Претражи Живе Речи Утехе

Традиционална Петровданска литија кренула је од 18 часова од цркве Светих апостола Петра и Павла, а вјерници су носећи иконе уз молитву, ходали до цркве Светог Николе у Никољцу. Литију су предводили епископи будимљанско-никшићки Јоаникије, милешевски Атанасије и рашко- призренски Теодосије, са бројним свештенством и монаштвом. Колона вјерника кренула је од цркве светих апостола Петра и Павла у 18 часова, улицама града до цркве светог Николаја Мирликијског у Никољцу, а заустављана је на више градских раскршћа и на централном тргу, одакле су упућивани благослови и молитве за напредак Бијелог Поља. Честитајући празник заштитника града, светих апостола Петра и Павла, владика Јоаникије је казао да нас они пред лицем и престолом Божјим заступају својим молитвама. “И од бога са неба, покривајући нас својим молитвеним покровом ниспошиљу нам благодат, јачају вјеру у срцима нашим, љубав и све врлине. Данас цијела православна васељена се сабира око имена Божијега и око имена светих апостола и испуњује се древно пророштво да ће сви народи прићи дому Божјем. А све народе у васељени приводе Христу Господу у дом Божји свети апостоли Петар и Павле”, бесједио је владика Јоаникије. Он је заблагодарио Преосвећеним Епископима милешевском Г. Атанасију и рашко-призренском Г. Теодосију, који су, на овај велики празник, дошли да учествују у свештеном ходу кроз Бијело Поље. „Хвала Владици Атанасију, који нам доноси своју љубав, благослов од гроба Светог Саве, манастира Милешеве и своје Епископије, љубав свештенства и народа. Иако смо двије Епархије, али смо једно у Христу Господу и браћа, то је потврдио наш драги Владика Атанасије, његово свештенство и народ, који су нам дошли да заједно учинимо овај свештени ход кроз Бијело Поље и да заједно примимо благослов Светих првоврховних апостола Петра и Павла“. „Посебно благодаримо нашем брату у Христу, Владици Теодосију, који нам доноси своју љубав са мученичког Косова и Метохије од распетих, али славних и великих, свеопштих српских светиња. Видимо, како је тешко Владици Теодосију, његовом свештенству, монаштву и народу, али они све подносе христолико, носећи свој крст, не жалећи се, не ропћући, него у славу Божју. Са њихових лица, у овим најтежим временима, сија радост свете православне вјере и дубоки оптимизам, јер, остајући вјерни Крсту Христовом, њих кријепи сила Часног и животворног Крста и слава Васкрсења Христовог их обасјава. Наш Преосвећени владика Теодосије стоји као стуб и сабира свој народ око престола Божјег, с њим заједно његово свештенство“, казао је Епископ Јоаникије. На срдачној, братској добродошици захвалио је Преосвећени Епископ Теодосије, који је честитао празник Светих апостола Петра и Павла, преносећи благослов и љубав мученичког Косова и Метохије. „Шта нам поручују данашњи празник и врховни апостоли Христови, Свети ученици Божји проповједатељи? Оно што је Црква, стално, упућивала вернима – да имамо, на првом месту, веру у Распетог и Васкрслог Христа Господа нашег, да имамо наду у Господу и да имамо љубав, коју показујемо, најприје, према Богу, Цркви и светињама, а онда и једни према другима. То је оно што ми приносимо Богу и роду своме, а све остало је од Бога. Тако су апостоли Петар и Павле, први рибар, неук и страшљив, док није примио Духа Светог, силу Божју, а други, будући учен, али гонитељ Цркве, такође, примио силу Божју. Постали су првоврховни апостоли и они су походили васељену, не оружјем, не земаљским, већ речју Божјом“, бесједио је Владика Теодосије. Сви ми, додао је Владика, који живимо на просторима где су живели наши преци, у времену, које нимало није лако да опстанемо на путу Божјем, уздамо се, управо, у силу и благодат Божју. „И ми, данас, треба да будемо као апостоли Петар и Павле, да се више уздамо у Бога и силу Његову, да нас то одржи, да нас Господ охрабри да исповедамо истину и правду Његову, а Он нас неће оставити, иако у искушењима, невољама, често, у опасностима. Господ је рекао да ће бити с нама у све дане“, поучавао је Владика. Српски народ на Косову и Метохији, данас, на тим просторима, живи, по ријечима Преосвећеног Епископа, вјером и надом, као што су то чинили њихови преци, са вјером да их Господ неће оставити, да ће помоћи, а са надом да ће опстати и да ће доћи боља времена. „Да ће доћи оне генерације, наши потомци, који ће бити бољи од нас и којима ће Господ дати да учине оно што ми данас, можда, нисмо у стању или не можемо да чинимо. Са том вером и надом опстајемо, заједно са нашим светињама, нашим светитељима“, казао је Његово Преосвештенство владика Теодосије, подсјетивши да Свети краљ Стефан Дечански није напуштао Свете Дечане, ни у Првом свјетском рату, када је народ бјежао са тих простора, па су се Срби вратили не, како је казао, силом земаљском и нашим снагама, него нашом вјером, а силом и вољом Божјом. „Тако ми данас опстајемо како на Косову и Метохији, тако опстају православни хришћани и овде у Црној Гори, и у Рашкој области и свуда. Није лако, јер Господ је рекао: Ако су мене гонили, и вас ће гонити; наше је да исповедамо веру у Господа, да заступамо истину и правду Божју, а остало је све Божје, Он ће дати оно што нам је потребно за спасење, на првом месту“, поручио је Епископ рашко-призренски Теодосије. У име Црквене општине Бијело Поље традиционално Петровданско сабрање поздравио је Ранко Дамјановић, предсједник. Он је навео да је у Бијелом Пољу, на свечан и величанствен начин, прослављен велики јубилеј 800 година аутокефалности наше свете Цркве и 800 година постојања Епископије будимљанско-никшићке. „Међутим, морамо да се сјетимо и јубилеја, који су настали за нашег живота, а ове године се навршава 20 година епископске службе нашег Владике Јоаникија. Сви знамо како је ова Епархија расла под његовим руковођењем. На територији наше Општине `90.-их година смо имали свега пет цркава у којима се могло служити“. „Данас, благословом и трудом Преосвећеног Епископа Јоаникија, и нашим заједно с њим, имамо 28 цркава, седам парохијских домова и конака, имамо велику духовну активност, познате су наше академије и литије, помажемо народ. Досад смо помогли да се обнови и направи 13 кућа, отворили смо и Народну кухињу за гладне. Зато је Црквена општина Бијело Поље одлучила да, на овај велики и свети дан, у име свих нас, Владици Јоаникију уручи на дар панагију и крст. На тој панагији се налази икона Мајке Божје, са жељом да чува нашег Владику и да се он моли за нас Мајци Божјој“, казао је Дамјановић. Дарове је Епископу будимљанско-никшићком Јоаникију уручио протојереј-ставрофор Дарко Пејић, архијерејски намјесник бјелопољски. Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије служио је, на дан молитвеног спомена Првог и другог обретења главе Светог Јована Крститеља, у суботу 9. марта Свету архијерејску литургију у Манастиру Светог Пантелејмона у Самограду код Бијелог Поља, поводом преноса ктиторских моштију и завршетка радова на проширењу и обнови манастирског конака. Владици је саслуживало бројно свештенство и монаштво Епархије. Током Светог богослужења у монашки чин је пострижен искушеник Михаило Ћеранић. Он је добио монашко име Пантелејмон и биће настојатељ манастира Самограда. Бесједећи сабранима владика Јоаникије је казао да је данас велики дан за ово свето мјесто и за древну светињу Самоград, у којој се вјерни народ сабира неколико пута годишње. Бог је устројио да смо се сабрали овдје, на Прво и друго Обретење главе Светога Јована Крститеља, који, по његовим ријечима, бдије заједно са Светим Пантелејмоном, великомучеником над овом светињом. „Данас се, нарочито, подсјећамо неколико детаља из његовог живота на које мање обраћамо пажњу, а у животу таквог светитеља све је важно. Наравно, највише обраћамо пажњу на његово главно дјело – крштење нашег Господа Исуса Христа у ријеци Јордану, које је он извршио, али треба да обратимо пажњу и на његову проповијед, на његове ријечи и на његов живот. За њега су многи говорили, мислили и питали се да ли је он Христос. Многи су били склони да повјерују да је он Христос о којем су древни пророци говорили. А он, знајући за такве помисли људи, није хтио да прими ту ријеч ни издалека, него је говорио да он само иде пред Оним Који ће доћи, Коме он није достојан одријешити свеза на обући Његовој“. „Нијесу говорили за њега и мислили да је он Христос само у вријеме његовог живота, него сјећате се када је Христос васкрсао па су неки говорили, а међу њима онај Ирод, који је предао Христа на смрт, говорио је за Јована Крститеља, то устаде Свети Јован Крститељ, кога ја погубих. Гризла га је савјест што је у потпуно помрачењу дозволио дае посјече његове глава у тамници као божјем праведнику. И он је био склон да повјерује да је Свети Јован васкрсао и да се он јавља апостолима Господњим. И још. када данас прослављамо Прво и друго обретење главе Светог Јована Крститеља, видимо да се његова глава појављивала, израњала из дубине земље и тиме заправо свједочила Васркрсење Христово, јер је његова глава, послије посјечења, била сахрањена на друго мјесто, даље од његовог тијела, јер су се и тада злочинци бојали ако сахране главу заједно са тијелом да ће се глава спојити са тијелом и да ће, опет, Свети Јован опет оживјети. Склањали су његову главу на недолична мјеста, и, опет, било је оних и тада који су знали да је то гријех, па је једна побожна жена склонила његову главу на друго мјесто, чесно сахранила, али се задуго није знало гдје. Прво обретење Светога Јована Крситеља је онај догађај када је неки подвижник, из првих хришћанских времена, копао да себи направи склониште и ту нашао главу Светог Јована Крститеља. Тамо је данас велики храм и велика светиња. Он је ту живио и молио се пред главом његовом, а уочи своје кончине, опет, је сакрио главу на исто мјесто, јер још није била дошла слобода хришћанству. А следећи пут, то јесте Друго обретење, такође, се помиње када је, опет, нађена његова глава. И сваки пут је било Божанско откривење да је то, заиста, глава Светог Јована Претече, она је ношена до Цариграда и по цијелој малој Азији. Говори се да се данас скрива у једној џамији у Дамаску. Не зна се да ли је то тачно, и ако јесте, то сигурно није без неког нарочитог Божјег промисла, јер као што је Свети Јован Крститељ био Претеча Христов и за свог живота, он остаје и даље Његов Претеча. То што се његова глава данас налази у Сирији може значити много“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије. Владика је испричао да му је један свештеник из Антиохијске патријаршије, гдје је данас највеће страдање, да рођени муслимани Сиријци нијесу тако злочести као што се нама чини и да хришћани са традиционалним муслиманима у Сирији немају никаквих проблема, те да нико од њих није отишао у терористе. “Него су отишли они који су васпитавани на Западу, изманипулисани од стране запада, фантизовани, иструментализовани и злоупотребљени да би радили за велику империју. То народ у Сирији осјећа и зна. То лицемјерство дањашњег свијета је превршило сваку мјеру“, казао је Владика. Владика будимљанско-никшићки Јоаникије је навео да, славећи данас, истовремено, и празник Преподобних и богоносних отаца и матера, који су у монаштву Богу угодили, у ову суботу, у древној светињи манастиру Самоград био је и монашки постриг. „Наш досадашњи брат Михаило постао је отац Пантелејмон, примио је име по Светом великомученику и исцјелитељу Пантелејмону, а то име значи свемилостив. Милосрђе је, на то нас Господ увијек подсјећа, најпречи начин да се спашавамо, да будемо незлобиви и милосрдни. Ко има те двије врлине и ко их је стекао он је врло близу Христа Господа, увијек, својом чистотом, добротом, незлобивошћу, а посебно милорсђем. Нека нашем оцу Пантелејмону, који је истовремено и настојатељ ове свете обитељи, славног и древног Самограда, нека Свети великомученик Пантелејмон, буде помоћник и исцјелитељ. Да исцијели његове душевне немоћи и слабости, да се његовом службом овдје зацијеле старе ране ових светиња, јер су давно разрушене. Ко зна колико је људи овдје страдало за ове светиње. Ево, полако васкрсава овај манастир, израња из дубине земље као и глава Светог Јована Крститеља. Овдје имамо двије светиње као два Обретења главе Светог Јована Крститеља. Старе, древне и давно порушене светиње, али, које ништа нијесу изгубиле од своје светости, иако су порушене. Јер, тамо гдје је сишла Божја благодат и Божја милост то је мјесто свето за свагда. Нека буде на здравље и спасење ова служба и Велики Часни спасоносни пост прије Васкрсења Христовог, који започињемо“, поручио је Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије. Ктиторске мошти похрањене у манастир Владика је истакао да је данас важан дан, када су обретене ктиторске мошти, које су нађене у доњој цркви Усековања главе Јована Крститеља, док је у горњем манастиру, гдје је откривен ктиторски гроб нађен само дио костију. „Археолози су, недавно, радили на откривању темеља ове древне светиње и нашли су неповријеђен гроб, један златни крст у гробу и ове свете мошти, које су заиста велика утјеха нама који се овдје сабирамо, иако они још нису прибројани лику светих, али их ми их поштујемо као ктиторе. Вјерујемо да су они угодили Богу и да их је Он обдарио својом милошу и да их је посветио“, казао је владика Јоаникије, истичући да никада не идемо испред, да свједочимо о светости прије него се сами пројаве, али да оне заслужују наше поштовање, пошто су то ктиторске кости и нађене су послије толико вијекова неповријеђене, доносећи нам велику утјеху. Владика је казао да су мошти положене у храм и да више неће бити изложене понижењу, већ на мјесту гдје се непрестано врши богослужење. Нажалост, то није случај са костима из горње цркве, гдје је, такође, био ктиторски гроб. „У њему смо нашли само неколико костију, ко зна шта је вријеме учинило или разни пљачкаши. Не можемо о томе ништа знати. Али, и тамо смо нашли неколико костију, и те мошти ћемо чесно опрати, окадити и почаствовати да буду у храму гдје се врши богослужење“, бесједио је Владика Јоаникије, пожеливши вјернима да им ове мошти буду на здравље и спасење. Извор: Митрополија црногорско-приморска