Vecana

Dobra je tema, ali mi je uvodni tekst malo površno napisan. Smatram da ovakav sistem nagrađivanja lako može da dovede do toga da dete radi stvari samo zbog nagrade, a kada nagrada izostane (što je u odraslom dobu često) dete će se osećati razočarano i samopouzdanje se gubi. U današnje vreme je mnogo takvih slučajeva. POgotovo što pohvale lako dovedu do toga da se čovek uzvisi ako nema one druge strane gde će ponekad doživeti i neki neuspeh. Ravnoteža mora da postoji. Pohvala uloženog truda je ono što motivišuće deluje na dete da sopstvenim radom dođe do cilja i oseti radost zbog sebe, a ne zbog nagrade koja bi usledila. Samopouzdanje se zadobija i učenjem na greškama, odnosno tako što treba puštati dete da napravi poneku grešku, da nauči da nije smak sveta i da je važno ustati i krenuti dalje, a ne očajavati. To znači da dete mora da oseti da je voljeno i kada napravi grešku. Ili kada doživi neuspeh, pa i to je za ljude... i posle neuspeha je potrebno podići se i terati dalje. I ono "volim te" posle takvih situacija, i priznavanje dečijeg truda i napora, ne sme da se zaboravlja. Kada se takve stvari usvoje i utkaju u svakodnevni život onda posebne mantre nisu potrebne. To mi zvuči isuviše kao new age...

Mislim da tu nije reč o očekivanjima, već pre svega, o davanju i podršci. Možda treba malo da obrnemo stvari. Npr, ako očekujem nešto pa se to ne ostvari, neminovno sledi razočaranje. Ono što bi trebalo da se radim je, da se prepustim volji Božijoj, tada razočaranja nema. Nekako mi se čini da su velika očekivanja tamo gde ima malo vere, bar je kod mene bivalo tako... Kako je vera jačala, očekivanja su nestala, a pojavila se nada u Božiju promisao. Eto Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Optinski monasi, posle Divne, oni su mi favoriti (valjda nije ponavljanje) https://www.youtube.com/watch?v=Hdmq1H6A2Ck&list=PLxF7gJG3fYaQFzdHoYAmm3I8XMVneL3Ls&index=7 Ne znam zašto ne mogu da napravim da se vidi pesma. Ako moderatori mogu neka izmene ovo.

I to, slažem se. Pratim već neko vreme... al volim i što ga na forumu ljudi prenose, taman da sve ispratim.

Po mojoj meri.... NIkola Popović. Duhovit i ime da podigne temu, saosećajan kada treba, strog ako baš mora... nekako, sa komentarima kao da mi čita misli, i obavezno me preduhitri.

Sjajan tekst! Lepo je pokazano kako nam je emancipacija donela samo još veće breme na leđima, još manje priznanja... Žalosno mi je kada vidim devojke i žene koje žude da se pokažu i dokažu u karijeri, među muškarcima, dok im porodice propadaju.

Sjajan tekst... ovo ću svakako da probam u odnosu sa svojim roditeljima, pogotovo što ne želim svom detetu da postanem "takva" majka.

Kod mene jutros, klasika: kvasac, brašno, so i voda... A kod mojih, lalinska, slatka:

Moj prvenac... Pa eto, da podelim sa vama. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Postavlja se pitanje otkuda je zahtev za promenom stava. Ukoliko je promena stava zahtev da bi se ugodilo nečijim strastima, što je najčešće slučaj, onda to retko kada razmatram. Ranije jesam to se pokazalo kao baš, baš pogrešno. Taj stav, eto, jesam promenila. Čini mi se, najviše što mogu je da nekako prigušim svoje stavove da oni ne bi nekoga uveli u još veći greh... Tu treba pretrpeti malo, tako, možda nekada i dođe do promene. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

To je zabluda u koju se u današnje vreme lako upada. Pogotovo osobe koje su žrtve mobinga, narušavanja osnovnih ljudskih prava... Pa iz nemogućnosti da se odupru teroru, najčešće trpe, pravdajući to nekakvim podvigom za dobrobit porodice (jer moraju da je izdržavaju). Rezultat takvog trpljenja najčešće bude depresija i uninije, a ne radost u podvigu kao što Miroslav reče. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Ja sam čitav život kontraš po prirodi, u stvari to naučih od njih.. Na napad odgovaram kontranapadom i to žestokim. Ali u skorije vreme shvatam da mi to ništa dobrog nije donelo, a mnogo energije je straćeno... Uz Božiju pomoć, to će se promeniti. Ono najvažnije što sam od njih naučila jeste poštenje. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Samopouzdanje. Privlačno je kad on čvrsto stoji sa dve noge na zemlji, zna šta hoće i ne libi se da to i pokaže. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Mališa!

Kuvanje, i ako sebe smatram početnikom ali jako volim. Sve ostale kućne poslove, ne da ne volim, nego ne volim, i ne volim. Radim samo zato što moram. :o

K'o sinusoida... Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Iskušenja nastaju kada, nakon dobrog dela, od iste strane dobiješ po koji kamen. Tada je vera istinski na probi. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

E. T. :rolleyes: Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Kod kuće sa ćerkicom, ušuškane i uspavane... a ujutro, otvaranje poklončića! :-)

Sjajan post. Činiti stvari, bez ikakvih očekivanja. To je ono pravo, evanjđelska ljubav prema bližnjem. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Evo i nas (od pre par dana) Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

Hemijski inženjer....

Naletoh jutros na ovaj stih, nekako mi je "ko poručen" za ovu temu: Псал. 25:12 Који се човек боји Господа? Он ће му показати који пут да изабере. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока

A ko ti kaže da si na raskršću? Božjom promišlju, svi smo mi upravo tamo gde On želi da budemo. I sama sam se mnogo, mnogo šuta osećala upravo tako, ali to je bilo dok nisam bila u veri. Tada sam mislila da od mene zavisi šta će biti, a to se ispostavilo kao zabluda. Ako dozvolimo i prepuštamo se onom lukavom, svaki dan može biti raskršće. Zato takve pomisli ne treba primati i razbikati ih, jer te to samo vrti u krug i iscrpljuje dok se ne osetiš upravo kao što si opisala. Nismo mi sami dovoljno jaki da se s tim izborimo, al zato postoji molitva, a Bogu je sve moguće. Послато са Lenovo A536 уз помоћ Тапатока