Mиљан Танић

То што Ви пишете о духовницима није тачно. И откуд Вам то уопште? Каква харизматична личност којој Дух Свети открива своју вољу „у односу на нас“? То о чему ви причате су пророци... додуше, како сте описали, звучи као гатара. А није да нисмо познати као средина у којој гатаре имају доста успеха. Духовник је свештеник који је задужен за Вас, Ваш пастир, дакле Ваш парохијски свештеник. Притом он, као и сваки други отац, није ни позван, нити стручан, нити му је дужност да Вам лечи сваку бољку, од тога шта ћете сутра да једете и кувате за ручак, нити како да смувате девојку, како да се ожените, коју позу у сексуалном односу да упражњавате, да Вам говори да женском детету не дајете да вози бицикл због фалусоидног облика седишта, или да јете банану из истог разлога (све што наводим су документовани проблеми које су разни калуђери „лечили“ људима)... Отац, кад му се пожалите да вас боли зуб, каже иди дете зубару. И на све то, врло је опасно данас причати о томе ко је пророк, ко не... то, рећи ће Вам свако иоле теолошки образован и трезвен у хришћанству, та гатања ко зна више о коме него особа сама... то је богами малтене чиста магија. Духовник у манастиру има и мало ужу функцију у односу на манастирску породицу него парохијски свештеник, али то није тема. А и не причамо о киновијском животу. Искрено сматрам, да, као што се врло строго контролише ко је где за шта надлежан, па не може један епископ да шпарта по туђој епархији и служи, проповеда и шта већ ради, и као што један свештеник не може да оде ни у туђу парохију и служи без дозволе или било шта да ради (и још се, по добијеној дозволи, плаћају таксе), тако треба да важи и за „духовнике“. Не смеш да се бавиш туђим стадом и тачка. Замисли сад пет њива, једна поред друге, и пет пастира с пет стада. И замисли на шестој њиви, малој, један човек, сељак, најамник, и његов задатак тог дана је да засади пет стабала јабуке. И прво крену пастири уместо своје стадо да гледају туђа стада шта раде, па им побегне овца, а потом онај најамник остави своје засаде и крене да скупља овце код себе. Па какав би хаос ту настао? И поново општа места и фразе као из филмова - „истинску слободу познају само они који су спремни“ - шта то уопште значи? И откуд ВИ знате ко је спреман, а ко не? И откуд је сад одједном уподобљење једнако за све, кад ето монах има право да прича изнебуха о видео игрицама и хероину ничим изазван и брани људима да дају срце на трансплантацију, а ево ја не смем да га критикујем за то а да не дође тако неки попут Вас и прича ми како ја не знам шта је слобода? Откуд ВИ знате да ја не знам? И ако се ја одрекнем своје воље, шта ми ВИ саветујете, коме да је дам? Неком Рафаилу? Одрицање од своје воље је монашки завет, не мирјански, и уопште није такав каквим га Ви представљате сад, јер је тешко уопште направити паралелу с Христом у томе, будући да је он једно с Оцем, чију вољу врши, те у сваком тренутку ЗНА шта Отац хоће... а ми не смемо ни да сањамо да знамо шта Отац стварно хоће, иначе смо у дебелој прелести. А и потпуно непотребно дубите тему слободе и непотребно је мистификујете... слобода је слобода, нема ту шта да се паметује. Радиш како мислиш и одговараш за то. Али РАДИШ и МИСЛИШ и стојиш иза тога. А не „Ето, рекао ми мој духовник тако...“ То само у манастиру има, а нисмо у манастиру.

Ево и о. Дарко Ђого, потпуно невезано за тему, пише баш оно што ја све време мислим. Ваљда није проблем што је млад и ожењен свештеник? „ Било је времена, и није било кратко, када смо били прилично сиромашни. Сиромаштво ускраћује човјека, заробљава га. Ја сам бјежао у богословље, у књижевност, нарочито руску, у језике, у слободу. Мајка нас је учила да волимо, да читамо, да се образујемо. ми смо били изузетно слободни људи. Вољели смо и читали - то је човјеку довољно.По природи службе коју обављам сусретнем се са човјеком или читавом групом људи који мрзе. Не пролазно, не у трену, не људски - него дуготрајно, колективно, нељудски. У тој мржњи човјек дотакне оно демонско - да није Богочовјека можда бих се и бојао. Овако се само растужим. Јер човјек који мрзи никада није слободан. Он је затворен, закључан, везан и спутан својом мржњом и не постоји ништа материјално, па чак ни духовно, смисаоно, што би га могло ослободити, поготово уколико је прешао ону магичну границу преко које не жели да се ријеши своје мржње, када човјек почиње да мрзи наркотично, тако да га мржња неумитно води у тешку смрт, ону од прекомјерне мржње. И желим, желим да вјерујем да то није коначна истина, желим да вјерујем да на крају мржње неће остати ни у једном живом бићу. Да ћемо на крају сви бити слободни - а слободни смо само ако не мрзимо. Али онда би се укинуо парадокс слободе: човјек је слободан да изабере да мржњом не буде слободан... “ Палл Малл

Шта је истински духовник? Ко је духовник „обичном човеку“? Парохијски свештеник, његов пастир, или тамо неки калуђер 1000 километара удаљен? Шта је слобода? Зашто пишете тако општа места и мистификујете, нисмо будисти, ни муслимани, нити икаква слична вера. И упорно мутите и муљате, не дајете никакве одговоре ни на једно јасно постављено питање, само упирете прстом и гледате у пасуљ ко је какав човек и хришћанин. Хајде да се не бавимо људима, него делима. Али наравно, риба од главе смрди. Увек се прича о „мрзимо грех, волимо грешника“, а ми осим што мрзимо грешника, мрзимо и себе и још грешимо исто као он или горе. Ма дај. Најлакше се разбацивати општим местима и празним оптужбама ни за шта, треба објаснити шта се мисли, ако се уопште мисли.

највише волим коментаре попут „Има овде доста истине, али...“. Не постоји АЛИ. Ми смо сувише уклизали у папизам који упорно критикујемо и замерамо римокатолицима. Нико није изузет критике. Посебно не за јавни рад. А свако ко јавно беседи, може бити и јавно критикован. И свако треба да сноси одговорност за јавно изговорену реч. Да ли овде има ИКО ко каже да је у реду што је Јоил забранио породици да дају срце покојника на трансплантацију? Откуд њему уопште право да некога саветује, а камоли „благосиља“ на ту тему? Зашто и како вам је у реду да вам калуђери (или попови) одређују како да васпитате децу, шта да једете, како да се лечите, а кад вам стручно лице за дати проблем нешто каже ви се обично дурите или сте у фазону „нема он појма“ итд? И ко вас је научио да слепо прихватате све што вам се севира с амвона? Шта је с том фамозном слободом о којој се упорно учи на теологији? Зашто нисте слободни? Зашто не желите да будете слободни? И зашто браните другима да буду слободни? Зашто бацате камење? Уместо тога, зашто, ако већ знате боље, не одговорите? Зашто као шипарице само вичете „добар је овај, не дирај га“, „добар је онај, види ови зли га нападају“... зашто не отворите очи? Ако ви нећете одговорност за своја дела, него хоћете „духовници“ и гуруи да одлучују уместо вас и сходно томе буду и одговорни, ако нећете ви да дајете пример, него само да следите примере, пустите друге да буду своји. Није Бог створио калуђере, Бог је створио људе... па се неки развише у калуђере. И верујте ми на реч, нити су они свети по себи, нити је не бити калуђер несвето. Али та безосећајност за амвон, за беседу, за оно шта треба да се прича с истог или не треба... мени је то језиво. Ја нећу да слушам о хероину, демонима, политици у Цркви, хоћу Христа, светлост, радост, мир. Већина људи као да Херувимску песму никад чула није... или не разуме текст. Вама је дакле проблем да неко јавно критикује не саму особу, него оно што та особа јавно прича, а није вам проблем да ви доносите суд о особи коју ни не познајете? Занимљиво. А и ово је сад испало предугачко, ко ће то да чита.

Оно што Стојан, бар ја тако мислим, хоће да каже с коментаром о ап. Павлу, јесте да тај део посланице данас људе тако збуњује да мисле да није богоугодно не бити калуђер и да су само калуђери скроз богоугодни и да сви треба да будемо као калуђери... а не треба.

Мислим да си ти мало побркао лончиће... испашће сад и кад кажемо да није све што је вл. Николај причао тачно да хулимо на Духа светога. ОНИ су причали (дакле нагласак на ОНИ), под инспирацијом (надахнућем на српском, ко не зна латински) Св. Духа. Дакле није говорио Дух, него они. А они су причали онако како су умели и како су разумели, а не значи аутоматски да су све разумели. И даље су само људи. По твом испада да рецимо мене сад инспирише мој професор физике да се бавим неком темом у физици, и ја онда нешто лупим о мом виђењу честица и онда ако ми кажеш да сам се зајебао, ти вређаш мог учитеља... Хула на Духа Светога је врло, врло јасно дефинисан грех и апсолутно нема никакве везе са критиком - ма каква она била - људи, свеједно да ли су надахнути Духом или не. Ми у Православљу хвала Богу не схватамо инспирацију као у другим религијама, да је човек само инструмент ког "поседне" неко више биће и говори кроз њега. Да је тако како ти капираш, сва јеваанђеља би била иста, не би било никаквих расправа апостола на почетку, а камоли после, а и оно, на Васељенским Саборима не би било расправа, договора и свађе, преговора, него би, будући да су инспирисани Духом (а хула би била на Духа да не верујемо да јесу били), по твом, одмах једноусно и једнодушно говорили сви исто. Хула на Духа је порицање Духа, и највећа хула је, кажу, самоубиство. Апостол Павле је био само човек. Као и Богородица - ваљда не морамо да причамо сад о проблему безгрешног зачећа и подсетимо се какав је то проблем у односима с католицима створило? Ваљда не морамо. Плус, најбитније заправо: прво, не пише да се ап. Павле зајебао. Пише да је зајебао ствар. Да ли уопште знаш о чему је реч? Павле у једној посланици каже да је најбоље да се апостоли (проповедници) не жене, као он што се није женио. Дакле, он износи своје лично мишљење. У којој мери је то само и апсолутно само његово лично мишљење сведочи и чињеница да су много векова након тога још епископи били жењени, а о данашњим свештеницима да не говоримо. Уколико бисмо хулу на Духа Светога схватали онако како је ти износиш, значило би да је ожењен поп хула на Духа Светога. А није. Но, најлакше је разбацивати се као у средњем веку узвицима као "вештица!", "хула!"... треба мало мућнути својом главом, бити слободан, то нам је Христос дао.

Откад је "поткачињање" апостола Павла, ма какво оно било, просто, простачко, овакво, онакво, хула на Духа Светога?

Postoji kritika... I postoji "kritika". Svi smo pozvani da kritikujemo. Samo ne treba biti licemeran kao autor ovog teksta. I bedan, zapravo. A mnogi ljudi kao da žive s glavom u pesku, pa se čude svemu i svačemu i odmah odbacuju kao laž. Što isto nije dobro. Najbolje je pak gledati svoja posla. Činiti dobro, a ne razmetati se time, i naravno ne prati tuđi prljav veš. Ali to kod nas ne može.

Prvo - istinu uvek treba govoriti. Mislim da je to čak jedna od zapovesti. Hristos je uvek isticao licemerje, a ako nam je On jedini uzor, treba i mi da ističemo licemerje. Guranje problema pod tepih nikome ne donosi dobro - eno Artemije najbolji primer. No, ne razumem zašto MENE stavljaš u taj kufer. Ja jesam razočaran - ponovo - ali ja nisam van Crkve, niti pljujem Crkvu. Ja kritikujem postupke pojedinih ljudi na odgovornim pozicijama kao što ih kritikuje bilo ko. I tu nema ništa zlonamerno prema Crkvi - naprotiv. Problem ovog teksta je što je licemeran i što smrdi do neba, i što je iz teksta jasno da lik nije načisto sam sa sobom, i još piše pod pseudonimom i tako. I naravno, problem je vice, jer je vice arhipojam lošeg novinarstva postao s tim bombastičnim pričama koje su očigledno... malo nabudžene. To može mnogo korektnije da se napiše.

Poluistine u smislu jeste sve tako, samo maaaalo izmenjeno, ali ponavljam, ništa nije isfabrikovano. Problem je licemerje date osobe koja se krije iza pseudonima, tvrdi da je "autovan" a proziva druge. Za to se dobijaju batine.

Verovala ili ne, tu ništa nije fabrikovano. Nabudženo, domišljeno, izmenjeno, ali u suštini sve istina. A pisao je čovek s našeg foruma. Tj. nekad je bio.

Samo s katolicima? A s pravoslavnima na novom kalendaru nećeš? xD

Glas, rekoh moj glas Jesi ti gledao video? I da li si bio na predavanjima te godine kada je Klaus gostovao?

Nik?

Filozof? o.O I ne znam da li da se radujem što mi je glas dospeo na Kurir.

Pa nemam te na koga drugog uputiti. Danas se hrišćani radije bave politikom nego verom (pa tako i neki episkopi) Niko ne čita Sveto Pismo. Pola ljudi ne veruje u vaskrsenje. Većini je Crkva "nacionalna institucija". Nikome Hristos nije broj jedan, bitna je porodična slava. Itd, itd, itd... Dakle, stvari su naopake i sve su naopakije, neznanje, nesloboda i nedostatak lične odgovornosti i rasuđivanja se šire kao epidemija, ali mi smo pobogu Srbi, nebeski narod. Bla bla. A te fore "Srbine" ovo ono ostavi molim te nekome ko se loži na to.

Onda lepo Novi Zavet u ruke pa vidi kome daje darove. No rekoh, to je opštepoznato nepopularno štivo u Srba.

Hteo sam da kažem da nam u Carstvu ne treba nikakva ikona Carstva. Čistu, najčistiju ikonu Carstva imamo u Liturgiji. To bi normalnom hrišćaninu trebalo ne da bude dosta, nego da zahvaljuje svakodnevno Bogu na tom daru... ali šta ono beše Pričešće? To, zajedno sa Hristom (i njegovim ikonama), nije baš "popularna slava" kod nas. I ne umeći mi u usta reči koje nisam napisao. Nisam napisao RATNI HUŠKAČI. I JOŠ JEDNOM: NEMA U CARSTVU NEBESKOM NIKAKVE SRBIJE, niti bilo koje druge zemlje i naroda. To koliko nam je bitno da smo Srbi i koliko ne možemo da se odlepimo od činjenice da to u Carstvu nije bitno i da taj epitet i atribut NEĆEMO imati, samo pokazuje koliko volimo što smo hrišćani i koliko zaista verujemo u to.

1. U Carstvu Božijem ne postoji nikakva Nebeska Srbija. Oni koji govore o njoj, definitivno ne govore kao nekoj ikoni. A i glupo je uopšte govoriti i kao o ikoni, jer svako ko je čitao Sveto Pismo (a znamo da to nije popularno štivo u našoj Crkvi), zna da u Hristu nema ni Srbina, ni Albanca, ni Nemca, ni Amerikanca (da prevedemo pisanije na savremeni jezik). Sve je degutantnije kako zamenjujemo Hrista i njegovu univerzalnost nekim etničkim idealima i narodom. 2. Ovu građansku vlast je izabrala većina. Ja nisam glasao za njih, ali ćutim, jer većina jeste. Ovde imamo sada manjinu, koju ponajviše huška DSS, koja bi da prilagodi većinu sebi. Već rekoh - ja imam četiri tetke u Severnoj Kosovskoj Mitrovici, ali me duša boli za ljudima na jugu. Ako su oni prihvatili Sporazum, ne vidim šta se manjina na severu buni? A još vladika Atanasije u svom odgovoru lepo traži za njih nezavisnost - dakle onako kako se i ponašaju - nezavisnost u odnosu na Beograd i u odnosu na bilo koga. Ljudima na severu bi bilo bolje da se bune na to što imaju cene kao mi u Beogradu, a zvanično nemaju PDV. Ta krađa im izgleda ne smeta ni malo.

http://www.blic.rs/Vesti/Politika/382094/Amfilohije-predvodi-odmetnute-vladike I ovo je ono što je još žalosnije. Uče nas slobodi i kako smo slobodni i sloboda ovo, sloboda ono... a ono ni vladike ne smeju javno da govore, nego ANONIMNO! Aj' neko od nas (ili neko zaposlen u Crkvi na nekoj nižoj poziciji od Episkopa xD) da kaže nešto javno...

Ја неке људе овде ништа не капирам. Када је вл. Атанасије говорио о Артмијевом вршљању по туђим епархијама, аплаудирали смо. Тад је био добар с патријархом. Сад, кад крши каноне и чим се неко не слаже с њим назива га незнавеним, то је исто кул. Како? Зашто неки Епископи могу да попују другима за оно што сами раде? Нико није Богом дан. А о споразуму - свакога ко занемарује вољу Срба ЈУЖНО од Ибра треба да буде срамота. Ти људи су и јадни, и у беди, и нико не води рачуна о њима. И каква више Небеска Србија? Докле да се замајавамо бајкама када знамо да не постоји у Царству никаква Србија, нити икакав народ, сем један једини - Божији? Докле ћемо се замајавати Небеском Србијом док људи у најосновније од најосновнијег не верују - васкрсење мртвих?

Zanimljiva formulacija, svakako. No, mislim da je zbog ovih raznih koji samo zakon (i to sadašnji) vide, lekovitije izlagati striktno istorijski, da malo vide razvoj svega. Jer oni vide današnje stanje i misle tako je palo s neba i nije se ništa menjalo. Ne znam na šta mi to više liči, na islam ili protestante.

Otkud ti da sam ja sektaš? Samo što ja, za razliku od tebe izgleda, znam malo istoriju Crkve. Ja te lepo pitam, šta ćemo s činjenicom da u vreme pisanja pomenute poslanice NIJE POSTOJALA sveta tajna braka? Šta je s tim ljudima tada onda? I ono, mogao bi malo da pripaziš na način kako se obraćaš drugim članovima. Nije poenta da govorimo jedni o drugima, nego o temi.

Bravo! Samo u to vreme nije postojao brak kao sveta tajna.

Uopšte ne idem u krajnost. Ljudi koji se drže slova kao pijan plota idu u krajnost. Oni koji su se tako držali slova su razapeli Hrista. Prst na čelo.