Сања Николић

Имам Осмогласник Старог српског црквеног појања, чији сте Ви приређивач. Веома ме обрадовало што сте учинили напор и издали нешто такво, што може бити на корист ширем кругу људи. Византијско појање се вероватно не може учити без познавања читања неума, али то захтева много времена и потпуну посвећеност. Желим да Вам поставим питање: Да ли постоји неки снимак Литургије отпеване по нотама које се налазе на крају овог Осмогласника?

Посни крем 1 kg шећера, 1 l воде, ставити да ври 10 минута. Додати промешано 200 g шећера, 200 ml хладне воде, 3 - 4 кашике брашна и оставити да ври још 5 минута. Затим додати 2 маргарина. Кад се мало прохлади додати 2 кесице ванилиног шећера, 1 kg биљног млека у праху и мутити миксером. Поделити смесу на пола и додати у једну половину 100 g чоколаде. Добијена количина је око 3,5 kg крема. Правила сам крем по овом рецепту и одлично је испао. Биљно млеко у праху (мерење на кг) може се наћи по повољној цени у продавницама здраве хране.

http://www.orthodox-library.com/library.htm

@, разумем потпуно твоју тврдњу и сама сам имала искуства са ,,маститисом'', без искуства и поуке од старијих, прва два месеца по првом порођају, 4 пута сам јутро дочекивала са температуром од 40 степени, јер је млеко надолазило, а ја нисам могла да се изборим са тиме. Но то је прошло, а Богу хвала, после другог порођаја нисам имала сличне проблеме, али сам стално била на опрезу, са трећим дететом сам имала знатно мање млека. Гледај на то из ведријег угла, Бог види подвиг мајки..., можда си себе спасила од неког нежељеног ефекта наглог прекида дојења или нечег горег. Чула сам да жене које доје своју децу ређе обољевају од рака дојки...

Текст на овом линку, по мом мишљењу, прикладано и сажето даје одговоре у вези ове теме. http://www.eparhijaniska.rs/%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5/%D0%B4%D0%BE%D0%B3%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0/1907-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%99%D0%B5,-%D0%B5%D0%B2%D0%BE%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC-%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D0%B5%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D0%BC

У част јубилеја - 17 векова од доношења Миланског едикта Епархија браничевска - Епархијски управни одбор Одбор за просвету и културу Пожаревац организује: Богословски симпосион „Црква пре и после Миланског едикта“Велики ромејски цар, свети Константин Велики, један од највећих владара читаве историје света, са правом се може сматрати „најутицајнијим човеком у историји“. Преокрет којим он персонификује нови однос Римског царства, политичког ентитета који је дочекао Месију, према Цркви, месијанској заједници која странствује у свету, заокрет који се исправно назива „константиновским“, а који се огледа и у доношењу Миланског едикта (313), непосредно и суштински је утицао на историју Цркве и читаве васељене… Учесници: епископ западно-амерички проф. др Максим (Васиљевић) протојереј-ставрофор проф. др Радомир Поповић протојереј-ставрофор проф. др Зоран Крстић домаћин, епископ браничевски проф. др Игнатије (Мидић) Пожаревац, Црква Св. Петке 23. фебруар 2013. у 16 часова Изложбу графика „Свети цар Константин Велики у ликовном памћењу Срба“аутор изложбе Вељко Михајловић Отварање изложбе Пожаревац, Градска галерија 23. фебруар 2013. у 19:30 часова http://bogoslovlje.sabornost.org/bogoslovski_simposion_crkva_pre_i_posle_milanskog_edikta_pozarevac_najava.php?d=2

Имам троје деце. Богу хвала, све три трудноће протекле су нормално и порођаји су били природни. Свако дете дојила сам до одприлике годину дана по рођењу. Неке жене имају здравствене проблеме, па и поред добре воље, на жалост, спречене су да доје своје дете. Постоји, међутим и велики број оних, које из неких себичних разлога, нешто је о њима напред речено, једноставно доносе одлуку да не доје дете. Најтеже ми пада када слушам оправдања жена, за које се после испостави да су једва чекале да се после порођаја поново врате старом пороку – пушењу, када нашироко причају, како им не би околина пребацивала због пушења, о томе како је веома добро да се деца хране вештачком храном и хвале се како им је баш лако да тако хране дете. Мислим да је далеко практичније дојити дете млеком које је природно, здраво и топло (проблеми/болови код мајки који могу да се јаве у почетку се углавном лако превазиђу), иначе потребно је оптерећивати се размишљањем о квалитету вештачке хране, новцу који је потребно обезбедити за такву исхрану, стерилизацији или дезинфекцији флашица и сл. Потребно је да се говори о томе да је дојење веома важно за здравље детета и да чак утиче и на његову психичку стабилност. У данашње време сведоци смо да је много деце подложно разним алергијама и честом обољевању због лошег природног имунитета организма. Из личног искуства са мојом децом могу да кажем да је управо дојење доприноси да дете стекне здрав природни имунитет. Посебна повезаност, блискост која се успоставља између мајке и детета приликом дојења је нешто што је тешко описати речима... Не кажем да су мајке које не доје децу мање брижне и сл. Сам подој који више пута у току дана траје извесно време (знатно дуже него кад се храни флашицом) чини да то време дете проводи припојено уз мајку, да му је тада пријатно, топло, лепо... Дојење утиче на развој детета као стабилне личности, остварена блискост са дететом током дојења утиче на његово касније самопоуздање, брже сазревање и осећај да је вољено и да љубав треба да пружа другима. Познато је да утисци које дете носи из најранијег детињаства значајно утичу на његов развој. Заиста не могу да разумем мајке пушаче које су у стању да се одрекну најлепших тренутака са дететом у наручју приликом дојења, због пушења...

Колико је мени познато, поред учења појања преко скајпа, постоји и школа визанитјског појања која се у раду значајно ослања на свој сајт, који је затвореног типа (могу да се улогују само регистровани ученици), на коме се налази сав потребан материјал за учење. Наравно, реч је о веома озбиљном раду, са учитељем који је потпуно посвећен раду са појцима и ученицима који су озбиљни у намери да науче појање, а снимци су на неки начин заштићени ауторским правима. Учење појања не треба схватити олако. Прво, потребно је да се има природни дар за то, затим треба одвојити време за вежбање и учење, што представља и неку врсту подвига. Учење црквеног појања је специфично... да би било успешно, треба му приступити са претходном духовном припремом и благословом. Мислим да је добра идеја да се у оквиру Поука направи одељак који ће служити за учење појања ... да се направи подфорум или нешто што ће личити на форму садашњих ,,група'', где ће више учитеља, који су расположени за сарадњу, формирати своје ,,учионице'' и моћи да постављају своје материјале и деле их са ученицима јавно или уз претходно одобрени приступ ученицима (затворенијег типа), уз опцију да и ученици могу да додају своје снимке који ће по избору бити јавни или видљиви само за учитеље. Опет сви садржаји (снимци, ноте) који су јавни, потребно је да на неки начин буду аутоматски повезани и по темама - садржају и да се омогући додавање линкова и коментара људима са форума који се односе на исту тему-садржај-песму. Ово би вероватно значило онима који имају таленат за певање и желе да се придруже појцима у својој цркви, као и онима који су већ дугогодишњи појци да напредују у учењу појања. Добро је и за вероучитеље, да имају пригодно место на интернету, на које могу да упуте ученике који желе да уче појање. Питање је, међутим, колико ће учитеља појања хтети да учествује у свему овоме? Саветујем да се што једноставније поставе категорије за учење, јер ће омогућити лакше сналажење. Нишка епархија је одрадила изузетан сајт – Богослужбени водич. http://bogosluzbenivodic.eparhijaniska.rs/rs/ Ко жели да учи црквено појање преко интернета, претходно треба са пажњом да погледа овај сајт.

http://www.facebook.com/pages/Crkva-Donje-Vidovo/112170355617396

Катихетскa беседa 34. ... Јер као што када неки братољубиви сиромах испроси и добије новчиће од неког милостивог христољупца, па радосно трчи својој браћи сиромасима и шапатом им јавља: ,,Трчите и ви брзо да добијете'', упирући прстом и показујући им на онога који му је дао новчић, а ако му не верују отвори длан и покаже им, како би му поверовали и пожурили и брзо стигли тог милостивог човека, тако ни ја ...недостојан сваке благодати, не трпим да је сам кријем у окриљу душе, него свима вама браћи и оцима својим објављујем дарове Божије и таланат који ми је дат, колико то од мене зависи, па вам га речју као на длану откривам и говорим не шапатом и кришом, него кличем велегласно: ,,Похитајте, браћо, похитајте'', и не само да кличем, него и показујем на Владику Који све то даје, уместо прста поново пружајући реч. Јер ако човек да неком сиромаху новчић, а затим га тај покаже и другима не да би се и њима дало, него се гневи и чак постаје тврд на давање, док Бог не поступа тако, него све чини супротно. Јер ако Он да неком духовни дар, односно таланат, а тај га не открије и не обзнани свима, говорећи: ,,Приђите Владици Који лако даје и ни од кога се не одвраћа и не враћа празних руку'', него га узме, сакрије и закопа, Господ се тада шта више, гневи на тога који је таланат добио као на завидљивца и онога ко не жели да и његова браћа добију као што је и сам добио... Свети Симеон Нови Богослов

Господе, упокој душе уснулих слугу твојих Јована, Милоша, Ђорђа и Марка... Господе помилуј ... буди у помоћи њиховим родитељима, рођацима и пријатељима да издрже и поднесу ову велику тугу... Четворица младића трагично су настрадали. Резултати обдукције показали су да је њихова смрт наступила тровањем угљен-моноксидом. Један од њих - Јован Илић био је ученик 2. разреда Богословије Св. Кирило и Методије у Нишу. http://www.rts.rs/page/stories/ci/story/124/%D0%94%D1%80%D1%83%D1%88%D1%82%D0%B2%D0%BE/1245368/%D0%9C%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%9B%D0%B8+%D1%81%D0%B5+%D0%BE%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BB%D0%B8+%D1%83%D0%B3%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BC.html

http://www.eparhijakrusevacka.com/вести/Почела-са-радом-Школа-веронауке-за-одрасле.html

Слажем се. Има разлике. Разлика постоји, чини ми се, и између Оријнталних отаца/теолога који су укључени у дијалог и оних који су ван целе те приче? Колика је само разлика између христолошких обајшњења које даје папа Шенуд 3. (мада је и он на неки начин био укључен, макар као нека врста покровитеља) и митрополита Бишоја дамитског, са чијег сајта си поставио претходни текст? Код папе Шенуда 3. су подебљане формулације које требају да се утисну у памћење читаоцу о једној природи, једној вољи и једној енергији (очигледно да је писање намењено онима који требају да усвоје просте основе вере). Код митрополита Бишоја је много прецизније одређено терминолошки и назначено да се израз једна оваплоћена природа схвата као једна ипостас Христова...

Мислим да је важно упоредо проучавати спорна места. Можда се ја сувише бавим ,,детаљима'', али мени се детаљи некако чине веома важним. Конкретно у монотелитском спору, када су се многи сагласили са учењем о једној вољи уз ,,заобилазно'' признавање неких Халкидонских начела, кроз прихватање Ектесиса, баш инсистирајући на ,,важним детаљима'' Св. Максим Исповедник указује да је целокупан домострој спасења доведен у питање ако није призната потпуна Христова човечанска природа са свим карактеристикама, а нарочито вољом и деловањем (енергијом). Св. Максим учи да енергија и воља припадају природи, а не ипостаси, да свака природа има своју енергију и вољу. Две различите природе сједињене у једној ипостаси, такође поседују и своје енергије које се не могу мењати, ни мешати, иначе би се обе природе и саме измениле. Јединство две енергије је могуће само на нивоу личности, а не на нивоу природе. Свака природа делује (енергијски) од себе; личност нема своју сопствену енергију, већ она одређује начин сопственог дејства (енергије) која припада суштини... Конкретно, када је у питању 10. поглавље Шенудове књиге, које се односи на питање једне воље и енергије, ја приступам тако што упоредо тражим сагланост са учењем Св. Макисма Исповедника и др. православних Светитеља. Међутим, на самом почетку 10. поглавља наилазимо на јасно неслагање нарочито у самом наслову и постављању почетног питања и одговора: ,,Има ли Господ Христос две воље и два дејства (деловања, енергије), божанску вољу и људску вољу, као и два дејства, то јест, божанско деловање и људско деловање? Као што верујемо у Једну природу оваплоћеног Логоса, као што је св. Кирил Велики то називао, исто тако: Ми верујемо у једну вољу и једно дејство.'' Како ово да схватимо? Делује потпуно јеретички на први поглед ако имамо у виду одлуку 6. Васељенског сабора ,, ...И две природне воље или хтења, у Њему и два природна дејства нераздељиво, неизменљиво, неодвојиво, несливено, исто тако исповедамо према учењу Светих Отаца. И две природне воље не супротстављене, не може бити, како су говорили безбожни јеретици, него Његова човечанска воља (хтење) следује, не противречи или супротставља се, већ шта више следује, или боље рећи, потчињава се Његовој Божанској и свемогућој вољи, јер Његова телесна воља тежи да се потчини Божанској вољи, према свемудром Атанасију. Јер као што се Његово тело зове и јесте тело Бога Логоса, као што и Он сам рече: "Јер сам сишао са неба, не творим своју вољу, него вољу Оца који ме је послао", називајући својом вољом управо вољу тела, пошто је и тело постало Његово. Јер на исти начин на који пресвето и пречисто одуховљено Његово тело, пошто се обожило, није уништено, него је остало исто у својим границама, тако и Његова човечанска воља обожена није уништена, већ је шта више сачувана, по речима Григорија Богослова...'' Можемо наћи неку сагласност, имајући у виду недовољно разјашњен спор током дијалога око различите употребе богословских термина, ако термин природа некад тумачимо у значењу природа, а некад у значењу личност - ипостас, анализом онога што следи у даљем тексту, а следи, да не дужим, позивање на цитате из Светог Писма који јасно показују да је Христова воља у сагласноси са вољом Бога Оца, што наравно ни мало није спорно. Он каже: ,,Очигледно је да Отац и Син у Светој Тројици имају једану вољу, јер Господ Исус Христос је рекао: "Ја и Отац једно смо" (Јован 10:30)''. Све ово је указивање на заједничку природу оваплоћеног Христоса са Богом Оцем, и други цитати и тумачења нису спорни, доказују само да је Христос све чинио у складу са вољом Очевом, а са тиме су православни сагласни. Питам се шта је са потврдом пуноће човечанске воље и енергије у Христу? Следећи цитат Папе Шенуд 3. рецимо, мени не звучи довољно православно (шта је са људском вољом?),, Hence, since He is one with Him in the Godhead, then He is essentially one with Him concerning the Will. Again, the Son, in His Incarnation on earth, was fulfilling the Will of the heavenly Father. Thus it must be that He Who united with the manhood had One Will.'' (У слободном преводу -Дакле, пошто је Он једно са Њим у божанству, онда Он је у суштини једно са Њим у вези воље. Опет, Син, у Његовом оваплоћењу на Земљи, испуњавао је вољу небеског Отаца. Тако мора бити да је Он ко је сједињен са човештвом имао једну вољу.) Чега се плаше нехалкидонски учитељи? Тврдње да је човечанска воља у Христу била на неки начин супротстављена његовој божанској вољи, односно вољи Очевој, што води у раздељивање Христа, нестоијанство и сл. Папа Шенуд 3. то и каже: ,,Ако није било јединства између воље божанске природе Христве и Његове човечанске природе, то би довело до унутрашњег сукоба. Далеко било то од Њега! ... У ствари, грех није ништа друго него сукоб између човечанске воље и Божије. Али запамтите да је наш Господ Исус Христос није имао греха уопште.'' Ипак, у овом 10. поглављу има неких делова који могу да се протумаче као указивање на важност човечанске воље. То је када се папа Шенуд 3. позива на Светитеље који су своју вољу изразили као сагласност са вољом Божијом. ,,Светитељи, који су савршени у свом понашању постигли су потпуну сагласност између њихове воље и воље Божије, тако да је њихова воља постала Божија, и воља Божија постала њихова воља... Целокупна праведност која је обележила живот нашег Господа Исуса је због његове божанске као и његове човечанске воље.'' Најјачи део, по мом мишљењу је тврдња да је распеће био избор божанске и човечанске природе. ,,Иста је истина спасења човечанства, порука због које је Христос дошао и рекао: "Јер Син Човечији дође да спасе што је изгубљено." (Мт. 18:11). Ово је исто воља Оца, који нас је заволео и послао свог Сина да буде жртва помирења за наше грехе. "(1. Јн 4:10.) Дакле, распеће је било избор божанске, као и човечанске природе. Да није било једном вољом, не би било речено да је Христос умро нас ради.'' Папа закључује на крају: ,,Пошто је воља једана, деловање је нужно једно. Овде ми не правимо разлику између две природе.'' (На крају је ово опет, по мом мишљењу, збуњујуће тврђење за православне) Недостаје ми у 10. поглављу прецизност и јасноћа у изражавању и схватању појмова, као између осталог у целом делу папе Шенуда 3. Св. Максим Исповедник при тумачењу молитве у Гетсимансом врту нарочито указује на слободан избор човечанске воље при страдању и сагласност човечанске воље са Божијом вољом. Човечанска воља није занемарена ни при оваплоћењу, јер Богородица одговара на речи анђела: ,,Ево слушкиње Господње, нека ми буде по речи твојој.'' Надам се да нисам била преопширна. Да би било разумевања, значење појмова мора да буде прецизно, а овде то свакако није случај. Tеодорит о «Једној ипостаси» Антиохијско читање (разумевање) Халкидона P.T.R. Gray,Ancaster, Ontario Занимљиво.

Слажем се.