Претражи Живе Речи Утехе

Danas, 20.10.2020. Uspon i pad Instituta Tolak Zoran Radovanović Ne treba mnogo pronicljivosti za zaključak da je Institut „Torlak“ sticao ugled kada su ga vodili priznati stručnjaci (virusolog Ljubinko Stojković i njegovi saradnici), a da je tonuo tokom poslednjih četvrt veka, kada su mu političari, uz jedan izuzetak, nametali svoje nestručne i nekvalifikovane kadrove, poput ginekologa (JUL), hirurga (DS) i, tokom poslednih 8 godina, fizijatra (SNS). Jasno je da vlast radi protiv interesa naroda kada svojim nesposobnim i, često, nezainteresovanim poslušnicima poveri vođenje ustanova od nacionalnog značaja. Moguće je da pljačka nije jedini motiv za tako nerazumne odluke „s vrha“, ali ostajemo uskraćeni za neko drugo iole logično objašnjenje. Institut je vremenom prestao da proizvodi vakcine protiv dečje paralize, difterije i velikog kašlja, jer nije pratio tehnološki razvoj, a protiv gripa zato što je posle 2006. izgubio licencu. Svet je štedro pomagao da se stvore uslovi za bezbednu proizvodnju vakcine protiv gripa (hladna soba, centrifuga itd.), ali su optimistička obećanja torlačkog rukovodstva: „Evo, upravo krećemo“ godinama ostajala izjalovljena. Izgledi da se dođe do domaće vakcine bledeli su uporedo sa šikaniranjem, otpuštanjem ili bežanjem pedesetak najboljih stručnjaka koji su pre 5-6 godina čak stupili i u štrajk. Čitavi pogoni su kadrovski opusteli, pa je prošle godine kao nagoveštaj kakve-takve obnove doživljena vest da je napravljena dugo očekivana vakcina. Ovaj hroničar stanja u našem zdravstvu pozvao se tada na propise o dostupnosti informacija od javnog značaja i tražio osnovne podatke od Instituta „Torlak“ i Agencije za lekove i medicinska sredstva (ALIMS). Indikativno je da je ostao bez odgovora. Na konspirativnost celog poduhvata ukazuje i ponašanje pojedinih stručnjaka sa Torlaka koji su spremni da „otvore dušu“ u razgovoru po parku, ali izbegavaju kafić, telefon i elektronsku poštu. Koje to neobičnosti vape za razjašnjenjima? Prvo, za tehnologiju pravljenja vakcine protiv gripa koja se koristi kod nas potrebno je mnogo stotina hiljada kokošijih jaja. Postoji li neki trag o takvoj javnoj nabavci proletos, kad joj je bilo vreme? Drugo, tek 5, oktobra (!) o.g. direktorka „Torlaka“ je po Zakonu o javnim nabavkama sklopila ugovor sa firmom „Spasić-Farm“ iz Ćićevca u vrednosti od oko devet miliona dinara (ako su korišćene maloprodajne cene, a to bi bio loš posao, naručeno je 900.000 jaja). Treće, pošto je rok isporuke „14 dana od dana pisanog zahteva Naručioca“, to znači da su jaja stigla uoči oslobođenja Beograda, u vreme kada je obećano da će vakcine već biti razaslate zdravstvenim ustanovma (!). Kako su onda pravljene? Postoji li kajgana bez jaja? Četvrto, odvukli bi nam pažnju logički kalamburi u tom ugovoru, ali pomenimo samo jedan: kriterijum za izbor jedinog (!) ponuđača bila je „ekonomski najpovoljnija ponuda“, što podseća na nekada popularnu dečiju šalu o božjoj zapovesti Adamu: „Biraj sebi ženu!“. Peto, više stručnjaka iz „Torlaka“ tvrdi da je vakcina protiv gripa nedavno uvezena „in bulk“, tj. u velikim posudama i, kako se to žargonski kaže, kao gotov međuproizvod. Zašto bi se svi ti ljudi udružili da opanjkavaju kuću koja ih hrani, osim ako nije u pitanju savest? Šesto, dobra proizvođačka praksa upućuje na neprekidnost proizvodnog procesa sve do razlivanja vakcine u pojedinačne doze (primarno pakovanje). Zašto je u ovom slučaju pravljena pauza? Da li je rizik bio neminovan zato što je razlivan proizvod iz dalekog sveta? Sedmo, da je vakcina zaista domaća, morala je da se odredi stabilnost novog proizvoda, tj. postojanost delovanja u određenim vremenskim razmacima. Kada i kako je ispunjen taj neophodni uslov? Osmo, za koju i čiju vakcinu je ALIMS izdao neophodni setifikat? Da li tajanstveni stvarni proizvođač ima dozvolu Evropske agencije za lekove iz Londona? Deveto, zašto je za razlivanje i pakovanje vakcine 17 radnih ljudi iz „Torlaka“ izdvojeno od ostatka kolektiva, uz strogu zabranu da ostalima pominju šta su i kako radili? Deseto, ako je prošlogodišnja probna proizvodnja testirana na radno aktivnoj populaciji (mahom na vojnicima i policajcima) i, sledstveno, bila odobrena za populaciju 18-65 godina, koja će uzrasna ograničenja važiti za ovu vakcinu? Bilo bi još pitanja i nedoumica, ali željno očekujemo odovor na bar neka od 10 nabrojanih dilema.

Истраживање научника са престижног америчког универзитета „Стенфорд“, предвођена доктором Роналдом Левијем, показала су да је вакцина против рака уклонила туморе из тела мишева, чак и у фази метастазе. Истраживање спроведено на мишевима, тако што је вакцина директно убризгавана у масу тумора, успешно је елиминисале све трагове малигних ћелија из тела животња, а требало би да буде успешна у лечењу многих врста ракова, укључујући и оне који се појаве спонтано. Мишеви су генетски модификовани да спонтано развију туморе. Вакцина је имала успеха и у уклањању метастазираних ћелија раширених по телу, наводи се на званичном сајту универзитета. Научници верују да би коришћење вакцине на локалном нивоу могло да служи као јефтина терапија за рак, без нуспојава карактеристичних за хемотерапију. Вакцина се састоји од два агенса, а мишеви су обично реаговали након једне дозе, а највише након две дозе вакцине. „Када искористимо ова два агенса, примећујемо елиминацију тумора широм тела. Овакав приступ не захтева да се пронађу специфичне мете захваћене тумором и не захтева читаву активацију имуног система, нити мењање имуних ћелија пацијента“, рекао је доктор медицине и професор онкологије на Стенфорду, Роберт Леви. Према његовим речима, вакцина се разликује од постојећих имунотерапија због тога што се вакцина користи на локалном нивоу и стимулишу се ћелије захваћене тумором, уместо читавог тела. „У мишевима, приметили смо невероватне ефекте широм тела, укључујући и нестанак тумора из тела животиња“, рекао је Леви. У даљем наставку истраживања, очекује се да ће се вакцина тестирати на 15 пацијената са лимфомом, а уколико се проба покаже успешном, Леви верује да ће вакцина бити успешна у борби против много врста тумора. „Не верујем да постоји ограничење који бисмо тумор могли потенцијално да лечимо“, рекао је Леви. Истраживање је објављено у јануарском издању Сајенс транслејшнел медисин. http://www.rts.rs/page/magazine/ci/story/481/zdravlje/3027713/stenford-vakcina-protiv-raka-uklonila-tumore-u-misevima.html

Jučerašnja Politika je donela vest o primeni prve vakcine proti malarije. Reč je o sažetoj informaciji koju je pre oko pet sedmica objavio BBC (v. niže). Suština je u sledećem: - Od malarije oboleva preko 200 miliona ljudi godišnje, a smrtnost je oko dva na hiljadu. - Vakcina mora da se da u četiri doze (bez četvrte je učinak vrlo slab). - Inferiornija je od drugih vakcina, jer zaštitni efekat jedva dostiže 40%. - Biće vakcinisano oko 375.000 dece uzrasta 5-17 meseci, a isto toliko će ih činiti kontrolnu grupu. - Vakcina je bila efektna (delovala je u eksperimentalnim uslovima), ali sada treba pokazati da li je i efektivna (pre svega, da će imati visok obuhvat četvrtom dozom u praksi). Malaria: Kenya, Ghana and Malawi get first vaccine By James GallagherHealth and science reporter, BBC News website · 24 April 2017 has been tested extensively in more than 15,000 children The world's first vaccine against malaria will be introduced in three countries - Ghana, Kenya and Malawi - starting in 2018. The RTS,S vaccine trains the immune system to attack the malaria parasite, which is spread by mosquito bites. The World Health Organization (WHO) said the jab had the potential to save tens of thousands of lives. But it is not yet clear if it will be feasible to use in the poorest parts of the world. The vaccine needs to be given four times - once a month for three months and then a fourth dose 18 months later. This has been achieved in tightly controlled and well-funded clinical trials, but it is not yet clear if it can be done in the "real-world" where access to health care is limited. It is why the WHO is running pilots in three countries to see if a full malaria vaccine programme could be started. It will also continue to assess the safety and effectiveness of the vaccination. Dr Matshidiso Moeti, the WHO regional director for Africa, said: "The prospect of a malaria vaccine is great news. "Information gathered in the pilot programme will help us make decisions on the wider use of this vaccine. "Combined with existing malaria interventions, such a vaccine would have the potential to save tens of thousands of lives in Africa." The pilot will involve more than 750,000 children aged between five and 17 months. Around half will get the vaccine in order to compare the jab's real-world effectiveness. In this age group, the four doses have been shown to prevent nearly four in ten cases of malaria. This is much lower than approved vaccines for other conditions. Malaria vaccine: How good is good enough? It also cuts the most severe cases by a third and reduces the number of children needing hospital treatment or blood transfusions. But the benefits fall off significantly without the crucial fourth dose. Ghana, Kenya and Malawi were chosen because they already run large programmes to tackle malaria, including the use of bed nets, yet still have high numbers of cases. Each country will decide how to run the vaccination pilots, but high-risk areas are likely to be prioritised. Despite huge progress, there are still 212 million new cases of malaria each year and 429,000 deaths. Africa is the hardest hit and most of the deaths are in children. The pilots are being funded by: Gavi, the Vaccine Alliance, the Global Fund to Fight Aids, Tuberculosis and Malaria, Unitaid, the WHO and GSK. Dr Seth Berkley, the chief executive of Gavi, said: "The world's first malaria vaccine is a real achievement that has been 30 years in the making. "Today's announcement marks an important step towards potentially making it available on a global scale. "Malaria places a terrible burden on many of the world's poorest countries, claiming thousands of lives and holding back economies. "These pilots are crucial to determining the impact this vaccine could have on reducing this toll."