Вуксан

Бачку створише Бачвани, Срем Сремци а Банат Банаћани!

Не пада ми на памет писати "срПским", пишем само србским йезиком и србским писмом, ћирилицом. А ти би се трѣбао запитати койим ти йезиком пишеш; писмо койим пишеш йе очигледно страно. Чийе су рѣчи горе потамњене? Немой ми само казати да су срПске! Можеш ли написати иоле сложенийу рѣченицу без употрѣбе страних рѣчи? Тражиш трн у туђем оку а не видиш дебло у свойем.

Исправно йе од овога само "Божийе". Слабо йе познато у нашой явности да рѣчи "Божийе", "човечийе", "ђавоље", "вучйе", мачийе", "пасийе", "кравље", "йагњеће", "сврачийе", итд воде порѣкло од осмога падежа наших пра-индо-европских прѣдака. Називаше се родитељним (генитивом). Тако у примѣру са именитељним "влкос" (то йе данас "вук") он гласияше "влкосйо". Напомињем да ово што ми данас називамо родитељним потиче од такозванога отложитељнога падежа (аблатива), чийе йе основно значење одваяње од нечега, што йе и данас у њем очувано (идем из града, бежим од некога, паде с неба). Стари родитељни не бѣше нестао из првобитнога словѣнскога йезика, он се само у давна врѣмена прѣобрази и постаде придѣв, поче се и сам мѣњати по прѣосталих падежих. Тако брой падежа са почетних 8 у прасловѣнском спаде на 7, док их данас званични йезик има шест у йеднини а само четири у множини, што йе заслуга Вука Караџића и његовога схватања да оно што нѣйе тршићко нѣйе србско. Седми се данас може наћи само у нарѣчйих, и само у множини.

Zašto je engleski i ne eglezki, nemački i ne nemacki? Zato što tako govorimo. Inače nismo jedini, i Englezi kažu english i ne englandian, Nemci deutsch i ne deutschlandisch, itd. Svaki narod ima svoju linguističku specifikaciju, pa tako i mi Srbi. Mi fonetski izgovaramo srpski, pa pisali i srbski. I pošto kod nas važi fonetski pravopis, mi imamo i pismeno srpski.. A kad bi izgovarali srbski, lako bi ispalo svrbski, pa sad ne znam da li je svrb bolja alternativa od srp i da nas Hrvati ismejavaju jer kao imamo svrb (vidi Ante Starčević). Pravilno je, dakle, srpski, i na tome ostajemo. Нѣйе тачно да йе наш правопис гласовни. Наш правопис йе чисто политички. Да йе гласовни писало би се у свих случайих онако како се изговара, дакле "хрвацки", "грацки", "брацки", "Гипсон", "ВашинКтон" итд. Наш правопис йе од Титових комуњара прихваћен тако да се обавезно мора кварити и наруживати народно име Срба (срПски), и то под изговором "да тако народ говори", и да йе као важеће гласовно начело. У исто врѣме се не дозвољава кварење народнога имена Хрвата (мора се писати хрватски а не онако како се изговара, хрвацки), нити се дозвољава изобличавање именице "прѣДСѣдник". Код нас насиље над србским именом иде толико далеко да се чак и забрањуйе йедини исправни изговор "срБСки", а не само писање. Значи, "наш" правопис йе гласовни само када властодржцем одговара, када се квари и наружуйе народно име Срба, а нѣйе гласовни када се ради о народном имену Хрвата, звању "прѣДСѣдник", као и о многих других рѣчих. И не видим никаква смисла у навођењу: english i ne englandian, Nemci deutsch i ne deutschlandisch. Какве то везе има са нашим именом? Ланд у обейу рѣчих йе од именице значеће "земља" (словѣнски ледина). Име йезика йе очигледно изведено од имена народа а не од имена земље, койе йе такође изведено од народна имена.

Zato sto pojedinci nemaju opsednutost sa hrvatima kao neki. Klasicni nebulozni komentari: Nismo mi srpovi... zasto nije hrvacki... mason Karadzic nam je ukinuo jezik do tada smo govorili andjeoskim jezikom...Sve je to zavera...blablablabla... Пойединци користе сваку могућу прилику за исказивање мржње и прѣзира према србскому народу, па чак и када се говори о народном имену. Такве злонамѣрне би трѣбало лѣчити од мржње, или удаљити одавде.

Да се образуйемо правилима тршићке бабе Йегде? 0110_hahaha

ma kakve veze ima, to pravilo je bilo i neka bude.... da li je ovo pitanje od sustinskog znacaja za egzistenciju coveka, za srbina i srpskog naroda????? ovo podseca na nerona А покушай брзо изговорити "ВашинГтон", "ТБилиси", "ГиБсон". Не схватам побуде пойединаца залажућих се у горњих рѣчих као и у "љуДCки", "прѣДСѣдник" за корѣнско начело док им онo смета у рѣчи "србски". Койи могу бити разлози за тако нешто? Или мржња и прѣзир према србскому народу, или затуцаност и недостатак способности расуђивања. Поставља се питање због чега правопис прѣдвиђа обавезно кварење и мѣњање корѣна србскога имена, док са друге стране забрањуйе кварење хрватскога и имена главнога града найвеће светске силе? Немойте ми само казати да йе то случайност! И койи болестник йе одговоран за овакво стање и очевидно ниподаштавање србскога народа?

Ово што жути раде са изопаченошћу йе сулудо и болестно. Умѣсто да се мужеложником помогне спасити се од пошасти и зла, жути покушавайу насилно йош увѣк неисквареному народу наметнути исту бољку, бесомучним подстрекавањем Богу гадне настраности. Будућа одлука да се мужеложници могу вѣнчавати йе прст у око народу, и ясно говори колико йе "нашой" власти стало до народа а колико до господара са запада, за чийи рачун и чийе циљеве ни од чега не прѣзайу.

Тек сада видѣх овай прѣдмет разговора. Я наравно не кварим народно име нити то подржавам, те стога пишем само онако како се и трѣба писати: СРБСКИ! Када се йезик Хрвата буду писао "хрваЦки", а главни град извесне државе "ВашинКтон", тада ћу и я писати искварено "срПски".

Срам Вас било за ову спрдњу направљену од молитве "Оче наш". Молим Вас да се овакве ствари не понављају. Администратор Аленушка

Зашто лажеш? Гдѣ я то оправдавах насиље над било ким? Я само тражим да се обрати пажња и на насиље над Србима, а не само над онима койи то нѣсу. Или по теби Срби можда нѣсу људи, и према њим йе све дозвољено?

Койе разине свѣсти бих я по теби трѣбао бити? Оне по койой йе исправно да Србе трѣба премлаћивати и убияти, попут дѣтета из Ябуке или Ранка Панића? И због чега ме назва "несрећником"? Због тога што сам против очигледне неправде да на насиље према Србом и убиства истих нико не обраћа пажњу, као да се не ради о људих него о амебах? Зашто ти добияш такве нападе бѣса и мржње чим неко Србе спомѣне и насиље према њим?

Пипери нѣсу Црногорци него Брђани. То би трѣбао знати. Црногорци су становници четири црногорске нахийе, да им не говорим имена. Права Црна Гора чини само мали дѣо данашње државе Мила отпадника, йужно од рѣке Зете и западно од Скадарскога йезера и зетске равнице. У правой Црной Гори живи около 20 тисушт људи, найвише на Цетиње. По селах их слабо има, многа остадоше празна или са по неколико становника. Тако у Барямовици скоро имаше само йедан становник, нека баба. Сви остали се растурише на разне стране, неко у Подгорицу, неко на Приморйе, неко у Србийу. Мило Никшићки Чевљанин свима силама покушава остатак свойе државе поцрногорчити, наметнути им свест да нѣсу народностно Срби (они койи су православни и србскога йезика), нити областно Брђани, Приморци, Сѣверњаци или Старохерцеговци, него да су његови Црногорци. Тиме покушава свойой шаци яда повећати брой. Срѣдњевѣковно йе схватање да йе моя земља и мой народ само оно што се види са главице изнад куће. Црна Гора йе остатак таквих схватања и таквих врѣмена. И многе друге европске земље бѣху расцѣпкане кроз срѣдњи вѣк, али се найкаснийе у деветнаестом вѣку уйединише. Нѣмачка бѣше издѣљена на преко стотину банана државица попут данашње Црне Горе и Брда. Данас сумњам да ико паметан тамо жали што не живи у независной држави Хамбург, Франфурт на Майни, Реус Старийи, Реус Млађи, Лауенбург, Анхалт-Котен, Липе, Назау итд. Они са срѣдњим вѣком завршише. Исто йе и са Италийом. Само олош попут Мила и његових праве раздор и сѣйу мржњу међу људима, засновану на мѣсту становања.

Грешка овога полицайца йе што йе тукао некога ко нийе Србин, а то већ нийе дозвољено. Због тога ће и надрљати. Да се беше иживљавао над Србином, на то нико не би обратио пажњу, ни средства явнога обевештавања, нити држава. Йутйуб йе препун тога, али то нико не обяви док се не претуче неко ко нийе Србин. Срби су у немилости под Тадићем, можете им радити шта год хоћете, то нико неће обявити. Ево и примера.

НАТО йе злочиначка установа, чим не преза ни од убистава мале дѣце зарад остваривања свойих осталих злочиначких циљева.

Много йе већа невоља у земљи то што неко убийе (да не кажем закоље) туђе дѣте па добийе само четири године затвора него што неко запали бакљу на утакмици. Случай из Ябуке ви йе небитан? Знам и зашто, убийено дѣте бѣше србско, а убица не, што се на жалост при злочинах узима као олакшавайућа околност. Када "наше" судство не буде за злочине судило по вѣрской или народностной припадности жртве односно починилаца онда ће се моћи говорити о правди. Овако, када несрбин за сурово убиство ножем Србина добия овако благе казне и када се његовим сачесникомъ чак ни не суди, а са друге стране Срби осуђуйу на огромне казне за очигледно блажа дѣла, народу се показуйе койи су злочини прихватљиви а койи не. Свим трѣба судити по законах, да се за иста или слична дѣла дайу исте казне а не овако, као у врѣме турских кадия!

Како прочитах прѣ неки дан, изгледа да се одлука о дозвољавању параде изопачености преиспитуйе. Црква се жаљаше на то градским властим. И не слажем се са мишљењем да се ту ради о заштити права мужеложника. Йедини разлог за приређивање таквога скупа йе проповедање изопачености пристойним грађаном, никакав други.

Ово йе намѣштено политичко суђење. Као за врѣме комуњара.

Ево га дежурни ловац на србске "фашисте", явља се само када Срби нешто ураде и онда одмах почиње на народностной основи, Срби ово, Срби оно, Срби овакви, Срби онакве. ПодсѢћам читатеље да йе нападнути Ром хвала Богу жив, и живот му не бѢше угрожен, док йе покойни Деян Стойчић из Ябуке, у гробу, сурово убийен хладним оружйем сународника претученога. О том Зебеди не говори йер га то не занима, небитно му йе што нѢка србска породица остаде без свойега дѢтета. Занима га само пљување по Србах, и како да за све што учини ма койи Србин оптужи цѢли србски народ. За све што се догоди он свѢстно покушава оптужити и осудити србски народ у цѢлини, попут нѢмачких завойевача за врѢме другога свѢтскога рата. Срби су за њега увѢк "фашисти", вѢроватно ту рачуна и мученике из Ясеновца, двейу Градишака, и многобройних яма и стратишта. Позивам Зебедия да свойу нетрпељивост и мржњу према србскому народу не испољава овдѢ, ако йе се већ не може отрѢсти.

Поред ових двайу случайева, потребно йе донѣти праведну казну и за случай убиства у селу Ябуци. Срамна пресуда бѣше донѣта истога дана када и за убиство Татона. Док се пресуде не усагласе, и за слична дѣла не дайу сличне казне, нико неће моћи казати да постойи правда и да на пресуде не утицаше народностна припадност починилаца односно жртава.

Ово није истина. Богослужбени језик је у православног Цркви увек бивао народни језик! Та подела на "више", "свете" или "анђеоске" језике је најобичнија јерес. Безсмислено йе захтевати да се Богослужења врше на "народном" йезику, пошто йе поям истога подпуно неодређен. Народни йезик се разликуйе од места до места, од села до села, па и унутар истих (постойе не баш безначайне разлике у говору људи различите доби чак и унутар исте породице, а камоли унутар истога места). Онда би сваки свештеник Богослужења морао вршити на говору средине, што би довело да расула, чак и када би било изводљиво. То наравно нийе могуће йер и његови парохияни не говоре сви исто, чак и ако бисмо занемарили чињеницу да би сваки свештеник богослужбене књиге морао прво превести на "йезик" свойе парохийе. Ако мойи саговорници под поймом "народнога йезика" подразумевайу данашњи књижевни србски йезик, требайу имати на уму да у овой земљи нико, па чак ни људи са високим йезичким образовањем не говоре баш тако, чак ни у Тршићу. Он се никако не може назвати народним йезиком. Што се тиче старословенскога йезика, то йе записани словенски говор залеђа Солуна средином деветога века, онакав како га познаваху света браћа Ћирило и Методийе. Он беяше тада врло близак говоромъ не само остатка йужних Словена, него и говоромъ осталих, северних. Али се током времена говори словенски мењаху, различито од края до края, мењаше се изговор гласова, граматика: падежи, глаголска времена и речи нестаяху и нове речи настаяху, негде брже негде спорийе. И због таквога кварења йезика данашњи народни йезици су толико другачийи од онога записанога светом браћом. А наша Црква нийе помодарска установа па да мења свой йезик йедном установљен како се коме прохте. Па да йедном буде "отче наш" а потом "ћале наш". То што народ временом мења и квари свой йезик не значи да га и црква треба кварити. Напротив, то значи да се народ треба држати правога неискваренога йезика, онаквога каквога Црква користи. Нажалост, сада йе немогуће цео народ научити говорити йезиком свойих предака, али му ипак треба оставити могућност да га чуйе макар у цркви. Ионако разлике нису толике да се баш ништа не може разумети. Црква споро, ако икако прихвата новотарийе. И тако треба и остати.

јел знаш да је држање такве традиције осуђено као јерес?Значи ли то да су, по теби, СПЦ, РПЦ, и БПЦ йеретичке, због употрѣбе црквенословенскога?Би ли ти можда желео да се Богослужења изводе на шатровачком, како би их разумели и момци са београдских улица? greengrin

Лѣпо речено. Старословѣнски йе йезик наших зайедничких словѣнских прѣдака, прѣдака данашњих Срба, Македонаца, Бугара. То йе нешто што не све повезуйе. Данашњи срб, мак, буг йезици су ништа друго него искварене, бледе сенке старе славе, старословѣнскога. Зато га я не сматрам страним, као многи други, него нашим изворним, неисквареним йезиком.

Уколико су приведена петнесторица Срби, трѣбало би их, у складу са новом судском праксом, васкрсавшом из врѣмена дахия и кабадахия, осудити на по неколико година затвора, да се мало опамете. Да више не пѣвайу пѣсме по улицах. Ионако раде са дрогом, шљам йедан навиячко-фашистичко-нацистичко-расистичко-србски.

Срамота йе да пойединци, обузети стравичном етничком мржњом, злоупотрѣбљавайу овай форум за постизање свойих прљавих и нељудских циљева. Не бирайу се рѣчи како би се, у овом случайу припадници србскога народа, уврѣдили. Такве не занима никаква правда, нити покойни Француз, већ тему злоупотребљавайу за врѣђање на народностной основи, крийући се иза паравана наводне борбе за правду, људска права, европске врѣдности, и осталих фраза. Ко мисли разумно, неострашћено и не дѣли жртве и извршиоце злочина на Несрбе и Србе него у свих њих гледа само људе, тай бива жигосан називима олош, багра, нациста, фашиста, расиста, и шта све већ не. А такав начин размишљања йе управо свойствен фашистом. Я волим свойу земљу и свой србски народ, колико год то пойединцем било одвратно и несхватљиво, а људим задойеним мржњом, нека йе Бог у помоћи. Људи, зар не видите да ве пойединци попут Зебедия овдѣ провоцириайу? Из скоро сваке рѣченице му избия мржња према србскому народу, невѣшто замаскирана мржњом према злочинцем и навиячем. Разговором са таквима ништа нећете постићи, само губите врѣме.