Драган Јашић

Ко још схвата овог лудака за озбиљно и ко му још верује ? Живо ме интересује !

Амин !

Гледајући овај филм нисам могао да задржим сузе ! Као да сам се вратио са Хиландфара или још више и јаче као да сам ТАМО !!!! Погледајте заиста је предиван филм и сјајно урађен ! ЈЕДАН ДАН У ХИЛАНДАРУ

Дидим ово може бити јако интересантно , ако већ није , само настави ! Може нешто и да се научи !

На све ово још и ово ! http://www.dnevne.rs/nesto-drugacije/americki-naucnik-vejn-medsen-najavio-sukob-u-makedoniji-evo-sta-predvida-za-srbiju

Да ли је Србија свесна шта се догађа ? Никада нисам баш био наклоњен Дејану Лучићу али има ту , када се боље размисли и истине ! Погледајте обавезно ! Вучић , моје лично мишљење је не заинтересован за овај проблем већ га интересује како што пре да упропасти Србију и покупу што више новца у свој џеп . Бојим се да је Лучић управу !

Па ја имам АВ рисивер неки CAT (латиницом) и у комбинацији са кућним биоскопом исте марке па ми је скала или ти меморисана само једна станица коју слушам док моја баба недође с посла СЛОВОЉУБВЕ , е а кад моја баба дође она пусти ове глупе реалитије па се ја преселим на комп у спаваћу собу па преко компа исту станицу али и Светигора ,радио Златоусти и то је то . а од ТВ станица само ТВ ХРАМ мада то није тема извињавам се

Поштовање свима ! Потребна ми је икона новомученика Николаја Романова ! Има ли у продаји негде или има неко да је продаје од наших овде иконописаца ?

Да да и ја се у цркви често заплачем , а најјачи ми је утисак оставио када сам са братијом која иде редовно самном на пењање на Атос , за Светог Василија Острошког у манастир Дубрава и када су почела звона да одјекују слободним Србским планинама Златибора суза сузу је стизала , невероватан осећај и у том тренутку сам помислио зашто не звоне и остале Србске планине !

Често сам виђао Марка Булата док је био у мојој парохији !

Нисам давно нешто прибележио на форуму , јер углавном читам постове , али ме је овде подстакло да напишем по коју . По мени је нормално да и ми дечаци пустимо коју сузу из еноционалних разлога . Погађају ме дирљиве сцене из филмова , мада јелте је то ипак само филм или шта знам . Од када сам постао деда и добио ове моје " анђеле " често ми сузе крену када се ради о децама која су злостављана или су морали да се определе са киме ћа живети при разводу родитеља а везано је за једног или другог родитеља или су злоупотребљени од разних неморалних " пријатеља " и максимално терани на беду ! плакао сам још док нисам имао ни сопствену децу када сам гледао филмове " Шампион " па " Крамер против Крамера " И још многих других . Мислим да то није никаква слабост нас дечака већ емоције чине своје .

Хоће ли се снимати филм о монаху Калисту ?

Недај Боже !

Чини ми се да сам то већ негде на форуму написао , али нисам сигуран где , но није важно . Мени је меродавно или како да кажем правичнији Православни и календар и Васкрс а и чули сте вероватно да за Велику суботу силази Благодатни огањ по Православном календару док за Католички календар се то чудо не дешава . Нажалост нисам био у Светој земљи али показали су многи на тубету а и причао ми брат по крви и по Христу да је то тако а он је био три пута за Васкрсење Господње . А што се другог тиче мислим да би папа морао да се извине за све злочине према нама Србима а и према осталим Православцима .

Даће Бог да оваквих серијала буде и на националним телевизијама ! Предивно ! Хвала ти Драгана за овау тему и пост ! Надам се да ће бити и остале епизоде постављене !

На данашњи дан 1892. године рођен Милутин Бојић Милутин Бојић се родио на рубу новог и старог времена, на раскршћу новог и старог Београда, 19. маја 1892. године. Ако се питате како то да вам је поменута година већ од некуд позната, случајност или не – родио се исте године када и једини Србин – нобеловац, Иво Андрић. Одрастао је у радној и стваралачкој атмосфери, провео у њој своје дјетињство и младост, формирао своју личност. У градској средини у којој одрастао изградјује се специфицна градска психологија која ће бити од пресудног значаја у формирању његовог погледа на свијет. Године 1910. завршава осморазредну средњу школу са одличним успијехом, бива ослобођен полагања испита зрелости, и више од тога, он своју зрелост доказује низом литерарних радова и стиче углед као један од најталентованијих младих писаца. По објави рата Милутин Бојић одлази у Ниш, гдје при Врховној команди обавља дужност цензора , а приликом одступања преко Албаније налази се у саставу једне телеграфске јединице са специјалним задатком. Милутин Бојић, учесник балканских ратова, имао је тек 23 године када се придружио српској војсци. Током боравка на Крфу он постаје свједок масовног умирања на острву Виду и у тим тренутцима пише своју најупечатљивију пјесму “Плава гробница” . Ова Бојићева пјесма представља својеврсну творевину његовог пјесничког и стваралачког надахнуца. Стигао је да објави збирку под насловом “Песме бола и поноса” , у којој се налазе 34 пјесме које је написао током боравка на Крфу и у Солуну, остављајући за собом незаборавне, вјечноживеће стихове о једном трагичном дијелу српске историје. Иако је живио само 25 година Милутин Бојић је оставио неизбрисив траг у нашој књижевности и у свом кратком животу опјевао патње и страдања српског народа и на тај начин овјековјечио језиву визију плаве гробнице код острва Вида – острва смрти. Но нажалост, оно у шта је силно вјеровао, побједу и коначно ослободјење, није дочекао…Смрт га је затекла у тренутку његовог снажног пјесницког успона. Осмог новембра 1917. године Милутин Бојић је преминуо у болници у Солуну. Један је од најзначајнијих пјесника српске модерне, а његова антологијска пјесма “Плава гробница” постала је химна и молитва славне српске епопеје у Првом свјетском рату. На данашњи дан, дан рођења овог великог српског писца, оно што са сигурношћу можемо рећи, јесте да је његова посвећеност свом роду, а потом и свом књижевном раду одлика која исцртава границе између просјечних и оних изванредних који су заложили себе за опште добро. Стојте, галије царске! Спутајте крме моћне, Газите тихим ходом! Опело гордо држим у доба језе ноћне Над овом светом водом. Ту на дну, где шкољке сан уморан хвата И на мртве алге тресетница пада, Лежи гробље храбрих, лежи брат до брата, Прометеји наде, апостоли јада. Зар не осећате како море мили, Да не руши вечни покој палих чета? Из дубоког јаза мирни дремеж чили, А уморним летом зрак месеца шета. То је храм тајанства и гробница тужна За огромног мрца, кô наш ум бескрајна, Тиха као поноћ врх острвља јужна, Мрачна као савест хладна и очајна. Зар не осећате из модрих дубина Да побожност расте врх вода просута И ваздухом игра чудна пантомина? То велика душа покојникā лута. Стојте, галије царске! На гробљу браће моје Зави’те црним трубе. Стражари у свечаном опело нек отпоје Ту, где се вали љубе! Јер проћи ће многа столећа, кô пена Што пролази морем и умре без знака, И доћи ће нова и велика смена, Да дом сјаја ствара на гомили рака. Али ово гробље, где је погребена Огромна и страшна тајна епопеје, Колевка ће бити бајке за времена, Где ће дух да тражи своје корифеје. Сахрањени ту су некадашњи венци И пролазна радост целог једног рода, Зато гроб тај лежи у таласа сенци Измеђ’ недра земље и небеског свода. Стојте, галије царске! Буктиње нек утрну, Веслање умре хујно, А кад опело свршим, клизите у ноћ црну Побожно и нечујно. Јер хоћу да влада бескрајна тишина И да мртви чују хук борбене лаве, Како врућим кључем крв пенуша њина У деци што кликћу под окриљем славе. Јер тамо, далеко, поприште се зари Овом истом крвљу што овде почива: Овде изнад оца покој господари, Тамо изнад сина повесница бива. Зато хоћу мира, да опело служим Без речи, без суза и уздаха меких, Да мирис тамјана и дах праха здружим уз тутњаву муклу добоша далеких. Стојте, галије царске! У име свесне поште Клизите тихим ходом! Опело држим, какво не виде небо јоште Над овом светом водом! http://iskra.co/kultura/pjesnik-bola-i-ponosa-srpske-vojske-i-naroda-na-danasnji-dan-1892-godine-rodjen-milutin-bojic/

А шта мислиш да је друга , читај Дражина , опција победила да неби се исто тако лепо живело ? Вероватно мислиш да би се вратили у средњи век , шта ли ?

Да ли си ти сигуран да ће бити помирења ? Има још доста комуњара у овој јадној Србији тако да ће бити још доста препуцавања да мене просто хвата нека језа на саму ту помисао ! Е а сада када би неко од преосталих комунаца открио још где ја нашем мученику Чичи гроб па да га достојно и Хришћански сахранимо !