flex202

Зовем се Бранко Шошкић и долазим из Лознице подрињске. Грешник сам пред Богом, али мислим ако се Господу помолим сасвим искрено, срца испуњеног покајањем, да ће ми се греси опростити. Ово што пишем превазилази сва тзв. „чуда“ овог света, јер се ради о чудотворном исцељењу које се десило 23.септембра 1997. године у манастиру Св. Василија у Горњем Острогу. Двадесет другог јула 1997. године родио ми се син. Давнашња ми је жеља била да ако будем имао сина да се зове Никола, по мојој слави и великом свецу Св. Николи Мирликијском. Истог дана када се родио смештен је у инкубатор због мањих дисајних проблема, а прекосутрадан је извађен из инкубатора. У лозничкој болници је био и вакцинисан, као и сва друга деца. Кад је напунио два месеца живота, приметио сам му на унутрашњем делу скочног зглоба леве ноге поприличан оток. Врискањем је реаговао, чак, и на благ притисак на то место. Одвели смо дете лекару. ВИШЕ НА: http://vijesti365.com/cudesno-iscjeljenje-novorodjenceta-u-manastiru-gornji-ostrog/

Лешеви плутају Савом У часопису Мост наведена имена жртава, али и њихових виновника. Прота Војислав Петровић у својој беседи наводи да су комунисти у рату и после рата побили 800.000 Срба! А затим се пита зна ли неко иједног који је осуђен због тих злочина? И не само то: политичке ликвидације су још увек у Србији нормална ствар. „Картагина“, односно ДБ, још увек није разорена, а прича се о паду комунизма. Ако је неко од убијених људи са моста рехабилитован, то би значило да су вама, наследницима, већ враћене куће, локали, земља, дворишта у које су се уселили ти несрећни ослободиоци. Уместо тога, продаја те земље и тих локала управо цвета „у име народа“. Протина беседа, која је за ову прилику мало скраћена, а која је посредством часописа Мост допрла до слуха нације, није, без сумње, стигла до владајуће структуре: обмане о „оним“ пензијама, рехабилитацији и повратку отете имовине још трају. Ех, да нам је више оваквих часописа који отворено, без страха и улизивања, говоре о мучним годинама под комунистичком диктатуром. Шабачки часопис је пун стравичних сведочења и исповести које су препрека забораву. ВИШЕ НА: http://vijesti365.com/crvena-kuga-antonije-djuric/

Лондон – Према истраживањима која су објављена у „Life Science“, артемисинин – дериват биљке Sweet wormwood (Artemisia Annua L., дослован превод са енглеског – слатки пелин) кориштен у кинеској медицини – може убити 98 посто ћелија рака груди за мање од 16 сати. Ако се биљка користи сама, узрокује 28-постотно смањење ћелија рака груди, али у комбинацији са гвожђем, Sweet wormwood је успео „избрисати” рак готово у потпуности. Штавише, на нормалне ћелије груди није готово уопште било утицаја у овом експерименту. ВИШЕ НА: http://vijesti365.com/slatki-pelin-biljka-koja-ubija-98-posto-celija-raka-u-samo-16-sati/

Премијер Србије Ивица Дачић изјавио је да је енергетски споразум Србије и Русије из 2008. године, направљен “из маркетиншких и политичких разлога” и позвао потписнике споразума да објасне зашто су га закључили. “Отворите уста и кажите зашто сте потписали споразум, објасните како је то испало, докле ће више ова коалиција да брани овај споразум!?” казао је Дачић у Скупштини Србије одговарајући на питање посланика Демохришћанске странке Србије Олигице Батић. Она је истакла да је споразум, када је закључен, “најмање везе имао са енергетиком” и да је тада почињено тешко кривично дело – “велеиздаја”. Енергетски споразум с Русијом потписан је 25. јанура 2008. године, у време када је премијер био Војислав Коштуница, а председник Борис Тадић. ВИШЕ НА: http://vijesti365.com/dacic-energetski-sporazum-sa-rusijom-je-veleizdaja/

НА ДРУГОМ МЕСТУ ЈЕ МИНИСТАР ОДБРАНЕ СЕРГЕЈ ШОЈГУ,А НА ТРЕЋЕМ ШЕФ ДИПЛОМАТИЈЕ СЕРГЕЈ ЛАВРОВ. „То што су грађани поново изабрали Путина за „Личност године“ још једном потврђује да људи подржавају председников курс, слажу се с одлукама које се доносе ради реализације тог курса“ – оценио је потпредседник Државне думе Русије, секретар Генералног савета Јединствене Русије Сергеј Неверов. ПОЛИТИЧАР године у Русији поново је председник РФ Владимир Путин, који ужива подршку 44% Руса, саопштио је председник Сверуског центра за проучавање јавног мњења Валериј Фјодоров. На другом месту нашао се министар одбране Сергеј Шојгу са осам одсто гласова, а на трећем је министар иностраних послова Сергеј Лавров са седам одсто. Фјодоров је нагласио да је Путин изабран за најпопуларнијег политичара већ десету годину заредом. ВИШЕ НА: http://vijesti365.com/putin-deseti-put-uzastopno-licnost-godine-u-rusiji/

Долазим у затвор да помогнем нашим Србима да им буде лакше, да немају осећај кривице и да их депресија не убије. Неки од њих су били на ивици смрти, јер су једноставно били самлевени и уништени као личности. Моје није да истражујем њихове кривице, које само Бог зна. Указали су ми поверење.Сваки од њих четрдесет је велика тајна за друге. Ја ту тајну не смем да одам Прота Војислав – Воја Билбија, парох цркве у Ротердаму – мисионар благе руке, јасног језика и дивног гласа. Поје свом народу о Богу, исповеда Србе заточене у Шевенингену и улива им наду, свира гусле… „ВИ сте наши хероји. Воле вас ваши Цигани“. Ова порука исписана крупним словима и ћирилицом била је за Васкрс смештена у печено јагње, које је ротердамски прота Воја Билбија добио од земљака да га поклони српским заточеницима у притворској јединици у Шевенингену. Затворска стража је посумњала и у тајну поруку и у јагњетину, па је српском свештенику дозволила да унесе само једну печену плећку, а да писмену поруку наших људи преприча Караџићу, Младићу, Станишићу, Лукићу и другим оптуженицима. - Сви притвореници су постили припремајући храну искључиво на води, а затим су се и причестили. Славље Васкрса увеличала и прослава Ђурђевдана – крсне славе генерала Ратка Младића и Љубомира Боровчана. Православни празници су прослављени уз звуке гитаре и староградске песме проте Воје Билбије, заједничку молитву и васкршњим ручком - сазнали смо у ротердамској цркви Свете Тројице, чији су верници за заточене Србе припремили и салату, сарму, баклаве и пуно воћа. Деценију и по свештеник Војислав Воја Билбија посећује хашке заточенике и улива им наду у живот, веру у свевишњег и исповеда их. За то се изборио тако што је управнику, протестанском вернику, објаснио да је Српска православна црква спасилац. Један кутак ове робијашнице претворио је у мисионарску парохију Светог архангела Михаила. - Долазим у затвор да помогнем нашим Србима да им буде лакше, да немају осећај кривице и да их депресија не убије. Неки од њих су били на ивици смрти, јер су једноставно били самлевени и уништени као личности. Моје није да истражујем њихове кривице, које само Бог зна. Указали су ми поверење.Сваки од њих четрдесет је велика тајна за друге. Ја ту тајну не смем да одам - поверио нам се Воја Билбија. Прота ротердамске цркве је мајстор каратеа, шампион са манирима, стоматолог, самоуки сликар и вајар, композитор и појац верских песама, хиландарски иконописац и ђакон од 1972. Билбија је Никшићанин од породице Радовић, који је рођен 1942. у Босанском Грахову. Маштао је да буде светски првак у каратеу, одличан отац, а постао је Хиландарац ван Хиландара, Србин посвећен православљу. - У време док сам студирао стоматологију у Београду 1969. добио сам доживотну забрану бављења спортом. У хали „Пионир“ изазивач ме ударио после судијиног знака „Стоп!“ Нокаутирао сам га, али ме судија због тога дисквалификовао. Пришао сам љут судији, он уплашен удари у плексус. Рефлексно ударим ја њега и они ме доживотно дисквалификују – сећа се Билбија своје бурне младости, у којој је одмеравао снагу са браћом Јорга, али и са страшним Џоом Хејком, званим Тенк. ВИШЕ НА: http://vijesti365.com/prota-voja-cuvar-tajni-srba-iz-haskog-tribunala/

Кажу да свештеници треба да “служе народу”. Тачно је да смо сви ми пре свега слуге Божије, па тек, као Божије слуге дужни смо да служимо један другоме. Уколико нисмо слуге Бога највишега, онда ни наше служење један другом нема смисла нити везе са Богом и спасењем. Свештеник је првенствено дужан да води бригу о верном народу, или вернима, за које је одговоран. Стога, свештеници јесу слуге, али – само слугу Божијих, тј. Хришћана, верних. Никако слуге – слугу овога света. Ако на прво место у једном тренутку ставимо “народ”, као уопштени, световни скуп, ми чинимо пропуст који ће нам се једноставно “осветити”. Не говорим о томе да не треба водити бриго о народу, него о томе да та брига код пастира не сме никада да буде на првом месту, а нарочито не у организовању парохијског живота, јер ће на тај начин Парохија узети “световни курс” а не Црквени, постаће сличнија неком клубу или организацији него Цркви. Уосталом, ко је нас поставио одговорнима за читав народ? Данас, велики број чланова наших парохија на прво место ставља обичаје а не Веру. Код многих се схватање Цркве и Православља, на жалост, своди на неку врсту “фолклора” и обичаја. Из тог разлога, на жалост, поједнини парохијани и од свештеника очекују да се поистовећује са светским токовима и модерним начином живота. Поједини пастири су у искушењу да то прихвате, како би били “приступачнији народу” или “да би преживели”. У додиру са својим парохијанима често пута свештеници су просто “приморани” да много више времена потроше у разговорима о политици, аутомобилима, становима, спорту и разним светским пословима – о свему за шта нису надлежни, уместо о духовним стварима, за које једино јесу надлежни. ВИШЕ НА: http://vijesti365.com/o-narodnom-svesteniku/

Koji hosting paket koristite i kod koje firme ako se smije znati?Možda bi mogao da vam ponudim besplatan hosting,ovisno o broju posjeta odnosno opterećenju foruma?

https://www.facebook.com/pravoslavnavjera

Очајни Сања и Славко родитељи су малог Стефана и Горана. Незапослени родитељи два сина, од четири године и пет месеци, траже помоћ од добрих људи у храни, гардероби и слично, унапред захвални – наведено је у огласу поред којег је остављен и контакт телефон очајних родитеља. На позив јавила се Сања Ђурановић (33), мајка четворогодишњег Стефана и петомесечног Горана. Она с децом и мужем Славком (39) живи у селу код Скендер-Вакуфа недалеко од Бањалуке. - Ни муж ни ја не радимо, а трудимо се сваки дан да нађемо било шта како бисмо зарадили плату, посебно муж. Јако нам је тешко и немамо никога да нам помогне, па је муж одлучио да оде у Бањалуку и напише оглас у нади да ће неко прочитати и помоћи – испричала је Сања и нагласила да је 100 марака дечијег додатка, које прима од Центра за социјални рад, једино чиме располажу током месеца.

Човјек невјерује у Бога ако је вјеровати тексту са википедије тако да не видим по чему је он "најхришћанскији" предсједник?