Augustinus

И de jure.... Не прави се невешт..... И не бави се софизмима....

Како римокатолици крштавају? Којом формулом?

Све је дефинисано овим ''из такве јереси'''..... нема шта да се дода, нема шта да се одузме..... The and.... Сви који кажу насупрот овом горе наведном, не признају каноне Светих Апостола...

Ово је de facto став православног канонског права. И око овога се врти већ на 200 страна празна прича... Свидело се теби ли не, ово је опште признато. Све лепо пише.... ''Ако који епископ, или презвитер, сходно установи Господњој, не крсти у име Оца и Сина и Светога Духа, него у три безначална, или у три сина, или у три утјешитеља, нека буде свргнут.'' (АП 49)

Је ли римокатолицизам јерес или не?

''По другима, требало је изнова крстити само оне, који су прелазили из такве јереси, у којој је било изопачено крштење; а ако то крштење није изопачено било код дотичних јеретика, него је одговарало у суштини својој православном крштењу и дакле црква је могла на исто сматрати, као на крштење у суштини правилно, тада оне, који су прелазили из таквих јереси (гдје није у суштини изопачено било правилно крштење) није већ требало изнова крстити....''

''Никаво саборско правило са опћеобавезним значајем није прогласило, да не ваља крштење, које је обављено по прописима тога вјероисповедања, те стога они, који из тога вјероиповедања, прелазе у православну цркву, примају се по односном чину, који је тачно прописан у требнику, али се крштење њихово признаје, те се дакле на ново не крштавају.''

''Епископ, или презвитер, ако изнова крсти онога, који у истини има крштење, или ако не крсти онога, који је од нечастивих био оскврњен, нека се свргне; јер се наругао крсту и смрти Господњој и није разликовао праве свештенике од лажних''. (АП 47) ''Била су два мишљења о крштењу јеретика. По једнима није требало у никаквом случају признати крштење, које је обављено било код јеретика, и дакле требало је изнова крстити без разлике свакога, који је из јереси прелазио у православну цркву. По другима, требало је изнова крстити само оне, који су прелазили из такве јереси, у којој је било изопачено крштење; а ако то крштење није изопачено било код дотичних јеретика, него је одговарало у суштини својој православном крштењу и дакле црква је могла на исто сматрати, као на крштење у суштини правилно, тада оне, који су прелазили из таквих јереси (гдје није у суштини изопачено било правилно крштење) није већ требало изнова крстити.... Ово друго мишљење усваја и ово апостолско правило и изражава га у јасној форми, као опћу норму цркве, а на име: крштење по суштини својој, као тајна благодети не може се уопће поновити, и дакле, ако је правилно обављено и по суштини својој и по спољашњој форми, ако је други ријечима, обављено сходно јеванђеоској установи његовој, тада се оно не понавља ни над онима, који прелазе у цркве из какве јереси.... Између данашњих неправославних вјероисповедања, с који ма смо ми у додиру, главно је римокатоличко. Никаво саборско правило са опћеобавезним значајем није прогласило, да не ваља крштење, које је обављено по прописима тога вјероисповедања, те стога они, који из тога вјероиповедања, прелазе у православну цркву, примају се по односном чину, који је тачно прописан у требнику, али се крштење њихово признаје, те се дакле на ново не крштавају. Услед ванредних прилика, које су биле наступиле у одношајима грчке и латинске цркве, издана је била на цариградском сабору 1756. једна наредба, да сваког римокатолика, који жели да пријеђе у православну цркву треба изнова крстити. Слично овоме била је издана и у Русији на једном московском сабору још 1620. једна оваква наредба, а услијед онаквих истих прилика, као у грчкој цркви. Али наредбе ове, пошто се косе са опћом практиком источне цркве неколиких вијекова, и могу се сматрати само ванредном мјером строгости, неопходно изазваном незгодним прилика времена, то исте наредбе и немају нити могу имати опћи значај''. (Милаш, др Никодим, Правила православне цркве, том I, стр. 114 - 115).

Не мораш на грчком. Само настави, и изложи....

Који је био проблем са Аријем и његовим учењем?

Ring a bell?

Служим сутра... Ђурђиц..... Моје је Борис.

Ок. Велко хвала....

Не, него за твоје властито.... Оно под којим си рођен и крштен....

Јел брате Иване, јел ти то крштено име?

Стварно Авво, ако те не мрзи, могао би да нацрташ.....

Глуво је доба. Ајте брачо на спаваније.....

...

Не вади се. Ниси ти само у посту изнео своје властито мишљење, већ га гураш у уста Св. Марку... Једно је изнети закључак кроз властиту опсервацију, а друго је износити кроз другог.... Don't mix grandmothers with frogs....

Бриши овај понтецијал што пре, иначе ће прећи у презент, ако ти га драга прочита.....

''Потенцијал казује радњу и означава став говорног лица према извршеној радњи, стању или збивању. Говорно лице својим ставом процењује да ли постоји могућност, жеља, спремност, намера и услов да се радња изврши.'' Браво ''КАДА БИХ БИО...'''Не може он своје жеље да ставља у уста другог лица.... Молим те брате Иване, не брукај се ти.....

Ти не знаш како би Св. Марко посматрао презвитера Ђуровића.... једино ако си се упокојио, па си био са Св. Марком, па ти он рекао? Али онда би био проблем да то напишеш на форуму, уколико не би васкрсао. Мада, ни тада не би стигао јел би био Свеопшти суд.... Ти износи своје мишљење и аргументе. Ја већ почињем да сумњам да си ти брате мој, опрости Христа ради, и основну школу завршио...

Ово није понтецијал. Јел да јесте синтеза не би била завршна, већ условна. Нигде није изнео жељу, нити намеру, већ афирмативну тврдњу...

Могу брате Иване да ти пошаљем. Али само поштом, пошто прво копирам... Ја сам више љибитељ писане, него биноване речи...

И????? Драги мој брате Васијане! Ко ово написа????