syd

Moze, Zajrone, brate, primamo te u ekipu, ali prvo da priznas da je rimski papa jeretik. To bi bilo dobro za tebe, papi bi bilo svejedno, a i ispunila bi se i misionarska uloga ovog foruma. Onda, kada ti to obavis, onda mi svi zajedno pozovemo papu da dodje u Nis. Sta kazes na to? Jel' posteno? Inace, oni na verujem su prsli ko zvecka. Ja se u tri reci nasalim (standardni repertoar, nista posebno, pomenuo sam samo brata Zajrona i spansku cizmu), odjedared se pojavi neki tip koji izjavi crvenim slovima da sam nekome pretio (dale, jos jedanput cu napisati da ne mislite da je greska u kucanju, PRETIO) i uruci mi "posljednju opomenu". Svakakvih gluposti ima na forumima, ali ovo me je potpuno zatravilo. Posle vidim da je na istoj diskusiji i brat Zajron dobio opomenu. Nisam se ni zalio. Kome? Onima koji su postavili takvog administratora? (Doduse jesam napisao jednu priv. poruku, ali bez rezultata.)

Ovaj deo mi je zanimljiv. Rimokatolicka jereticka grupa nikada nije pokazivala iskrenost kada je u pitanju istina vere, vec je jedino bila iskrena u pokusajima unijacenja i sirenja papske vlasti. I tako poslednjih hiljadu godina. A sada, ti kazes, Aleksandre, da treba proveriti da li su iskreni? A dobra volja o kojoj pricas je valjda ona suplja prica o "ekumenizmu"? Ili, neiskreno, formalno i paradno prihvatanja nekih pravoslavnih dogmata, samo da bi ostvarili svoj cilj uljuljivanja naivnih pravoslavaca?

Stvarno je sramota sto su ti ljudi u zatvoru i sto ne postoji u drustvu otpor prema zloupotrebi drzavnog aparata: policije, sudstva. Ta zloupotreba se obija o glavu pojedincima a mi smo zadovoljni sto nismo medju njima.

Podseca me na pesme u prozi Tanje Nakic.

Ако је Студенички типик, онда је то типик за монахе. Који стално посте, моле се непрестано, исповеђени, смирени ... А где то има у цивилству? Немој брате причати оно што није тачно. Прво, монаси не посте стално - већ када је то Црква прописала. Додуше, не једу месо, али не посте стално. Што се тиче молитве, има пуно хришћана у свету који практикују своје дневно молитвено правило. То је њихово молитвено правило и њихов подвиг у свету. Монаштво се подвизава на један начин, а хришћани у свету на други - оба начина су од Цркве благословена. Свети Јован Златоусти је та два подвига (монаштво и брак) назвао двема падинама једнога брда, које воде ка истом врху. Против сам тога дасе умањује величина подвига хришћан у свету: брак, рађање и васпитавање деце, борба за егзистенцију породице, одговорност на послу, одговорност у друштву, итд. Смирење? Монаси? Па, смирење није априрори монашка особина, а несмирење световна. Имаш пуно несмирених монаха и веома смирених "световњака". Имамо обичај да глорификујемо монаштво и да монасима априори додељујемо титулу смирења, молитвености, подвига, светости... То није тачно. Као и "световњака", има и монаха таквих, али их има наопаких. Исповест? Шта спречава "световњака" да практикује ову Свету Тајну? Ништа. Све је на савести сваког од нас понаособ, и мирјана и монаха - ствари не треба ГЕНЕРАЛИЗОВАТИ. У генерализацији, било које становиште дазаступамо око праксе Причешћивања, лежи наша главна грешка и камен спотицања који ствара неспоразуме и раздоре у Цркви. Обратимо пажњу, па ћемо видети да ни Свети сава у Типику не генерализује ствари - оставља простор игуману да сваком монаху одреди меру. Па добро. Слажем се. Ово си мало претерао око смирења, али и са тим, другачије наглашеним, би се могао сложити. Али остаје чињеница да се пропис у Хиландарском типику не може наводити као аргумент у корист честог причешћивања световњака. Односи се на монахе. Опет несретни "световњаци". :cheesy: Па шта смо ми толико Богу згрешили? Не важи за нас монашко правило када се треба причестити, али зато важи када треба постити (правила поста у Цркви, по којима се руководимо кад вода, кад уље, кад риба јесте МОНАШКИ ТИПИК). Та, брате, оштра подела: монаси, световњаци, свештенство, тај несмисао за осећај саборности и важности СВИХ црквених служби (међу којима је и лаичка) назива се КЛЕРИКАЛИЗАЦИЈА. Једна, крајње негативна појава у Цркви. Пусти брате сад ту науку, световњаци-монаси, саборност, клерикализација, свештеници. Погледај текст св. Саве као што треба, ван контекста наше дискусије. Чим прочитамо наслов, Хиландарски типик, јасно нам је да се типик односи на Хиландарце. Монахе у Хиландару. Е, да ли је свети САва сматрао да треба и световњаци да се причешћују три пута недељно, то је питање на које се не може одговорити на основу овог текста, јер се текст односи на монахе. Дакле, у дискусији о причешћивању нас световњака, да не потежемо Хиландарски типик. Важи?А стварно, стварно не знам да они лаици који се "ретко" причешћују, посте шест дана на води. Никога кога знам није добио тако тежак типик. А што се тиче причешћивања у Хиландару ... и ту се ствари мењају, али према строжем. Исповест код оног брата Руса је стварно јака. А баш се зато иде у Хиландар.

Ако је Студенички типик, онда је то типик за монахе. Који стално посте, моле се непрестано, исповеђени, смирени ... А где то има у цивилству? Немој брате причати оно што није тачно. Прво, монаси не посте стално - већ када је то Црква прописала. Додуше, не једу месо, али не посте стално. Што се тиче молитве, има пуно хришћана у свету који практикују своје дневно молитвено правило. То је њихово молитвено правило и њихов подвиг у свету. Монаштво се подвизава на један начин, а хришћани у свету на други - оба начина су од Цркве благословена. Свети Јован Златоусти је та два подвига (монаштво и брак) назвао двема падинама једнога брда, које воде ка истом врху. Против сам тога дасе умањује величина подвига хришћан у свету: брак, рађање и васпитавање деце, борба за егзистенцију породице, одговорност на послу, одговорност у друштву, итд. Смирење? Монаси? Па, смирење није априрори монашка особина, а несмирење световна. Имаш пуно несмирених монаха и веома смирених "световњака". Имамо обичај да глорификујемо монаштво и да монасима априори додељујемо титулу смирења, молитвености, подвига, светости... То није тачно. Као и "световњака", има и монаха таквих, али их има наопаких. Исповест? Шта спречава "световњака" да практикује ову Свету Тајну? Ништа. Све је на савести сваког од нас понаособ, и мирјана и монаха - ствари не треба ГЕНЕРАЛИЗОВАТИ. У генерализацији, било које становиште дазаступамо око праксе Причешћивања, лежи наша главна грешка и камен спотицања који ствара неспоразуме и раздоре у Цркви. Обратимо пажњу, па ћемо видети да ни Свети сава у Типику не генерализује ствари - оставља простор игуману да сваком монаху одреди меру. Па добро. Слажем се. Ово си мало претерао око смирења, али и са тим, другачије наглашеним, би се могао сложити. Али остаје чињеница да се пропис у Хиландарском типику не може наводити као аргумент у корист честог причешћивања световњака. Односи се на монахе.

Згодна прича. Али, да ли је терет (који свештеник није могао да издржи) био у томе што је морао да иде у Ковиљ (ако је далеко!), или је терет био у шестодневном посту на води?

Ако је Студенички типик, онда је то типик за монахе. Који стално посте, моле се непрестано, исповеђени, смирени ... А где то има у цивилству?

На Св. Гори нема кратке службе. Обично се тамо каже да на службу не можеш да заксаниш.

Валентина?

A sta je rekao? Nisam odslusao celu traku, ali dajte da pogadjam: 7 dana ili manje? Ako je tu negde, to nije nimalo cudno za jednog monaha. Ne verujem da bi se u istoriji Crkve naslo mnogo monaha koji bi smatrali da je moguce pricestiti se sa manjim postom. Samo u ovim stvarima treba znati da li se misli na ljude koji dolaze u manastir na pricesce, a za koje bratija ne mora znati kako zive i kako se ispovedaju i pricescuju. Vec ste me ovde razvrcavali (kao lavovi, a ne kao hijene!), braco, zato sto sam tvrdio, bez pozivanja na svete, ali sa pozivanjem na mog duhovnika, da meni nista ne fali, niti se osecam uskracenim kada uzmem samo naforu. Pricescujem se za vase pojmove sigurno retko (postovi, praznici) i iskljucivo posle ispovesti. A pricesce bez ispovesti, kao sto se ovde tvrdilo (mislim na forum, a ne na starca), potpuno je nedopustivo.

Šta, i to? Nisam znao. Po meni, iako vise ne poznajem situaciju u CG, ali sudeci po vestima koje otud dolaze, zakazan je lov na Crkvu. Pitanje je samo kada ce antihristi dati znak za pocetak progona. Ovo su samo pripreme, doduse pripreme koje su daleko odmakle. Ono sto relativno tesi je to sto nece smeti da krenu u fizicki progon Crkve, pre nego sto za to dobiju dozvolu svojih gospodara. Doduse, jedan od njih je vec poceo sa huskanjem (Jelko Kacin).

Nije. Izdrzao je oko 13 godina u Pozarevcu (u to racunam i godinu dana samice pre nego sto je poceo proces), a kada je oslobodjen, pred aprilski rat, ili tokom njega, presao je u Smederevo. Tu je kratko ostao. Tokom okupacije je bio u Beogradu, gde je i ubijen kada su usli komunisti u grad.

Ma, mozda sam i ja naivan.

Pa, pre bih rekao da brat Ivan nema dovoljno razumevanja za postupke Crkve u borbi protiv raskola i za jedinstvo, nego da je udbas. Raskolnistvo je bolest, ume i da prodje. Vazno je da je brat rekao da izlazi iz crkve kad pocnu raskolnicke sluzbe. To je dobar znak, brate.

Namestaljka.

Privikavam se, slični su elementi i jedinjenja i u paklu. Drzi se, brate Zavisha. Ako pocnu da te previse razvlace ovde, javi, stizem u pomoc.

Шта да вам кажем, браћо? Александар Невкси ми је ник на фејсу.

Дели свим регистрованим црквама. То је друштвена солидарност, једна ствар, од многих, коју од протестаната можемо научити. Ако би паре од протестаната ишле само за протестантске цркве лоше би ствар стајала за мање верске заједнице. Тако протестанти и римокатолици који су у већини издвајају и за рецимо православне цркве које се не би могле издржавати само издвајањима православних у Немачкој.

Па овако. Када се испуњава пореска пријава, односно када пријављујеш боравак, постоји питање да ли си верник. Дакле, само верник, без икакве конфесије. Ако јеси, део твојих укупних прихода (пре обрачуна пореза) иде у фонд за све "цркве" и џамије (они су тамо јако екуменистички настројени). Одатле се плаћају свештеници и одатле се одржавају цркве. Дакле, преко државе и то солидарно; тако и мање заједнице могу да рачунају на помоћ државе и на фунцкионисање своје цркве. Овај систем је доста добро фунционисао: знам да су свештеници православне цркве могли доста добро да живе, без обзира што није било много православних у тој парохији тада. Можда се нешто променило у међувремену. Ово је био систем од пре десетак година. И наравно, систем подразумева једну врсту поштења. Колико могу да проценим наш менталитет, наши људи би то доживели као неку врсту телевизијске преплате. Или се не би декларисали као верници. Видео сам да то неки странци раде чак и у Немачкој, а и сами Немци, мада више по изузетку него по правилу (наши Срби су били веома дисциплиновани: плаћали су цркварину све у шеснаест, иако су у цркву ишли пет-шест пута годишње.)

И мени је опет црко.

Најбоље би било да се нађе неки добар модел и да се коначно регулише то питање. Онда не би било гурки за велике парохије. Најбоље је да се направи као у Немачкој.

Мученик. Бог нека му да рајско насеље.

Па да, ти подаци, вероватно су настали на основу броја крштења у римокатоличким жупама у свету. Нарвно, као и у Србији, има довољно крштавања, али недовољно верника који практикују веру. То нарочито важи за Латинску Америку. И друга ствар, неповољна по римокатоличанство у Америци и Европи, јесте то што је друштвени утицај папизма знатно мањи него раније.

Сада је све много јасније. Ми се у ствари у суштини слажемо, него како то већ бива на форуму, кад дође неко нови и крене од "нечијег личног мишљења", ми одмах скочимо, нервозни какви смо. Праштај. Ипак, не видех да те је ико вређао, брате.