Претражи Живе Речи Утехе

Тачи папи рекао да је „Косово пример верског суживота” четвртак, 28.09.2017. у 17:00 Хашим Тачи (Фото Бета/Хина/Денис Церић) Приштина, Ватикан - Поглавар Римокатоличке цркве папа Фрања примио је у Ватикану, који не признаје једнострано проглашену косовску независност, у приватну посету косовског председника Хашима Тачија који је изразио жељу да се успостављени пријатељски односи Приштине и Свете столице „подигну на исти ниво који уживају остали народи у свету”. Како је пренела РТК 2, Тачи је папу обавестио о „консолидовању косовске државе, о суживоту међу различитим заједницама и верама”. Обавестио је папу о дијалогу Београда и Приштине ради, како је рекао, „изградње добрих суседских односа, нормализације односа и међусобног признавања”. „Дакле, радимо да промовишемо, на Косову, у региону и у свету, вредности као што су мир, дијалог, сарадња, толеранција, суживот. Ово је данашње Косово иако многи још увек памте Косово из прошлости, ратно и разарајуће”, рекао је Тачи и додао да је „Косово је пример дијалога између заједница и верског суживота”. Он је, како се наводи, захвалио на подршци коју је „Ватикан пружао Косову у гајењу мира и демократије”. Папу је обавестио о организовању годишње конференције, „Inter-Faith Kosova”, на којој се верски поглавари, академици, политичари, научници, а међу њима и многобројни бивши лидери држава и лауреати Нобелове награде за мир, састају и разговарају о продубљењу дијалога међу верама у читавом свету. Тачи је, додаје се, папу обавестио и о оснивању Комисије за истину и помирење, која има за циљ да „закључимо поглавље сукоба и да отворимо поглавље сарадње”. У извештају РТК 2 се, међутим, не наводи шта је поглавар Римокатоличке цркве рекао Тачију. Иначе, званично гласило Ватика, Радио Ватикан, није известио о овом пријему, а на списку данашњих дневних обавеза папе Фрање сусрет са Тачијем се не помиње. (Танјуг) Тачијев твит:https://pbs.twimg.com/media/DKzscNMW4AYJUgn.jpg

Председник Србије Александар Вучић примио је папског нунција надбискупа Лућана Суријанија, који му је пренео позив папе Фрање да посети Ватикан, као и папину искрену жељу да се створе услови да посети Србију. Вучић је изразио захвалност Ватикану на значају који придаје територијалном интегритету Србије кроз принципијелан став о непризнавању једнострано проглашене независности Косова. Српски председник и папски нунције су се сагласили да су односи Србије и Ватикана на добром путу дубоког поштовања и истинског поверења, наводи се у саопштењу Прес-службе председника Србије.

У Ватикану, Ватиканској опсерваторији и дворцу Кастел-Галдорф, одржава се велика космолошка конференција Црне рупе, гравитациони таласи и сингуларност простора и времена, на којој су окупљени водећи свјетски астрофизичари и теолози. Како преноси Christiantoday, циљ је да се допуни наше сазнање о настанку свијета. Конференција се одржава у спомен на белгијског свештеника и космолога Жоржа Леметра, који се сматра оцем теорије "Великог праска", а који је био предсједник Папске академије наука од 1960-1966. године. Управо је он 1927. дао прво објашњење феномена ширења галаксија. Конференција ће трајати недјељу дана и представља важан корак у дијалогу Католичке цркве са свјетовном науком. Још 2014. године папа Франциско је изјавио да је хришћанска теологија у узајамном односу са теоријом еволуције и теоријом "Великог праска", и истовремено осудио креационизам рекавши да "Бог није некакав маг који се игра чаробним штапићем". Директор Ватиканске опсерваторије, језуита Гај Конселмано, указује на то да је конференција показатељ да Црква подржава квалитетну и савјесну науку. Неки научници не верују у Бога, али ми желимо да сарађујемо са свима који теже откривању истине, рекао је он. Један од задатак конференције биће да се испитају практичне посљедице открића гравитационих таласа 2016. године. Патер Конселмано је рекао и да је посебан подвиг Жожа Леметра што је показао да Црква и наука нису супротстављене него се допуњавају. Леметр је знао да понавља свима, па и папи Пију XII: "Божји акт стварања није завршен прије 13,8 милијарди година. Стварање се одвија непрекидно." Извор: http://www.sedmitza.ru/text/7184438.html

Иституто пер ле Опере ди Религионе у преводу значи тек Институт за религиозна дјела, па тако већ и насловом ова институција почиње да сакрива своју праву сврху. Јер то је банка, главна финансијска институција и државе Ватикан и читаве Католичке цркве. Наравно да су се овоземаљски намјесници Христови ваљда још од светог Петра морали бавити и благајном цркве, али у овој форми финансијска институција Ватикана постоји тек од 19. вијека. Своје данашње име је добила посљедњих дана фашистичког режима у Италији, 1942. године, али је у својој прошлости увијек наново долазила на насловнице због оптужби за нечисте послове и повезаности са организованим криминалом и поткупљивим политичарима. Ново дно је Институт за религиозна дјела достигао оставком директора банке Етореа Готија Тедескија. Како је објављено, "упркос бројним упозорењима, он није испунио одређене задатке од изузетне важности". Шта то значи, Ватикан није желио да објашњава, па су тако још више нарасла крила разним спекулацијама и нагађањима. Италијански медији нагађају да је и ова оставка повезана са такозваним "Ватилеакс" скандалом. У тој афери су до медија долазили повјерљиви списи Свете столице, укључујући и финансијско пословање Ватикана. Али, одређену улогу би могле да имају и раније истраге против директора Ватиканске банке због прекршаја прописа против прања новца, иако су те истраге обустављене. Заправо, ни други банкари и стручњаци за банке не знају тачно што да мисле о Ватиканској банци: - То је сасвим посебна банка. Банка која управља милијардама, а надзире и бројне некретнине. То је банка која је активна на финансијским тржиштима у име Ватикана и посебна је по томе што је то вјероватно једна од најнетранспарентнијих банака на свијету. И наравно, кад нека банка толико крије своје пословање, онда мора рачунати с тим да ће о њој колати различите приче и спекулације - објашњава Волфганг Герке, предсједник финансијског центра Баварске. Том "посебном банком" Католичке цркве много се бавио и италијански новинар Ђанлуиђи Нуци. У својој књизи "Ватикан д.д." пише о утицају Ватиканске банке на политику, о прању новца, о наводном учествовању у ликвидацијама непожељних и о везама са још мутнијим пословима мафије и организованог криминала. Тедески такође није желио ништа да каже о разлогу своје оставке и то, како се изразио, "из љубави према папи". На тај положај је дошао јер је важио као стручан и поштен банкар, али италијанској новинској агенцији Анса сада говори како је боље да ћути, иначе ће рећи ружне ријечи. Управо је овај банкар 2009. из шпанске банке Сантандер доведен у Ватиканску банку како би "очистио" проблеме у црквеној финансијској институцији. Да ли је и он кренуо старом традицијом мутних послова или потпуно супротно од тога, можда је био превише ревностан у "чишћењу" па је тако изазвао бијес многих моћника у цркви, о томе јавност и медији могу само да нагађају. Италијански новинар Нуци објашњава да се у својој књизи бави (не)дјелима банке прије понтификата садашњег папе. Али и додаје да је и овај папа, баш као и сви његови претходници, наставио са традицијом зида ћутања о финансијским пословима цркве - што већ по природи саме ствари погодује уцјенама, корупцији и прању новца. Баварски банкарски стручњак с друге стране признаје да су се неке ствари, барем на ријечима, почеле мијењати: - Папа се побринуо да је банка спремнија - што је прије упорно одбијала - да се повинује европским стандардима о транспарентности пословања банака. Али то не функционише само тако. Ми сви још не знамо како ради та банка и да ли се ипак бави прањем новца - признаје Герке. Један од малобројних који то зна су и Тедески и чланови надзорног одбора Ватиканске банке. Герке упозорава да су то, додуше, представници Курије, али који нису тек задубљени у молитву и медитацију, него и те како имају искуства на тржишту капитала. Заправо, један од оних који је знао шта ради тај Институт за религиозна дјела је био и преминули монсињор Ренато Дардоције, један од најближих сарадника папе Јована Павла Другог, који се побринуо да његове биљешке доспију до јавности - управо преко Нуција. Када је ријеч о садашњем пословању Ватиканске банке, још увијек се зна веома мало. Заправо се не зна ни да ли је хапшење папиног батлера Паола Габријелеа, који је оптужен за крађу тајних података из Ватикана и њихово објављивање на Ватилеаксу, повезано с оставком Тедескија и на који начин. Али, Ватикан је мјесто гдје већ два миленијума сакупљају искуства како да чувају тајне. А ако већ постоји "тајна вјере", онда је логично да постоји и "тајна ризнице Ватикана" која би лако могла остати далеко од очију јавности још који миленијум или два. Андреоти И бивши италијански премијер Ђулио Андреоти је имао тајни рачун код те финансијске институције, преко којег је прошло више од 60 милиона евра. ПРИРЕДИО: Миленко Киднл ИЗВОР: ГЛАС СРПСКЕ

Шта се то шушка по медијима да Бенедикт XVI 'оће да иде у мировину?

Црква је болесна, а то је болест римског система, каже швајцарски католички теолог Ханс Кинг. Папа Бенедикт Шеснаести допутовао је јуче у дуго чекану посету Немачкој. Познати швајцарски теолог Ханс Кинг, коме је Ватикан 1979. забранио да предаје католичку теологију, пошто се јавно успротивио догми о непогрешивости папе, објашњава зашто ће та посета мало помоћи кризи цркве и зашто Светог оца пореди са Владимиром Путином. Преносимо делове интервјуа. Многи католици сматрају да је црква у прилично лошем стању. Прикривање сексуалног злостављања деце од стране свештеника многе вернике је удаљило од цркве. Шта не ваља? Уколико то тако поједностављујете, даћу једноставан одговор. Рацингеров претходник, Јован Павле Други, покренуо је програм црквене и политичке обнове који је био у супротности са намерама Другог ватиканског концила. Он је желео нову хришћанизацију Европе. Рацингер је био његов најлојалнији сарадник, чак од почетка. Тај период бисмо могли да назовемо обновом римског режима пре концила. Зашто су ти проблеми нагло избили 50 година после Другог концила одржаног 1962-1965? Проблеми у цркви су тињали неко време, као што откривају деценијама прикривани сексуални скандали. У једном моменту глобални проблем злоупотребе више није могао да се негира. Али то није једино прикривање у католичкој хијерархији. Шта под тим подразумевате? То да се црквени живот на парохијалном нивоу у многим земљама прилично распао. Током 2010, први пут, у Немачкој је више људи напустило цркву него што их је крштено. Од Концила смо изгубили десетине хиљада свештеника. Црквена хијерархија није имала храбрости да, поштено и искрено, призна каква је заиста ситуација. У интервјуу за „Цајт“ оштро сте критиковали папу Бенедикта рекавши да ни Луј Четрнаести није био толико аутократа колико поглавар Католичке цркве са својим апсолутистичким стилом владавине. Да ли би Бенедикт заиста могао да промени римски систем уколико би желео? Истина је да је тај апсолутизам саставни елемент римског система. Али он никада није био неопходан елемент Католичке цркве. Други ватикански концил учинио је све да се од тога удаљи, али нажалост то није било довољно. Данас поново превладава невероватан култ личности који је у супротности свему написаном у Новом завету. Бенедикт је чак прихватио поклон тијаре, папске круне, средњовековни симбол апсолутне папске моћи, који ранији папа Павле Шести није узео. Мислим да је то нечувено. Он би све то могао да промени преко ноћи, уколико би желео. Али не жели? Не жели. У то сам апсолутно уверен јер он има неопходан ауторитет. Ви и Бенедикт путујете различитим путевима. Ви желите да реформишете цркву и сачувате је у животу. Папа покушава да цркву огради од спољашњег света и да је повећано ограничи на конзервативно језгро, које ће можда опстати. Заиста. У прошлости је римски систем поређен са комунистичким системом, оним у коме једна личност има сву моћ. Данас се питам да ли смо можда у фази „путинизације“ Католичке цркве. Наравно да не желим да Светог оца, као особу, поредим са несветим руским државником. Међутим, постоје многе структуралне и политичке сличности. Путин је такође наследио легат демократских реформи, али је учинио све што је могао да их окрене. У цркви смо имали концил који је иницирао обнову и екуменско разумевање. Чак ни песимисти нису могли да замисле да су после тога могућа толика назадовања. Политика обнове папе Пољака, почетак осамдесетих година прошлог века, омогућила је њему сличном шефу високо тајанствене Конгрегације за доктрину вере, некада познате као Конгрегација римске и универзалне инквизиције, а она је и даље инквизиција, упркос новом имену – да (Рацингер) буде изабран за папу. Ваше прогнозе делују суморно. Веома је важно да не потонемо у песимизам. Али моја дијагноза показује да је црква болесна, а то је болест римског система. У таквим околностима, не могу да се понашам као неспособни лекар и кажем да ће све бити у реду. ИЗВОР