Претражи Живе Речи Утехе

Светом Литургијом и резањем славског колача у Горњем Острогу, у петак 11.маја 2018. љета Господњег, прослављен је празник Светог Исаије Острошког, светитеља који се у острошкој пештери подвизавао прије Светог Василија Острошког, а чије су мошти спалили Турци на Планиници. Звучни запис беседе архимандрита Павла (Радусиновића) -ФОТОГАЛЕРИЈА- У параклису посвећеном овом великом Божијем угоднику, Светом Литургијом је началствовао је архимандрит Павле Радусиновић настојатељ манастира Ораховица у Славонији и дугогодишњи намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јован сабрат манастира Стањевићи, јереји Младен Томовић барски парох и Драгиша Томић служитељ при манастиру Подмалинско и јерођакон Зосима сабрат острошке обитељи. Евхаристијском сабрању присуствовало је мноштво монаштва и вјерног народа, који су од раних јутарњих сати почели да пристижу у острошку светињу на поклоњење Светом Василију Острошком Чудотоврцу, чији се празник прославља сјутра. Након читања зачала из Светог Јеванђеља, сабране је бесједећи поучавао о. Павле, који је казао да је Свети отац Исаија који се подвизавао у острошкој светињи одбацивши гордост живота испунио све оно што је потребно да би достигао вјечно блаженство. – Свети Исаија поставши тако наставник монаха и сабесједник анђела, у своје вријеме није био много знаменит. Али свако добро дјело Господ прославља у своје вријеме. После његове кончине, на овоме мјесту, гдје се после њега подвизавао Свети Василије, кроз вјекове се окупљало мноштво монаха, а потом и ријеке људи који траже не само утјеху, него и извор радости, нову снагу за све оно што нас очекује у животу – казао је о. Павле. О.Павле је са саслужитељима на крају богослужења благосиљао и пререзао славски колач поводом храмовне славе Светог Исаије Острошког који је припремила острошка братија. Непрекидна колона поклоника је притицала Кивоту са моштима Светог Василија Острошког, а у острошку светињу током дана пристизале су групе ходочасника који су из разних крајева Црне Горе, Србије, Босне и Херцеговине и Републике Српске пјешке кренули на поклоњење Острошком Чудотворцу. Извор: Манастир Острог View full Странице

Светом Литургијом, резањем славског колача и славском трпезом хришћанске љубави, у понедјељак 18. новембра 2017. љета Господњег, у острошком манастиру саборно и молитвено прослављен је празник Светог новомученика Станка Острошког, чије се мошти чувају у цркви њему посвећеној која је изграђена и освештана прије 12 година на стијени изнад цркве Свете Тројице у склопу Доњег Острога. Звучни запис беседе протосинђела Сергија, намесника манастира Острог -ФОТОГАЛЕРИЈА- Светом Литургијом у цркви Светог Станка, када се молитвено прослављају и Преподобни Сава Освећени и Свети Нектарије Битољски, началствовао је протосинђел Сергије намјесник острошке светиње, а саслуживали су му јеромонах Јеротеј и јерођакони Атанасије и Роман сабраћа острошке обитељи и јереј Радмило Чизмовић пјешивачки парох. Острошко монаштво и вјерни народ молитвено су учествовали у евхаристијском сабрању поред нетрулежних руку Светог Станка, а они који посте Божићни пост примили су Свето Причешће. На крају Литургије о. Радмило са саслужитељима благосиљао је и пререзао славски колач поводом храмовне славе и поводом имендана острошког монаха Станка. Сабранима се ријечима празничне бејседе обратио о. Сергије који је између осталог рекао да мошти Светог Станка свједоче да је жив Бог наш и да је жив сваки онај човјек који је себе сјединио са живим и васкрслим Господом Исусом Христом. – На Господу нашем Исусу Христу је простор на коме треба градити храм свога бића, свога тијела и своје душе. Сваки човјек који жели да испуни намјену због чега га је Бог створио и увео из небића у биће у овај свијет, треба да буде један од оних који ће бити сједињени са Њим у вјечном блаженству у вјечном животу – казао је о. Сергије. Он је додао да човјек мора да направи више корака ка центру нашег живота, ка живом Богу, ка Исусу Христу, спреман да претрпи чак и страдање све до смрти, да би постао једно са Творцем својим, са вјечним Богом, Господом Исусом Христом, што показују примјери Светог оца нашег Василија и Светог мученика Станка. – Кад је било питање да ли сачувати привремено свој живот и одрећи се Христа, или се одрећи од тренутног, биолошког наставка још неког времена егзистирања и разријешити се од овог живота и задобити живот вјечни, он се нимало није размишљао, него је постојано остао вјеран Христу – казао је о. Сергије и подсјетио да Свети Станко није хтио Турцима да изда своју браћи у своје ближње, због чега је мученички страдао. Због тога су, казао је о. Сергије, његове руке и остале нетрулежне, као свједочанство да је Свети Станко у заједници са живим Богом. – Свети Станко свједочи заједно са Светим Василијем да је једино смислено, једино логично заснивати свој живот на васкрсломе Христу, испуњавајући заповијести његове и идући за Њим. Тако и наш брат, сада монах Станко, сагледавши сву таштину живота, видио да сва радост овога свијета пролази и испунивши своје послушање свјетовно, кренуо за Христом прво као Хришћанин, вјерник, а потом као монах и тиме највише постао дио своје породице, својих пријатеља, кумова, свих које је привидно оставио, а суштински најдубље пригрлио – казао је о. Сергије. Заједничареље је настављено у манастирској гостопрминици, а потом уз славску трпезу хришћанске љубави. По предању, чобанина Станка који је чувао овце испод острошких греда 1712. године убили су Турци због хришћанске вјере, а његове свете и нетљене руке чувају се у цркви њему посвећеној и сматра се заштитником дјеце. Извор: Манастир Острог View full Странице