Претражи Живе Речи Утехе

У име Оца и Сина и Светога Духа! Ноћ Великог четвртка неки сматрају за ноћ рођења наше Цркве. Ово није сасвим тачно, али је ипак почетак овог рођења, почетак тог великог осмог дана, дана вечности, данас, на дан Тајне вечере. Ми у Симболу Вере произносимо овакве речи: «Верујем у једну, свету, саборну и апостолску Цркву». У ове речи је веома тешко поверовати. Лако се слажемо са свим осталим порукама наше вере, јер је природно да човек верује у Бога. Природно је да верујући човек исповеда веру у Оца Без почетка, Сина Рођеног и Светога Духа, од Оца Исходећег. А шта је то – веровати у Цркву? Наша Црква нам даје толико разлога за разочарење, тугу, неразумевање и недоумицу. На крају крајева, ми видимо земаљску Цркву, у њеној земаљској историји, у њеној земаљској устројености, Цркву која живи по законима канона, која, као држава, има границе и јурисдикције; Црква која живи својом самосвести о аутокефалности, националности и својим унутрашњим традицијама. Односно, Црква живи баш као што живи свака држава. Отприлике на исти начин на који се бори Црква, отприлике на исти начин се мири. Црква има своју политику, своју економију, своју идеологију. И у шта ту веровати? Ако је све ово земаљско, ако је све ово пролазно, ако је све ово коначно, као што је све земаљско коначно и пропадљиво? Овде не може бити ни јединства ни светости. И покушавају да објасне да је ово Апостолска Црква, јер у њој постоји апостолско прејемство, а то се од Цркве схвата као преношење благодати Духа Светога рукама епископа. Тада се епископ замишља као нека врста акумулатора Светог Духа, који преноси апостолско рукополагање другим епископима. Још кажемо да је Црква Света јер у њој има много светитеља. Али ми смо грешни, видимо свеце само на иконама и читамо o њима у житијима. Кажу да је Црква Саборна, јер постоји седам Васељенских сабора на којима је Црква усвојила своје вероучење и сада чува свете догмате. Али видимо како данас ми нисмо у општењу са другом Апостолском Црквом, која има исте догмате и исте Васељенске Саборе. У какву Цркву ми верујемо? Уосталом, показује се да се не може рећи да могу да верујем у ту Цркву коју сам управо описао и која нам је свима позната, заправо, какву само и виде људи са стране, читајући о њој у новинским објавама, у новинама или на интернету. Она се само тако и види, друге Цркве нема, а када људима који су далеко од Цркве кажемо да верујемо у Цркву, то изазива велико запрепашћење. Но и за нас саме је то питање: у какву Цркву ми верујемо? Веровати се може само у Цркву Тајне вечере. Ни у какву другу Цркву се не може веровати. И разумљиво је зашто је ова Црква Света — Света је Христом и Светом Евхаристијом. И сви који се причешћују овом Евхаристијом постају и свети. Због тога током Евхаристије звуче речи «Светиње — Светима!». Не онима који су на иконама — додуше и њима, јер су ишли овим путем Цркве — већ нама. Ово је црква Тајне вечере, где сви служе једни другима, где Христос умива ноге ученицима и каже: «Ако сте ви моји ученици — апостоли —онда и ви морате чинити то исто». Управо због тога је то – Апостолска Црква. И ми морамо бити ученици Христови и као Христос умивати једни другима ноге и чути ове речи упућене нама: ко хоће да буде први међу нама, нека буде свима слуга. Ова Црква је Једна — јер је јединство у Евхаристији. То је јединство, када сви постају оно што смо данас чули у молитвама Евхаристије Светог Василија Великог: «Све нас који се од једног Хлеба и Чаше причешћујемо, сједини једне са другима у једно заједништво Духа Светога». Зато је Црква Једна. И ова Црква је Саборна. Не зато што постоји седам Васељенских Сабора. Она је већ била Саборна када још није било сабора, јер Црква у преводу, односно на грчком — «Еклесија» (ἐκκλησία), значи «сабрање». Овде је сабрање, сабрање на Тајној вечери, сабрање са Христом као главом. Ово је Црква у коју верујемо. Ова Црква је вечна. Ова Црква је Царство Небеско већ на земљи. Ова Црква ће се наставити у Царству Небеском, јер, како смо данас чули у Јеванђељу, Христос је рекао: «Пићу са вама ново вино». Ново вино ће Он са нама пити. У такву Цркву ја верујем. Јер ово је Црква мог живота. о.А. Умински https://www.facebook.com/profile.php?id=100014723475780 Са фејсбук странице Алексей Шинкевич