Batman

Igra / prepoynaj lichnost na slici

Манастир св.арх.Гаврила у Земуну и „Хришћански културни центар - др Радован Биговић“ са пријатељима глумцима поводом трогодишњице од упокојења, а у спомен блажене успомене оца Радована (Биговића), организује 30.маја, у суботу уочи Духова, са почетком у 20ч, у позоришту Мадленијанум у Земуну, представу "Stand down са Небојшом Миловановићем" у којој наступа сам аутор уз подршку: Бранислава Зеремског, Бојана Жировића и Небојше Илића. О представи: („Stand Down sa Nebojšom Milovanovićem“ представља нетипичну форму позоришта, у којој глумац прича своје личне животне приче кроз песме, користећи се врстом израза која комбинује поезију познатих српских песника: Бране Петровића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Мирослава Антића, Љубомира Симовића, Бранка Миљковића, Владислава Петковића Диса, Матије Бећковића, Вита Николића и др.; и аутоироничне исповести и све то у форми монодраме.) Карте се могу купити у Манастиру св.арх.Гаврила као и на билетарници Мадленијанума. Цена улазнице је 500 динара. Сав приход од продатих намењен је обнови Манастира св.арх.Гаврила у Земуну. Добро дошли

Биографија протојереј-ставрофор проф. др Радована Биговића (1956–2012) Професор др Радован Биговић рођен је 17. јануара 1956. у Никшићу (Црна Гора) од оца Борише и мајке Милеве. Средњу теолошку школу (богословију) завршио је у Манастиру Кркa. На Богословском факултету Српске православне цркве у Београду дипломирао је 1980, а на Филозофском факултету Универзитета у Београду (одељење за филозофију) 1982. године. На Православном богословском факултету у Београду докторирао је 1993. године на тему: Основи богословско-философске мисли епископа Николаја Велимировића. На истом факултету је изабран за асистента (1986), доцента (1993), ванредног професора (2000) и за редовног професора (2011). На Православном богословском факултету професор Радован Биговић је предавао следеће предмете: Увод у богословље, Основи римокатоличке теологије, Основи протестантске теологије, Хришћанска комуникологија; на мастер студијама предавао је предмет: Екуменско богословље, а на докторским студијама предавао је предмет: Свето предање и предања. Два пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану докторске дисертације; седам пута је био члан Комисије за преглед, оцену и одбрану магистарског рада, два пута ментор магистарске тезе, а једанпут ментор завршног мастер рада; током последњих пет година рада на факултету (у периоду 2007–2012) био је више од 50 пута ментор дипломских и завршних радова. Професор Радован Биговић је у два мандата био декан односно продекан Православног богословског факултета у Београду. Учествовао је у многим научним семинарима, симпосионима, конференцијама и округлим столовима у земљи и иностранству. Држао је бројна предавања у црквеним и световним установама; учествовао је у многобројним радио и телевизијским емисијама, а дао је и велики број интервјуа домаћим и страним листовима и часописима. Уређивао је часопис Теолошки погледи. У својству стручног рецензента подржао је публикацију више књига, а такође је био уредник угледних едицијâ књига код истакнутих издавача. Нарочито треба истаћи његов уреднички рад на философско-теолошкој библиотеци Симбол у Службеном Гласнику Републике Србије. Био је члан Управног одбора РТС, Савета Војномедицинске академије, Етичког савета Института Мајка и дете и Комисије за истину и помирење. Такође је био активан члан следећих организација и установа: Удружење књижевника Србије, Управни одбор Алумни Универзитета у Београду, Уређивачки одбор Српског биографског речника Матице српске и Културно-просветне заједнице Београда, Комисија за помиловање Председника Републике, Комисија Републике Србије за сарадњу са УНЕСКО. Један је од оснивача и председник Хришћанског културног центра и иницијатор оснивања Фонда Кирило и Методије. Објавио је више студија, чланака и есеја. Неки његови радови преведени су на енглески, италијански, бугарски и мађарски језик. У теоријском смислу посебно је истраживао проблеме односа Цркве и друштва. За свој неуморни црквени, друштвени и теоријско-научни рад одликован је следећим признањима: Златна значка Културно-просветне заједнице Србије, Златни беочуг Културно-просветне заједнице Београда, Плакета заслужног грађанина општине Земун. Током 25 година ангажованог рада са студентима професор Радован Биговић је пројавио врстан педагошки дар и приљежност у унапређивању знања и способности студената у деликатним богословским дисциплинама. Уз његово стручно педагошко руковођење, студенти су лакше улазили у области познавања, разумевања и прихватања других и другачијих теолошких мисли и система. Ове чињенице су и сâми његови слушаоци потврдили, вреднујући његов рад највишим оценама. Радован Биговић је био ожењен и отац двоје деце. У свештеничкој служби стекао је највише звање – протојереј-ставрофор. Смрт га је затекла у статусу старешине манастира Светог Архангела Гаврила у Земуну и продекана Православног богословског факултета Универзитета у Београду. http://www.hkc.rs/sr/page/bigovic--biografija

Манастир св.арх.Гаврила у Земуну и „Хришћански културни центар - др Радован Биговић“ са пријатељима, поводом трогодишњице од упокојења, а у спомен блажене успомене оца Радована (Биговића), организује 30.маја, у суботу уочи Духова, са почетком у 20ч, у позоришту Мадленијанум у Земуну, представу "Stand down са Небојшом Миловановићем" у којој наступа сам аутор уз подршку: Бранислава Зеремског, Бојана Жировића и Небојше Илића. О представи: („Stand Down са Небојшом Миловановићем“ представља нетипичну форму позоришта, у којој глумац прича своје личне животне приче кроз песме, користећи се врстом израза која комбинује поезију познатих српских песника: Бране Петровића, Добрице Ерића, Љубивоја Ршумовића, Мирослава Антића, Љубомира Симовића, Бранка Миљковића, Владислава Петковића Диса, Матије Бећковића, Вита Николића и др.; и аутоироничне исповести и све то у форми монодраме.) Карте се могу купити у Манастиру св.арх.Гаврила као и на билетарници Мадленијанума. Цена улазнице је 500 динара. Сав приход од продатих намењен је обнови Манастира св.арх.Гаврила у Земуну. Добро дошли

Iz mnogo razloga ovo ne moze biti ikona (a nisam siguran da je autor na to i pretendovao)... sto ne znači da je ova slika losa i da nema snaznu poruku. Meni lično iz raznih razloga ovo predstavlja jednu ikonu pakla.....ne samo zbog krstova tj."krstenih duša" koji je autor smestio u ad. U svakom slucaju ovo je autorsko delo savremene umetnosti, a ono što zbunjuje laike je neo-vizantijski stil sa pripadajućim jezikom koji se izvorno vezuje za ikonografiju, kao i sama "religiozna" tematika.

Нажалост још нема титлова ни на један језик колико је мини познато https://www.youtube.com/watch?v=vgdlFy2SZVE

U pravu su.

Да ли неко поштује одлуку Сабора СПЦ о обавезној катихезацији пре крштења одраслих? Да.

Debil

Ženama je novac simbol materijalne sigurnosti koja im je potrebna da bi podigle potomstvo, znači ne radi se o novcu kao takvom. Ako neko ima novac i rasipa ga ili ga je stekao brzo i sumnjivo, većina žena će ga zaobilaziti jer ne uliva poverenje i sigurnost. Ne radi se o puno para već o stalnim i normalnom prihodima kao i o odgovornosti muškarca prema korišćenju novca, to je važno ne ženama zbog njih samih već zbog brige o porodici. A muškarci koji ovo ne razumeju su kreteni i kao izgovor koriste bolestan odnos vrlo malog broja žena prema velikom novcu i bogatstvu, da bi opravdali svoju nesposobnost da bilo kome osim sebi pruže zadovoljstvo i još važnije - sigurnost, zbog čega i nemogu da uspostave normalan ljubavni odnos sa ženom. Problem muško - ženskih odnosa je kompleksan, a ako moram da se izjasnim koja strana je krivlja za to, bez dvoumljenja - muškarci... P.S. ...za šta su krive, naravno, njihove majke :-)))

nesto slicno, malo igranja sa 3D animacijama i mix sa pravim filmom, i eto ti diplomski rad na nekoj reziji ... ako proguglas videces i objasnjenja

myth busted http://www.terryjudd.com/escherianstairwell/

mlogo većeg baju

Episkop da, žički nema teorije

У истом овом духу говори и епископ ?, којег много поштујем, Лазар Пухало https://www.pouke.org/verujem/index.php?topic=17923.15 P.S. iako se slazem sa vecinom tvojih stavova zasto u naslovu: nikad, uvek, nemoj. To je zapovedni nacin govora karakterističan upravo moralističkom obraćanju

"Bog ga ubi" ne mora da znači da ga je Bog kaznio što se ovaj dotače kovčega (bez obzira kako je to video pesnik u kanonu), već prosto da sve pa i smrt dolazi od Boga, što je čest govor u Starom Zavetu. Tamo se Bogu pripisuje sve, Bog "naredjuje" Isusu Navinu genocid nad jerihoncima, Iliji da ubija Vaalove svestenike itd. kada su apostoli hteli to isto citirajući Pismo, Hristos im je rekao da su duha satanskog, jer " Sin čovečiji ne dođe da uništi, nego da spasi ..." Tužno je da ovo treba objašnjavati jednom hrišćaninu. P.S. Ako ste hteli reći da pesnik Kanona nije bilo ko nego svetitelj, podsetiću vas i da su apostoli bili svetitelji pa su hteli da ubijaju narod koji nije hteo da primi Hrista, u čemu ih je On sprečio i osudio takav čin kao satanski

http://www.iglesiaortodoxa.es/

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Pravoslavna-braca-Katalonci.lt.html Православна браћа Каталонци У Шпанији данас има двадесетак центара верске делатности, парохија, капела, мисија које припадају СПЦ Владика Лука (трећи с лева) и отац Жоан (други с десна) са свештеницима СПЦ у Барселони Када је мала група Каталонаца одлучила да оснује православну заједницу 1972. године, православље је у овој области Шпаније било готово потпуно непознато. Али, из језгра које су они оформили развила се велика православна заједница која се данас налази под окриљем Српске православне цркве. У Шпанији, тако, постоји десетак парохија СПЦ: у Каталонији, Баскији, Аликантеу, Мајорки, Галицији, а има и око 20 центара верске делатности, парохија, капела, мисија... Њихове потребе опслужују 14 свештеника, два ђакона и три ипођакона. Постоји и теолошки институт који похађа 30 полазника и који је повезан са Православним богословским институтом Светог Сергија у Паризу. Отац Жоан Гарсија, викар владике западноевропског Луке за Шпанију и Португалију, води бригу о православној пастви и већ 22 године је свештеник Српске православне цркве. – Православна каталонска заједница основана је пре 38 година и најпре је била под јурисдикцијом Румунске патријаршије. Због канонских разлога пре 22 године примљена је у Српску православну цркву, 12. фебруара 1988. године од стране тадашњег владике западноевропског Лаврентија. Прва парохија у Каталонији бројала је око 150 верника, од којих је 90 одсто било домаће становништво. У њој тренутно има око 500 верника, а један део су исељеници – каже отац Жоан. Одлуку да помогне православној заједници у њеном зачетку наш саговорник донео је пре четрдесетак година, а на тој мисији ради као свештеник већ 38 година. На питање како су становници традиционално католичке земље прихватили православље, кратко, али језгровито одговара: са радошћу поновног проналаска истинског апостолског предања. – Сваки дан се служи вечерња служба, суботом бденије и недељом литургија, на каталонском, старословенском, односно црквенословенском, румунском, грчком, као и евентуално на шпанском и српском, у зависности од присуства верника. Постоји и једна организација за социјалну помоћ, која тренутно ради са око 100 породица са правним проблемима, проблемима преживљавања и слично – објашњава отац Жоан. Шпанске парохије, чије је језгро оформило домаће, каталонско становништво, до сада су посетиле многе владике из Србије: митрополит црногорско-приморски Амфилохије, владика захумско-херцеговачки Григорије, епископ браничевски Игњатије, владика западноамерички Максим, као и епископ који их је примио под окриље СПЦ владика шабачки Лаврентије. Надлежни архијереј, епископ западноевропски Лука, у Шпанију у посету својим мирјанима и клеру долази четири до пет пута годишње. Свештеници и верници из Шпаније, такође, узвраћају посете. – Посетили смо Патријаршију у Београду, где нас је примио блаженопочивши патријарх Павле, што ће нам остати у незаборавној успомени. Били смо и у шабачкој епархији, ту нас је дочекао владика Лаврентије, а посетили смо и манастире Соко, Жичу, Студеницу... Недавно је једна група посетила и Митрополију црногорско-приморску и њене цркве и манастире као што је онај Светог Василија Острошког – прича отац Жоан. Ј. Беоковић

srk i čepić

baćuške

http://ru.wikipedia.org/wiki/%D0%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B9-%D0%A1%D0%B0%D0%BD

Ova tema ce uskoro biti obrisana