iguman

ovo treba izdvojiti iz ostalih jazz tema Amy Winehouse 'Back To Black'

total anikomercijal Radiohead - Creep

http://www.katholieknieuwsblad.nl/ archief/Artikelen/ 2010/2/19/ Martelaar_kardinaal_Stepinac_blijft_held_in_Kroati?_ Прошле среде је кардинал Вилијам Јозеф Левада прославио свету мису поводом 50-годишњице мучеништва хрватског кардинала Алојзијуса Степинца. Миса је одржана у цркви Светог Ђиролама у Риму. Кардинал Левада је говорио о непоколебивости и херојству овог мученика 20. века. Према писању листу Л` Осерваторе Романо, кардинал Левада, префект Конгрегације за вероучење, током мисе је говорио о томе колико је важно да се остане веран сржи јеванђеља. Мада јеванђеље није лако, оно никада не „обесхрабрује“, чему је пример живот кардинала Алојзијуса Степинца. Кардинал Левада је истакао да Степинац, мада мученик због тога што је био у затвору, никада није био у прилици да носи одличја свог кардиналства. „Он је живео на месту где се налазио... жртвујући свој живот за истину и јединство Цркве у Хрватској са Петровим наследником.“ Он је описао хрватског кардинала као „хероја, па чак и више“ због одбијања да пристане на „фарсу“ правног процеса који му је отео слободу, али му није одузео част и достојанство. Био је то „човек који је волео праведност и грозио се сваког облика лажи“, па је зато „био прогањан, клеветан и излаган мукама, али није попустио“, изјавио је кардинал Левада. Кардинала Степинца, који именован за загребачког надбискупа 1937. године, владајући комунистички режим бацио је у затвор 1946. због наводне сарадње са фашистичким усташким режимом за време Другог светског рата. Пошто је провео пет година у једном југословенском затвору, ставили су га пред избор да оде у избеглиштво у Рим, или буде осуђен на кућни затвор у својој парохији у Красићу. Изабрао је ово друго. Папа Пије Дванаести га је унапредио у кардинала, мада он никада није био у стању да отпутује у Рим на своје унапређење. Умро је 1960. од неке „крвне болести“, која је и била последица боравка у затвору. По паду комунизма у Југославији, првобитна пресуда из 1946. је поништена. Папа Јован Павле Други 1998. године прогласио га је блаженим мучеником за веру. У свом говору кардинал Левада је истакао да, као што важи и за све хришћане, тајна живота једног мученика лежи у његовој способности да промени перспективу, да изабере да се концентрише на Бога, уместо на „ограничено људско резоновање“. Ова способност да конфронтираш живот са истинском вером не наступа од данас до сутра, већ се мора стицати животом испуњеним истинском вером. Кардинал Левада наводи пример тог мученика као нарочито битан за „Годину свећеника“, јер је хрватски кардинал остао уз свој народ у тренутку када је имао прилику да избегне тлачење. „Његово присуство, упркос чињеници да је био у затвору, било је знак наде и истине за сваког“, додао је префект. То се и сада види по ходочасницима који посећују његов гроб како би исповедили грехе и присуствовали миси. Миса кардинала Леваде се временски подударила са мисама које су славили кардинал Винко Пуљић у Красићу, Степинчевом месту заточеништва и смрти, и кардинал Јосип Бозанић у катедрали у Загребу, у којој се налази гроб светог мученика. Ден Бош

Dodao bih da je episkop Lavrentije kao znak pažnje ,don Đirolamu, poklonio ručni sat sa posvetom.

http://www.danas.rs/danasrs/drustvo/terazije/katolika_ispratili_pravoslavci.14.html?news_id=183200 Дон Ђироламо Јакобучи, жупник цркве свете Ане, после 12 година свештеничке службе у Шапцу враћа се у Пулску бискупију из које је, како објашњавају у Римокатоличкој цркви, пре више од деценије „позајмљен” Београдској надбискупији. На свечаној миси која је у недељу, 7. фебруара, служена у препуној цркви Свете Ане, дон Ђироламо опростио се од верника и пријатеља из Шапца и Београда. Опроштај је био у духу његове шабачке мисије коју су обележиле блиске везе са локалном Српском православном црквом, интензиван пасторални и хуманитарни рад. Осим што је оживео цркву свете Ане, дон Ђироламо поставио је и темеље Каритаса у Шапцу и шабачког огранка покрета Неокатихуменски пут, којем и сам припада. Међу званицама на опроштајној миси били су: епископ шабачки Лаврентије са свештеницима Шабачке епархије, представници Италијанске амбасаде у Србији, Апостолске нунцијатуре и Надбискупије београдске, градоначелник Шапца и председник градске Скупштине Милош Милошевић и Слободан Марковић, челници шабачких здравствених и социјалних установа. Нису изостали ни опроштајни говори и поклони. Музичка секција цркве свете Ане имала је појачање у православном црквеном хору “Свети Јован Богослов”, који је одржао и краћи концерт после мисе. На богослужењима у посебним молитвама поред поглавара Римокатоличке цркве папе Бенедикта XVI, надлежног надбискупа београдског Станислава Хочевара, који је био спречен да дође, помињани су и “света Српска православна црква, њен нови патријарх Иринеј, владика шабачки Лаврентије”, као и “сви они којима је поверена власт над народима света и у Србији”. У Шапцу СПЦ и РКЦ имају дугогодишњу сарадњу: православни свештеници и чланови црквеног хора више пута били су у дон Ђироламовој родној Италији, српско свештенство традиционално присуствује Светском дану младих РКЦ, а 2000. у години обележавања два миленијума хришћанства свештеничку делегацију тадашње Епархије шабачко-ваљевске са владиком Лаврентијем на челу примио је у Ватикану покојни папа Јован Павле Други. Иако је екуменизам у Шабачкој епархији често на мети критика појединих кругова у СПЦ, шабачки свештеници сматрају да је реч о непознавању друге стране. Дон Ђироламо, пак, сматра, што је истакао и у опроштајној проповеди, да се у Шапцу „дише чист зрак и нема подељености, јер има Духа светога”. Дарујући га Светим писмом и иконом Богородице, владика Лаврентије захвалио је дон Ђироламу за све што је учинио док је био међу Шапчанима који су га „заволели као свог”, јер их је „освојио својом добротом, љубављу и службом Богу”. - Тешко је речима описати шта је ових 12 година живота у Шапцу значило за мене. Био сам овде у тешким временим. Нисам знао језик, али видео сам како Бог отвара све путеве и врата, пре свега са СПЦ и владиком Лаврентијем, који ме је примио као отац и увек био поред нас. Ниједног тренутка нисам се осећао као странац, јер сам био прихваћен од свих. Није ме обесхрабрило ни то што сам преузео напуштену цркву – каже за Данас дон Ђироламо. Жупа стара 82 године Из оскудне архиве о Шабачкој жупи може се сазнати да је камен-темељац за римокатоличку цркву у делу града који се зове Баире, постављен у јулу, а свечана посвета одржана у октобру 1928. Те године основана је и жупа. Два споредна олтара посвећена су 1935, када је, према подацима из архива, жупа имала 800 верника. Дон Ђироламо каже да се данас број римокатоличких верника у Шапцу не може утврдити због великог броја мешовитих бракова. Зарадио новац, али „остао празан“ Дон Ђироламо родом је из Пескаре. Иако нерадо говори о свом животу пре „сусрета с Богом“, у опроштајној проповеди, као доказ снаге Јеванђеља, навео је свој пример. Рекао је да га је „саблазан од чињенице да није упознао оца мотивисала да успе у животу и да је у Италији зарадио новац, положај, имао успех, куће, жене, пријатеље, али је у дубини душе био празан”. - Морао сам да испуним сваки минут свог живота, јер новац и успех нису могли да ми дају срећу, нити да испуне моју самоћу, у којој није било Бога - рекао је дон Ђироламо опраштајући се од Шапчана.

нема нигде одељак за ФАДО музику па ево овде мало тога

nije uz muziku,pre bi se reklo uz smeh,al je Shantic

sav taj ... jazz ... Amy Winehouse 'Back To Black'

Из Русије са љубављу

Послушајте Православну Америку :

Песма св.Хритона црноречког у последње време се пева у Црквама и на неким скуповима и има веома лепу мелодију и текст.Ко није чуо препоручујем-