kasijana

777bakisin nasznak12

Hmm. Recimo, Gorki plodovi, Otvorena vrata, Vratice se rode, Ranjeni orao, Dr. House. 4chsmu1 Ne mogu sad vishe da se sjetim

"Ово је твој дом", јеромонах Серафим Роуз (Житије и изабрани текстови) "Ловац у житу"-Селинџер "Забелешке из подземља"-Достојевски

:bla: smiley-dance007

8086.gif

"Danas živim u zatvorenoj zoni Interpola, u estetskom, duhovnom i životnom pogledu ja sam sama. Autentičnost personalnog sretanja sa ljudima, sa njihovom muzikom, filmovima i knjigama, moj je najintimniji oltar i moja monaška civilizacija..." ‎"Ja sam bila srećna kad sam pronašla ljude koji su jednako nesrećni kao ja." Od početka sveta je tako da dok god stvarnost oko sebe ne ugledaš kao apokalipsu nisi odrastao. Možda je generacija 80-ih prevremeno odrasla. To je čudna generacija koja je mladost doživela na sasvim drugi način nego generacija pre i posle nje;` 'Ta generacija je bila nesretna `- Zato što, objektivno rečeno, nije imala budućnost i mi smo hteli sami da je stvorimo. Svi smo mi prošli ozbiljne škole, ali niko od nas nije hteo da bude ni lažni ekonomista, ni lažni pravnik, ni lažni političar – niti lažac uopšte. Mi smo hteli da se bavimo našim stvarnim emocijama i da kroz te kreacije izazovemo neki bunt.'

http://www.index.hr/vijesti/clanak/posljednji-intervju-sonje-savic-drogu-su-u-srbiju-donijeli-vikendratnici-koje-je-opskrbljivala-drzava/403478.aspx http://www.urbanbug.net/magazin_text/6/819/sonja-saviae---sarlo-te-gleda-samo-vas-gleda.html/3/

Sonjaaaaaaaaaaa Sonja Savic - Sarlo te gleda - part1

Соња! Balkanskom ulicom : Sonja Savic 1 И рецимо, Џулија Робертс.

70zfof0qsamomolitva

Достојан 8086.gif

'Ulica Gorkih Jagoda' Dobrodošla, u ulicu Gorkih Jagoda... broj pet! Tu na uglu, s Ulicom Spaljenih pisama i Mrtvih Nadanja, stanujem ja. Svako jutro, odem do ćoška Bulevara Prevara. Tu kupim novine - "24 časa života manje". Pogledam oglase, rubrika "Nadanja", ali ništa novo... Čak se i staro razgrabilo! Oko podne, sednem u park, pokraj reke Sećanja, i gledam kako otiču nabujale misli... Popodne je moje vreme, kada ručam u restoranu "Prvi :cheesy:". Odmah je tu, na trgu Ironije. Pitam koji je danas dan crno-belog kelnera... (Pošto znam koji je specijalitet, kog dana na meniju...) "Koji je danas dan...?!" reče kelner... "Mislim gospodine, da je danas Patetični dan!" "Bože! Zakleo bih se da je danas Očajni dan! Kako prođe nedelja!" Za Patetični dan, obično je na meniju "teška Glupost, filovana s divljom ljubomorom" "Moje omiljeno!" - pomislih. "Još nešto gospodine?!" bio je ljubazan kelner. "Možda... preliv od intriga, s jednom toplom, sočnom laži!?" "Mogu li Vam preporučiti samosažaljenje uz to?!" "Ko kuva danas?!" pitah. "Đavo, čini mi se... ili Vaša bivša! Ako joj je počela smena?!" "Daj! 'Ajde!" "A, za desert?!" "Možda neki bol, u predelu grudi?!" "Naravno gospodine... Sve za Vas!" Ratko Petrovic 'Ja cu te ipak voleti' ... šta je čovek...? malo prašine, pomalo zbunjenosti i dosta zablude treba umeti s tim treba umeti voleti s tim pakovanje nagona emocionalna matematika formule za bol formule za ljubav biohemija produži vrstu, život i prenesi gene... to nije igra koje bih da se igram s tobom moja se ne završava odavde do večnosti ima da traje obećavam ti! ja ću te ipak voleti na ovaj drugačiji način zbog kog se svi čude ja to gledam ovako: kad voliš – sigurno gubiš, kad ne voliš – sigurno si izgubljen. R.P.

Vladika Grigorije crvenilo

crvenilo crvenilo crvenilo