DankaM

More, ja napisah na onoj temi da je glavni kriterijum mog oca za izbor zene bio da ona misli da je ON duhovit, pa ti vidi

MKDSD - muz kaze da sam duhovita nuzan i dovoljan kriterijum duhovitosti u mom zivotu... To je npr. realno ocekivanje: da budes svom coveku mnogo duhovita... Moja majka tvrdi da ju je moj otac ozenio zato sto se smejala SVIM njegovim glupim forama...

Off-topic: Vise sam rekla tako, zato sto stvarno nisam ljubitelj takvih tekstova, a na to si prinudjen kad pravis blog koji reklamira tvoj rad. Mislim da psihologiji to vise steti nego koristi. I definitivno to ne ucis na studijama koje te spremaju za taj buduci rad. Zbog toga pratim bukvalno jedan ili dva psi-bloga...

Ovo je zanimljiv tekst o ljubavi sa mog omiljenog Psihobrloga https://psihobrlog.wordpress.com/2015/02/07/sigurni-atacment-da-li-je-prava-ljubav-dosadna/ Sigurni atačment: Da li je prava ljubav dosadna? Kao što smo pisali i u prethodnim člancima o atačmentu, postoje četiri bazična stila privrženosti. Svi imamo potencijal da reagujemo na bilo koji od ta četiri načina u nekom trenutku života, ali ipak (najčešće) postoji jedan tip reagovanja koji je za nas najkarakterističniji, i koji se naziva dominantnim stilom privrženosti. Ovo je stil koji se često ispoljava kada smo pod stresom. Privrženost se odnosi na jedinstvenu vezu koja se stvara u ranom detinjstvu, ali utiče na način na koji sklapamo odnose i u odraslom dobu. Kada razmatramo stilove privrženosti u odraslom dobu, dve stvari se uzimaju u obzir: kako se osećamo u vezi sa sobom i kako se osećamo u vezi sa drugim ljudima. Sigurni atačment karakteriše pozitivno viđenje sebe i pozitivno viđenje drugih ljudi. Ljudi sa ovim stilom privrženosti imaju visoko samopouzdanje, pozitivan pristup drugima kao i kapacitet za intimne odnose. Njihove veze ne moraju biti savršene, ali su ljudi sa sigurnom privrženošću sposobni da se izbore sa teškoćama. Ono što je još karakteristično za ove ljude je da mogu da zavise od svojih partnera, i da im pokažu određenu ranjivost ne isključujući pri tome potrebu za autonomijom i nezavisnošću u odnosima. Mogu da se distanciraju u vezi, da na realističan način sagledaju partnera i problem u vezi. Mnogi ljudi smatraju odnose ovakvog tipa ‘’dosadnim’’. ‘’Najveće’’ ljubavne priče zasnovane su na obrascima koji su u svojoj suštini nezdravi, pa bi tako Ariel iz Male sirene imala anksiozno preokupirani atačment, spremna da odustane od svoje prirode sirene samo da bi bila sa princem, baš kao i Bella iz Twilight sage, a Zver iz Lepotice i zveri je tipičan primer izbegavajućeg obrasca. U medijima su toliko prisutne slike razvoda, konflikata, burnih veza, kao, uostalom, i u ljudskom iskustvu, tako da nam stabilnost i sigurnost ne deluju poznato. Ponekad je ljudima potrebno ‘’reprogramiranje’’ upravo da bi se oslobodili ove zablude – da je sigurna ljubav nešto što je dosadno, monotono, lišeno uzbuđenja. Kako nastaje sigurni stil privrženosti? Roditelji ove dece imaju tendenciju da se više igraju sa njima, da brže odgovaraju na njihove zahteve i generalno su responzivniji na potrebe dece nego roditelji dece sa nesigurnim stilovima privrženosti. Ova deca su tokom detinjstva više empatična, manje agresivna, zrelija nego deca sa ambivalentnim ili izbegavajućim stilovima. Na ovakvom pristupu zasnovan je i pristup roditeljstvu koji se zove attachment parenting, a podrazumeva da je ‘’sigurna baza’’ koju stvaramo u ranom detinjstvu kao roditelji ključna za dalji razvoj dece. U odraslom dobu, ljudi sa sigurnim atačmentom imaju odnose sa drugima koji su bazirani na poverenju, u kojima obe strane uživaju, imaju odgovarajuću socijalnu podršku, sposobnost i kapacitete da sa drugim ljudima dele osećanja. Ljudi sa sigurnim atačmentom zapravo su sposobni da formiraju intimne odnose sa odgovarajućom bliskošću i povezanošću a da u okviru njih ipak zadrže distancu i diferenciranost. Poruke koje upućuju partnerima su konzistentne i lišene duplih poruka i ambivalencije, ljudi koji su sa njima u vezi ‘’znaju na čemu su’’. Ljudi sa sigurnim stilom privrženosti su zadovoljniji u svojim vezama, ali i spremniji da ih prekinu ukoliko one zaista ne zadovoljavaju njihove potrebe za nežnošću i pripadanjem, kao i nezavisnošću i diferencijacijom. Kada im je partner uznemiren, nude se da ga uteše i smire, a takođe isto očekuju i oni od partnera. U već čuvenom i često citiranom istraživanju Hazena i Shavera, 56 procenata ljudi procenjuje da imaju siguran stil privrženosti, dok se 25 procenata prepoznaje u odbacujućem, a 19 u ambivalentnom i anksioznom stilu. Hazen i Shaver su ujedno prvi koji su pokušali da konceptualizuju romantičnu ljubav kroz stilove privrženosti. ‘’Drama’’ koja nedostaje kao začin vezama sa ljudima koji su sigurno privrženi svakako je neophodna da bi prikaz ovakve veze bio zanimljiv u vidu štiva, veze, pa čak i rok pesme. Evo nekoliko primera: ‘’Baby’’ iz Prljavog plesa, kada je Johnny Castle ‘’otkači’’ tvrdeći da za nju nije dovoljno dobar, ne postaje anksiozno-preokupirana već ga ‘’pušta’’ da sam razreši svoje unutrašnje konflikte pre nego što stupe u odnos. Iz odnosa sa ocem, koji je ne podržava a ona se ipak ponaša suprotno njegovim željama, jasno je i da je sigurna u očevu ljubav i činjenicu da će je on podržati čak i ako pogreši. Drugi dobar primer je Mr Darcy iz Bridget Jones’ Diary, koji ostaje sa Bridget koja mu se istinski dopada čak i pošto pronađe njene dnevničke zabeleške o njemu i poklanja joj novi dnevnik za novi početak. Sigurni stil ovih likova još je očigledniji upravo zbog činjenice da su u vezi sa partnerima čiji stil nije siguran i koji stoga preduzimaju razna izbegavajuća ponašanja i pribegavaju mehanizmima odbrane, ali sigurni ostaju ‘’sigurni’’ i samopouzdani čak i pod stresom. Autor: Marica Stijepović

Uvek uzmite u obzir da je bilo koji autorski tekst odraz misljenja i samog autora, a ne samo utvrdjenih cinjenica... A i realno, to je vise pop-psiholoski tekst, pisan kao promotivni materijal za sajt, nego neko vrlo ozbiljno sagledavanje situacije. Poznajem oboje kolega koji rade u tom savetovalistu i prilicno sam sigurna da u radu jedan na jedan ne generalizuju na ovaj nacin... Uostalom, zezala sam kolegu koji je pisao tekst da je za njegov inicijalni uspeh kod njegove zene zasluzno to sto ona nije znala ni srpski ni engleski, a on nije znao poljski idealna veza

U vezi sa tim famoznim oblacenjem, pocinjem da razumem zasto se cure oblace kao prostitutke: bila sam u potrazi za nekom svecanijom haljinom, i zakljucila da ces se obuci ili kao pevaljka, ili kao baba, sredine nema... To je, ljudi moji, potpuna katastrofa. A tek cene za neke najobicnije krpetine; strasno... Eto, i moja modna ocekivanja su nerealna

Ja sam ipak za to da krenes tezim putem. Pusti "Mladosti i strasti", pusti "Jednom za ceo zivot"... Popricaj sa njom. Ne samo o seksu. Nego i o tome kakva po tvom misljenju treba da bude veza izmedju muskarca i zene. Mislim, najvise ce da "pokupi" iz odnosa tvoje zene i tebe, ali pricajte o tome. Meni je to bas nekako falilo. Dan-danas pamtim jedan (jedini) razgovor koji je moj otac imao sa mnom u vezi sa ponasanjem jednog momka koji mi se dopadao: razjasnio mi covek zasto se kompletna situacija odigrava tako kako se odigrava zao mi je sto cesce nije pricao sa mnom o tome. Preziveces sto ti je neprijatno, a detetu ce mnogo da znaci...

OK, kako smo od samovanja u Srbiji dosli do serijskih ubica i vampira i vukodlaka? Ovo je jedno od zabavnijih skretanja sa teme... Mozda se u Srbiji samuje, jer nikad ne znas ko je od potencijalnih udvaraca serijski ubica, vampir ili vukodlak

Moram reci, Janko, avatar ti je pravi za temu Enivejz, proci ce i ta adolescencija. Za neku decu moze da bude nezgodna, za drugu ne; moj brat i ja smo imali dva potpuno razlicita dozivljaja tih godina: meni su bile potpuna katastrofa, pu-pu-ne-povratilo-se, a moj brat kaze da mu je to bio najgotivniji period u zivotu. A oboje smo iz iste porodice, i slicno vaspitani. Da nisu to samo licni utisci, rekli su mi i moji roditelji, koji su u fazonu da su jedva preziveli moju adolescenciju, dok se burazerove i ne secaju. U svakom slucaju, moja majka je imala dobar sistem, kad smo mi poceli da izlazimo: ona bi samo lepo zalegla i spavala. Nema cekanja, nema cimanja, posto sto si do tada vaspitao, vaspitao si. I mozes samo da se uzdas u Boga da ce sve biti relativno OK. Na koncu, koliko god smo mi bili buntovnici, moje drustvo i ja, ipak "vuces" kucno vaspitanje, koje je pocelo od trenutka kad smo se rodili. Asolescencija nikome nije laka; tad se desavaju krupne stvari: nisi vise dete, niti si odrastao covek. Stices svoj identitet, psiholoski i telesni. Oprastas se od detinjstva i ulazis u "ozbiljni" svet. Potrebno ti je drustvo, ali su ti potrebni i roditelji, koliko god dosadni bili. Ja imam kriterijum: ako adolescent kaze da su mu roditelji kul i da ga ne gnjave, tu mi nesto ne stima Roditelji, makar i najzabavniji na svetu, moraju bar malo da ugnjave svoje adolescentno dete, da "zabadaju nos" u njegove stvari, da ga potajno proveravaju i dr. To ide u rok sluzbe. Cak je i moj cale, koji stvarno nije u fazonu kontrolisanja dece, prolazio kroz jedan lokalni parkic u kom je "visio" moj brat sa svojim drustvom, svako vece na putu do posla. Ono, prodje i mahne mu, ne zaustavlja se, samo prodje. Burazeru je tek 15 godina kasnije postalo jasno zasto je ovaj prolazio. A znam da je meni citao dnevnik cisto da se informise. To je bila zrtva, posto sam ja samo pisala o tome kako sam zaljubljena u neke tamo klince, i kako su slatki Imao je malo vise zastitnicki stav prema meni, kao zenskom detetu, i secam se kad sam ja usla kukajuci da sam se poljubila sa nekim drugarom i da necu da se zabavljam sa njim, cale je ponudio da burazer ili on odu da raskinu u moje ime to mu je bio jedan od zabavnijih "ispada". Sto se price o seksu i seksualnosti tice, pa, ne znam. Treba pricati, a kako cete... Roditeljima je neprijatno, klincima jos neprijatnije. Moja drugarica je do tinejdzerskih godina verovala da su njeni roditelji spavali dvaput u zivotu: prvi put kad su nju napravili, a drugi put kad su napravili mladjeg brata. Nije dobro da dodje bas do toga Koliko god bilo neprijatno, mora se i to. Secam se da su moji potencirali da treba da cekam, da prvi put treba da bude iz ljubavi, i da treba da osecam da je to u redu, da sam dovoljno zrela psiholoski za to. Pricu o kontracepciji i polnim bolestima je davno obavila moja tetka ginekolog. Pitacu brata da li je i on dobio istu spiku, posto je moj otac covek koji i dalje veruje da zensko dete treba da bude romanticna i slatka princeza, a musko da bude "pastuv" . Ni brat ni ja nismo opravdali njegova ocekivanja

Nazalost, retko se to desi odjednom... Ima suptilnih znakova, ali kad si zaljubljen i ne vidis dalje od svog nosa, vrlo rado ces ih zanemariti. I ne mora nasilje odjednom da eskalira, tj. da muz "odvali" zenu (izvinjavam se zbog polnih stereotipa, ali najcesce je tako, zbog odnosa fizicke snage), vec moze da ide lagano, pa da s epojacava intenzitet, itd.

Znas, postoje i teroije da su svi oni napadi natprirodnih bica, kao sto su vile, vukodlaci, vampiri, demoni i dr., bili dela serijskih ubica. Pitanje interpretacije... Taj H.H.Holms je prvi serijski ubica zato sto je tad konceptualizovan taj pojam, a ne zato sto je on to prvi u istoriji uradio. Ako je i bio neki dokon kriminolog, mogao je da "procesljava" kroz istorijske hronike i "juri" potencijalne serijske ubice. Tako da sad, zbog modernih sredstava informisanja, mnogo cesce cujes za njih...

Danijela na temi Pitajte administraciju: "Gnjevite se ali ne griješite; sunce da ne zađe u gnjevu vašemu" Ja uporno citam: Gnjavite...

Pitanje psihickog nasilja je bas slozeno. I mogucnosti zloupotrebe su ogromne. A tek procena sto je komplikovana, to da ne pricam. Uopste ne znam kako ce se to pravno moci procesuirati. Drugo je da ti sam ocenis da te neko zlostavlja, pa odlucis da napustis taj odnos, jer vidis da to nije u redu. Ali kako to sudija da proceni i kazni? Moze samo da se osloni na procenu strucnjaka, a to je opet subjektivna kategorija. Time se bavi sluzba socijalne zastite, gde sam ja videla neke divne strucne ljude, ali i neke potpuno nestrucne i nezainteresovane osobe, koje bi trebalo da obavljaju vrlo odgovoran posao. Nego, ovako, laicki, ono sto sam videla kod osoba koje trpe bilo koji oblik nasilja jeste da su "ubijeni u pojam", i da cesto normalizuju i opravdavaju nasilje koje trpe. Mada za ovo drugo nisam sigurna da li zaista tako misle, ili je to neko opravdanje pred drugima To bi mozda bio kriterijum da ocenimo da li neko trpi psihicko nasilje. Ali to je i znak da je stvar duboko "zabrazdila". Bilo bi dobro da ipak svako od nas ima neki svoj "kompas" kada treba da reaguje i da razmislja o tome, koliko kod bilo neprijatno razmatrati takve dogadjaje i medjuljudske odnose. Ozbiljno, vrlo mucna i slozena tema. Ko se usudi da se bavi time, svu srecu mu zelim...

Znas kako, i ja sam dozivljavala da mi neki ljudi upute vrlo ostre reci koje bih mogla da smatram ozbiljnim uvredama da su izrecene u lice. Izrecene su "na finjaka", ali su, u principu, prilicno ruzne i opake stvari, cak i kad ih pogledam posle nekog vremena. Iskuliras; licno prijavljujem poruke samo ukoliko sadrze pretnje nasiljem (bilo koje vrste), meni ili nekom drugom. Imas opciju "Ignore", pa stavis clana i ne vidis njegove postove (ja je ne koristim, posto mi nekako diskusija izgleda "kuso" ukoliko ne sadrzi sve sto su clanovi ispisali, ali je jedno od resenja). Ukoliko ucestvujes po forumima, neminovno je da ce te neko uvrediti, ili da ce ti ego biti povredjen, kao i da ces imati manjak neverbalne komunikacije koja bi negde razjasnila situaciju. I da ces se manje suzdrzavati nego sto bi da se sa nekim raspravljas uzivo. Na sta bi licilo kad bi administracija brisala sve postove koji se nekom od clanova ne svidjaju? Meni licno je to besmisleno, posto bi poruka na forumu ostalo zero, nula, nista. Izvinjavam se, mozda bi ova poruka bila adekvatnija nekoj drugoj temi, ali trenutno ide u skladu sa thread-om prebacite je slobodno, ako smatrate da treba.

Eh, u Cacku i okolini smo se covek i ja upoznali lepe uspomene... k'o bi rek'o da je proslo 8 godina... Stvarno bi valjalo posetiti te krajeve opet

@@Kratos, Videces kad... Imam bukvalno jednog ortaka koji i dalje izlazi svakog vikenda, petak i subotu. Ali on je odavno alkos u najavi Doduse, i on je morao da uspori, sprema pravosudni

@@Ronald,

razumem, ovaj NG docek zamalo nismo propustili, jer smo spavali... Problem sto i nema bas mnogo mesta u BG-u gde mozes da izadjes kao 30-something, a da te ne gledaju kao metuzalema

Ono sto mi je zabavno je da niko izgleda nikad nije video "lakog" muskarca. Kapiram da se oni oblace kao nindze Ozbiljno, ovo o izlasku do 5 ujutru i spavanju do 3 popodne moze da prodje pre nego sto krenes da radis. A cak i ako ne radis neki tezak posao u kasnim dvadesetim i ranim tridesetim (za posle cu vam reci kad budem znala posle jednog takvog izlaska ti treba dva do tri dana oporavka. Otprilike ovako:

Kad god neko pocne da prica o dobrim starim vremenima, treba ga podsetiti da je nekad zivotni vek bio mnogo kraci nego danas... Da se umiralo od bolesti koje su danas izlecive i dr. Kakva dobra stara vremena, zivot je bio mnogo tezi nego danas. Ne bih se vracala tamo

Ne bas tako lako... Nazalost, meni dosta stvari zavisi od raspolozenja, pa je nekad dovoljno da me neko popreko pogleda i da prasnem, a nekad bi mogao da mi se popnes na glavu i nista... Mada, skoro sam bila u situaciji da me bliska osoba "udavi" svojom zeljom za raspravom, a ja trenutno stvarno nemam kapaciteta za bilo sta od toga. Iako sam realno ja bila OK, a doticna osoba poprilicno "u krivu" (da ne razjasnjavam), jednostavno nisam htela da se svadjam. Odbila sam dalju raspravu, komunikaciju, sta god... Tako da pocinjem da mislim da mnogo zavisi od trenutne zelje i energije...

A najgore od svega je sto sam imala emotional meltdown, jer mi nisu kupili kiseli kupus...

Ma, mislim da razmisljanje sta je "adekvatan" seks, a sta blud, narocito ako si, je l' te, bracan, stvarno ume da ubije u pojam seksualni zivot... Idi ti kod duhovnika, pa u sitna crevca sa njim raspredaj kad si bio sa zenom/muzem nebludno, a kad bludno, ispravno bi bilo da te doticni duhovnik, nakon ponovljenih "opstih saveta", izbaci napolje. Ako nemas partnera, pa, pomiri se sa tim da ces svakako imati pomisli. I sta sad? Pa ne mora neko da bude revnosni pravoslavac da bi ti rekao da nije dobro da bas sve vreme mislis o seksu. Na koncu, ne moras da delas na osnovu tih pomisli, ako su ti vec povremeno u glavi. Na koncu, ako imas problem sa tim da uopste imas pomisli, a razresile bi se time da upraznjavas seks, idi pa se ozeni, ako mislis da je seks pre braka greh. Nesto moras da imas: ili muza/zenu, ili pomisli, ili nervozu ako imas i zenu/muza i pomisli, na osnovu kojih mislis da moras da delujes, mozda je vreme da potrazis drugu religiju po sistemu: idi i zezaj popa, a ne hodzu Ovo pricam za laike, u svetu, monastvo se sa time bori mnogo duze nego sto postoji, sigurno imaju svoje sisteme. Ali, ako zivis "u svetu", trebalo bi da razmislis o primenjivosti tih saveta. Da ne spominjem one koje smo culi na onoj drugoj temi o bludnim pomislima... Ali to je jednostavno zivot i nacin razmisljanja koji je meni stran, i ne mogu da tvrdim da je moja koncepcija citavog takvog sistema istinita i ispravna.

Hm, sto se mene tice, ne verujem da bih bas srecno oprostila prevaru... Ne znam, nisam se nasla u toj situaciji. Ili bar ne znam nista o tome Ali mislim da je to opet licna stvar dvoje ljudi koji su u tom trenutku (jos uvek) par. Ne znam, sto imamo vise godina, sve te situacije postaju sve kompleksnije; uzroci, povodi, posledice takodje...