Штрумпфета

Nadam se da je smanjem "veliki vođa" naučio penzioner pameti: bolje je izaći na izbore nego uopšte ne glasati. Mada sad kreću nova obećanja, a koliko ih ova vlast drži do svoje reči uverili smo se. Možda mu penzioneri opet poklone svoj glas. Ovo podsećam jer većina penzionera u mojoj okolini nije ni izlazila na izbore, a kad je bilo -10% samo su kukali.

@@Muramasa, Као веома активном спортисти препоручила бих ти ово: и ово Не знам јеси ли пробао, али многи спортисти су задоволјни корисници.

http://www.blic.rs/Vesti/Drustvo/585578/Poverenica-Migrante-treba-naseliti-u-pustim-delovima-Srbije

Zamolila bih Vas da nam malo pojasnite kako se zaštititi od sunca. Postoji bezbroj krema za pre i posle, ali mene zanima kako se dobija hemijski zaštitni faktor. Da li se zaista pravi mlevenjem metala u nano nano cestice? I znaci li to da nanošenjem što višeg faktora zastite da postajemo oklopnici? Čim udjemo u vodu to se razlije i ja redovno izgorim. Razmišljam da pređem na preparate sa prirodnim zastitnim faktorom...

To i ja kazem. Na svome imaanju bih gajila kozice, imala bih svoju bastu, ma sve sto volim. Ali niko nema hrabrosti da ode prvi pa da povuce nogu[emoji1] Ja bar ne bih otisla dok zestoko ne zagusti, a ni kod drugih ljudi od kojih sam cula da ovo zele ne vidim bas neku volju da se odreknu zivota u gradu.

Ko treba da služi opelo na sahrani preminulog (ili kasnije pomen)? Postoji li neko pravilo da to mora biti sveštenik iz kapele na groblju gde se obavlja sahrana ili parohijski svestenik? Ili možda neko svesteno lice koje služi u crkvi koja nije parohijska. Zanima me kako je to organizovano u Beogadu i da li je uopšte organizovano. Molim da mi odgovorite ili napišete svoje mišljenje.

То би много значило. С обзиром на то да децу условљавају да се облаче пристојно што подразумева да се не облаче спортски, да не носе тренерке и томе сл. Нико се не пита да ли данас у доба кризе родитељска примања могу да обезбеде тражену одећу своме детету.

... nije lako danas

Не мора да значи да ће бити потебно, али вреди се осигурати. Пошто сам близу Саве, а њене притоке бујају и тек ће стићи до БГ-а данас ћу свратити у набавку. Купићу: воду за пиће, свеће-у случају да нема струје, батерије (за транзистор, лампу...) конзервирану храну, грисине, тост хлеб, чипс...неко воће. За интернет и мобилни врло мало је потребно да се искључе па да се ми посаветујемо на време. Боље да чекамо спремни. Деца ће тражити нешто да једу... Шта још предлажете како да се припремимо за ванредне ситуације?

Слажем се !

Да се закључа! Чињеница је да теме које се тичу секса и мушко-женских односа у време поста бујају. Јер забрањено воће је најслађе... Али није фер да о свему пишемо у теми која је отворена због Милоша и Бранкице. Њих двоје су млади, лепи и талентовани људи. Колко је само улога одиграо Милош, а и Бранкица и томе нико не пише. Да ли сте гледали: "Кад љубав закасни" ?

POGLEDAJTE STA SVE PRICA I RADI PAPAGAJ AJNSTAJN! https://www.youtube.com/embed/nbrTOcUnjNY

Можда и ова прича буде корисна: http://www.oceni.rs/usluge-i-servisi/finansijski_servisi/carina-internet-kupovina-novi-porez-carina/

Maloletničke trudnoće: Kad dete čeka dete Doneti odluku o abortusu ili rađanju nije nimalo jednostavno, ni zreloj osobi, pogotovo ne za devojčicu na pragu života. I tu je uloga roditelja, ali i lekara izuzetno važna, da joj predoče posledice i jednog i drugog izbora. Ma kakav bio ishod, devojci je tokom ovog perioda potrebno razumevanje najbližih, možda i savetovanje sa psihologom Kada devojčica od 14, 15 ili 16 godina, koja je praktično tek stupila u fertilno doba, shvati da joj ciklus kasni i da je možda zatrudnela – njena prva reakcija je strah. Strah od roditelja, okoline, od reakcije dečka, strah od odlaska lekaru, strah od abortusa ili preuzimanja odgovornosti za jedan novi život. Mnoge su, usled panike potpuno blokirane, pa prođe ponekad i dvadeset i više dana dok nešto ne preduzmu. Najčešće se prvo povere najboljoj drugarici, možda i partneru, ukoliko je u pitanju iole ozbiljnija veze, a ne samo prolazana avantura, ali od njih jedino mogu da očekuju utehu ili reči ohrabrenja, ne i pravi savet ili pomoć. Jer, mladi ljudi u našoj zemlji su seksualno needukovani, a njihovi glavni izvori saznanja o polnim odnosima, zaštiti od trudnoće ili seksualno prenosivih bolesti – jesu upravo vršnjaci, koji i sami više nagađaju nego što znaju. Određene informacije dobijaju na kvalitetnim medicinskim sajtovima, ili u medijima, ali od pravih stručnjaka, medicinskih radnika i lekara – vrlo retko, jer je malo savetovališta te vrste, adolescenti se ustručavaju da se obrate za pomoć. I, kada bi želeli, ne znaju pravu adresu. Jedno istraživanje je pokazalo da u grupi seksualno aktivnih devojaka iz Beograda, tek svaka peta ispitanica ume da definiše „plodne dane”– period menstrualnog ciklusa kada je najveća verovatnoća začeća, a manje od polovine anketiranih je imalo osnovna saznanja o korišćenju modernih sredstava za kontracepciju. Pri tom, mladi ljudi u Srbiji, kao uostalom i širom Evrope, sve ranije stupaju u seksualne odnose, pa se pretpostavlja da danas 7-8 odsto učenika završnih razreda osnovne škole već imaju za sobom prvo seksualno iskustvo, a taj broj se udvostručuje polaskom u srednju školu. Devojke najčešće gube nevinost između 15-te i 17-te godine Sve u svemu, devojke najčešće gube nevinost između 15-te i 17-te godine, a da prethodno retko koja poseti ginekologa, i preduzme preventivne mere kako ne bi ostala u drugom stanju, ili se zarazila nekom polnom bolešću. Kod lekara idu tek kada se neka od ovih neprijatnih situacija već dogodi. Nije onda ni čudo što je naša zemlja po broju maloletničkih trudnoća među vodećim u Evropi. Prema zvaničnim podacima Instituta za javno zdravlje Srbije u prošloj godini je u našoj zemlji bilo ukupno 65,945 porođaja, od čega više od tri hiljade, odnosno 4,65 odsto, kod devojaka mlađih od 20 godina.Obavljeno je ukupno 21.154 abortusa, od čega osam stotina (ili 3,79 odsto) kod adolescentkinja. Ove podatke, međutim, treba uzeti s rezervom jer se veliki broj pregleda i intervencija obavlja u privatnim klinikama, a često nisu nigde zavedeni niti evidentirani. Svi ovi podaci, međutim, samo su suva statistika, sve do trenutka dok devojka ne dođe u situaciju navedenu na početku teksta – ciklus kasni, trudnoća je gotovo izvesna, a njena panika iz dana u dan sve veća.„Nemoguće je da se to baš meni desi!” – njena je uobičajena misao, a nešto slično izgovoriće i njeni otac ili majka kada čuju za novost. „Ah, ne, to se događa drugima, a ne našem detetu! Pa ona je još i sama takoreći dete!”. I tada počinje drama – odlazak kod lekara, ljutnja majke i oca, uzajamno okrivljavanje, često praćeno uvredama, prezirom, odbacivanjem. Psiholozi tvrde da roditelji upravo u tim trenucima treba da budu uz svoju kćerku, a ne da je vređaju i odbacuju, jer je devojka i sama dovoljno uplašena i nesrećna, te da joj pomognu da donese pravu odluku – da li da rodi ili abortira, i ako rodi da li da zadrži dete ili ga eventualno da na usvajanje. Treba svakako, smatraju stručnjaci, da joj predoče ozbiljnost situacije, kao i posledice njene nepromišljene seksualne aktivnosti, ali i da joj jasno stave do znanja da su uz nju, da je vole, i da je ona za njih podjednako vredna kao i pre. Ukoliko je moguće, u sva ova dešavanja i odlučivanje treba da bude uključen i otac deteta, odnosno devojčin emotivni partner, ali to najčešće zavisi od jačine i ozbiljnosti njihove veze pre nego što se trudnoća desila. Nije redak slučaj da momak čim čuje za moguću bebu, pobegne glavom bez obzira i više se nikada i ne javi. To je dodatni udarac za mladu trudnicu. Ali, i još jedan razlog više da njena porodica bude uz nju. Saznanje da im je ćerka trudna, mnoge roditelje dovodi do očaja i tada vuku pogrešne poteze Doneti odluku o abortusu ili rađanju nije nimalo jednostavno, ni za starije, zrele osobe, pogotovo za devojčice tek na pragu života. I tu je uloga roditelja, ali i lekara izuzetno važna: da joj predoče posledice i jednog i drugog izbora.Koliko će joj se život promeniti ako odluči da tako mlada preuzme odgovornost da brine o detetu – jer to će dete biti njeno a ne babino i dedino, ma kako oni bili spremni da pomognu – kako će na njeno buduće reproduktivno zdravlje uticati abortus, ili – kakve je eventualne traume očekuju ako svoju bebu da na usvajanje. Za šta god da se odluči, devojci će tokom ovog perioda biti potrebno mnogo razumevanja, možda i savetovanje sa psihologom. Ovo je situacija koju nipošto ne treba dodatno dramatizovati, ali ni gurati „pod tepih”kako bi devojka iz nje izašla što zdravija i psihički i fizički. Same odlučuju o prekidu trudnoće? Uz temu o maloletničkim trudnoćama neizostavno je pomenuti i donošenje novog Zakon o zaštiti prava pacijenata, prema kojem će osobe starije od 15 godina imati prava da samostalno i bez znanja roditelja odlučuju o hirurškim intervencijama kojima se podvrgavaju. Interesovalao nas je mišljenje dr Sedlecky da li će se i kako to odraziti na eventualni porast broja abortusa kod adolescentkinja. – Prema Zakonu o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama iz 1995. godine, koji je još uvek važeći, devojke imaju pravo da samostalno donose odluku o prekidu trudnoće ako imaju 16 i više godina. To snižavanje starosne granice kada žena može samostalno da odlučuje o ishodu svoje trudnoće doneto je da bi se sprečilo da one dugo odlažu saopštavanje činjenice da su trudne, što je vodilo ka prekidanju trudnoća u odmaklim stadijumima. Svakako da je suočavanje sa neplaniranom trudnoćom veliki stres za sve žene, a pogoto veoma mlade, i ne verujem da će rado ponoviti slično iskustvo. Ako je komunikacija između roditelja i deteta dobra, sigurna sam da će oni znati za problem svoje ćerke i pružiti joj podršku da prebrodi taj problem. Ako su, međutim, odnosi loši, devojke će imati priliku da pravovremeno potraže stručnu pomoć i nađu rešenje svog problema. Lekar je taj koji treba devojci da pomogne da promeni dotadašnju praksu i počne da koristi kontracepciju neposredno posle abortusa. Reč stručnjaka: Izbori i rizici Nastavak trudnoće i rađanje kod maloletnica nosi povišen rizik za nastanak poremećaja u razvoju ploda i patološkog toka trudnoće. Zbog nezavršenog telesnog razvoja, porođaj je često otežanog toka, a novorođenčad su niske porođajne težine i nedonesena. Rizici po zdravlje novorođenčeta maloletnih majki se nastavljaju, jer adolescentkinje nisu razvojno dorasle da se na odgovarajući način brinu o svom detetu. Zato se deca maloletnih majki češće hospitalizuju zbog urgentnih stanja, crevnih infekcija i nezgoda tokom prvih pet godina života. Ta deca se neretko sporije razvijaju i socijalizuju, a ispoljavaju i sami sklonost da preuranjeno postanu roditelji. Mladi koji postanu roditelji tokom adolescencije obično prekidaju školovanje i smanjene su im šanse da se ostvare na nekim drugim životnim poljima. Ukoliko se između para u takvoj situaciji i ostvari zajedništvo, često se završava raskidom i razvodom. S druge strane, i namerni prekid trudnoće višestruko ugrožava zdravlje devojke. Zbog nezavršenog razvoja, češće su komplikacije, kao što su povrede unutrašnjih polnih organa, krvarenja, anemija i infekcije. Nastala zapaljenja polnih organa mogu da uslove smanjenje ili gubitak plodnosti i da dovedu do invaliditeta sa hroničnim bolom u maloj karlici i smanjenjem seksualnog zadovoljstva. Abortus predstavlja i emocionalno traumatično iskustvo, tako da može da dovede do depresije i izolacije devojke. Dr Katarina Sedlecky, načelnica Republičkog centra za planiranje porodicе http://politika-ad.com/viva-cms/maloletnicke-trudnoce-kad-dete-ceka-dete/

У уторак сам видела само једног "монаха"- просјака који је објашњавао неком господину да има алергијску астму и да му треба новац за лекове. На плакату који је носио окачен на грудима је писало: "Браћо и сестре помозите болесном монаху".

http://vimeo.com/2321507

Како за кога. Уосталом, ако гледамо само материјалну страну плаћа се и кремација и не завршава се са тиме . Такође се плаћа и годижњи закуп и одржавање од 347 динара до 1404 динара, зависно од величине касете за урне.

Па више није толико. Сад је годишњи закуп и одржавање за гроб 997 динара, значи месечно 81 динар.

Beograd: "Većna kuća" i na 200 godina Gobno mesto na nekom od beogradskih grobalja odnedavno može da se plati i vekovima unapred. Dnevni zakup grobnog mesta iznosi 2,35 dinara, a za dva veka 172.000 dinara STARIJI sugrađani su, ne tako davno, svojim naslednicima brigu oko sahrane umanjivali pripremom još za života. Spremali su odelo za poslednje putovanje ili brižljivo pronalazili mesta za "večne kuće". Besparica koja potresa našu zemlju poslednjih decenija, skrenula je mnogima misli sa ovih životnih pitanja. Ima i onih koji svoju obavezu od 860 dinara, koliko košta godišnja naknada zakupa grobnog mesta, ponekad zaborave. Ipak, jedna sugrađanka misli drugačije. Ona je na groblju Lešće kupila mesto za narednih 200 godina. Toliko je rešila da plati, kako bi bili mirni, čak i čukun-čukununuci. Do sada takva praksa nije postojala pa su korisnici grobnih mesta mogli da plate za jednu ili pet godina. Pre neki dan je jedan unuk svom dedi platio mesto na Orlovači u narednih deset godina. Kaže, kad već ne živim u Srbiji, daj da se nekako odužim tom blagorodnom čoveku koji mi je pravio igračke od drveta kad sam bio mali. - Za nas je to znak poverenja u državu, ali pre svega u naše preduzeće. Najstarije grobnice čuvamo skoro 1.300 godina - kažu u "Pogrebnom". - Imamo i tri slučaja da su sugrađani platili po 100 godina zakupa za mesta na Lešću i Orlovači. MESEČNO 71 DINAR ZAKUP grobnog mesta je 2,35 dinara dnevno, mesečno oko 71 dinar. Sugrađanka koja je platila 200 godina zakupa grobnog mesta na Lešću osigurala se za 172.000 dinara. Toliko košta mir za sve one koji u naredna dva veka koriste ovo grobno mesto. http://www.novosti.rs/vesti/beograd.74.html:418814-Beograd-quotVecna-kucaquot-i-na-200-godina

http://www.designsponge.com/2011/09/diy-project-leather-envelope-phone-case.html

Па управо у овом тексту недостаје: Ко је био св. Валентин? Да ли Православна црква слави овог светитеља и када? Да ли је то свештеномученик Валентин који се по православном календару слави (30. јула)12.августа (из Охридског пролога)? Онима који се тек упознају са вером и животом у цркви и са житијима светих то треба рећи. Православни свештеник треба да нагласи да се 14. фебруара слави св.Трифун и да се зато служи литургија, а да се св. Валентин слави 12.августа. Верницима ће бити лакше и да то упамте и да својим пријатељима објасне зашто тог дана не славе дан заљубљених.

U tropskim šumama Perua, Bolivije i Brazila žive mnogi neobični stanovnici, među kojima su i brkati majmuni, poznati pod imenom carski tamarini. Za ime ovih primata vezana je zanimljiva priča. Naučnici koji su ih pronašli u šali su zaključili kako, zbog dugih belih brkova, liče na nemačkog cara Vilhelma II. Čak su im, šaleći se, dali i latinsko ime – Saguinus imperator. Iako su naučnici sve shvatili samo kao šalu, „carsko” ime je ovim životinjama ostalo zauvek. Krzno carskog tamarina je sivkasto, sa žućkastim pegama na grudnom delu. Šake i stopala su mu crni, a rep kestenjaste boje. Ono po čemu se izdvaja od ostalih rođaka jesu brkovi od bele dlake, koji se ponekad protežu sve do ramena. Ovaj primat visok je oko 25 santimetara i težak oko 500 grama, dok mu je rep dugačak čitavih 35 santimetara. Pošto su njihova staništa skrivena duboko u prašumi, o životu carskih tamarina ne zna se mnogo. Žive u manjim grupama, od najviše petnaestak članova, u kojima se poštuje hijerarhija. Članovi su rangirani prema polu i starosti, a predvodnica grupe uvek je najstarija ženka. Odrasli članovi grupe nisu u srodstvu. Carski tamarini žive u poliandrijskoj zajednici – ženka se pari sa svim muškim članovima grupe. Posle dvadeset nedelja na svet donosi majušne mladunce, teške svega četrdesetak grama, i to najčešće blizance. Svi mužjaci u grupi pomažu ženki prilikom porođaja, dočekuju mladunce u naručje i kupaju ih. Od velike su joj pomoći i u brizi oko novorođenčadi: čuvaju ih, nose na leđima, održavaju higijenu i na svaka dva do tri sata donose ih majci na podoj. Čim ih nahrani, ženka ih vraća mužjaku. Mladunci su velike maze i često leže na leđima, očekujući da ih odrasli češkaju po stomaku. Kad navrše tri meseca, majka prestaje da ih doji, pa sami kreću u potragu za hranom. Ovi primati su svaštojedi, a na njihovom jelovniku najčešće se nalaze tropsko voće i cveće, insekti i sokovi iz kore drveća. Njihovi zubi nisu dovoljno snažni da progrizu koru, pa su primorani da traže drveće čija su stabla oštetile druge životinje. Kada pronađu izvor soka, uzveru se na drvo, zabodu oštre kandže u stablo i ne miču se dok se ne najedu. Pošto su sitni i lagani, mogu da se uzveru i na najtanje grane i dolaze do najslađih plodova i ptičijih gnezda, u kojima se krije jedna od njihovih omiljenih poslastica – jaja. Carski tamarini najveći deo života provode u krošnjama i veoma vešto skaču sa drveta na drvo. Vole društvo i veliki deo dana provode sa ostalim članovima grupe, trebeći jedni drugima krzno. Često žive u blizini drugih vrsta tamarina. Ove zajednice korisne su zbog toga što životinje jedne druge upozoravaju na opasnost i obaveštavaju gde se može pronaći hrana. Mladi carski tamarini polno sazrevaju kad navrše dve godine, a životni vek im je, na osnovu podataka o ovim životinjama koje žive u zarobljeništvu, oko petnaest godina.