовог неизрецивог промисла. (Ексапостилар празника Сабора Светог Јована Крститеља) Ти си Крститељу као ангел изашао из неплодне утробе, и још од пелена се у пустињи настанио, постао си печат свих пророка, јер кога су они на много начина видели и у загонеткама проповедали, ти си се удостојио да га крстиш у Јордану, чуо си глас Очев како сведочи са небеса о његовом синовству, и видео си Духа попут голуба, и глас који силази на Крштаванога. Зато о, највећи од свих пророка, не престај да се молиш за нас, који са вером славимо спомен твој. (Слава на хвалите празника Сабора Светог Јована Крститеља) Извор: Ризница литургијског богословља и живота