Претражи Живе Речи Утехе

Многи људи могу рећи: "Како можете славити смрт, посебно смрт Мајке Божије?" Али то је управо срце хришћанства. Смрт престаје да буде трагедија. Смрт постаје прелаз из једног стања у друго, тренутак сусрета човека лицем у лице са духовним светом. Према литургијским напевима, смрт Пресвете Богородице постала је лествица ка небу. Зато Богородичину смрт називамо не смрћу, него сном, јер се ужас, страх и трагедија смрти разбијају и побеђују смрћу Христовом. А од тренутка васкрсења, смрт више нема власт над природом. Онa је пораженa васкрсењем, и стога за сваког верника Христ постаје пут васкрсења. Наравно, оно што важи за сваког следбеника Христа Спаситеља важи и за Његову Пречисту Мајку, Пресвету Дјеву Марију. Она, која је постала новозаветни ковчег и сабирница Сина Божијег, била је освећена и очишћена Божанском благодаћу више него било ко други, и њенa смрт постала је сусрет са својим Сином и Богом, коме се и данас моли за нас. Нажалост, у многим хришћанским вероисповестима које су настале као последица реформације и самим тим се и отцепиле од древног предања и црквеног учења, постоји, најблаже речено, презрив однос према Богородици. Многи људи који себе називају хришћанима и следбеницима Христовим питају: „Зашто да славимо Марију као Свету. Свето писмо ништа не говори о њој?” Такве речи још једном сведоче о незнању и непоштеном цитирању Библије. На самом почетку Лукиног Јеванђеља налазимо доказе о поштовању Богородице. 42. стих прве главе преноси нам речи праведне Јелисавете, мајке Јована Претече, која, испуњена Духом Светим, Пресвету Богородицу назива „Благословеном међу женама“ и „Матером Господњом“. А сам Свемилостива каже: „ јер гле, од сада ће ме звати блаженом сви нараштаји; “ Ове речи нису поносна тврдња на неко незаслужено поштовање, јер у Светом Писму видимо да у кротком лику Мајке Божије нема ни наговештаја било какве гордости или узвишености. У овим речима постоји скромна свест о величини ове службе, коју јој је Бог припремио – да учествује у великој Тајни Оваплоћења, да постане Мајка Господа свога, да роди Онога Чија моћ јој је дала живот - Спаситеља света. Свемилостива Господарица се удостојила да буде Мајка Христа Спаситеља, испуњавајући пету заповест закона Божијег. И ако је Сам Христос удостојио Свемилостиву, онда ми, по Његовом примеру, морамо Га следити и прослављати Пресвету Богородицу. Аутор: прот. Андреј Николаиди приредила: Ј. Г. (Поуке.орг) извор