domestos

Pa bar ti ne bi trebao da se sekiras oko toga! Gde moze biti pozeljniji Domestos nego u zenskom kutku 0203_cool 0202_238 :cheesy: :cheesy: :cheesy: hello hello hello bendoff bendoff bendoff 8086.gif 8086.gif 8086.gif gde je ta prljavstina?

0705_read 0110_hahaha 0110_hahaha па ја тек сада видео да је ова тема у ''женски кутак '' idea 4chsmu1 4chsmu1 извињавам се

RUMBA Rumba je ples koji potiče iz Afrike odakle su je preko Španije preneli na Kubu. Najpre se plesala u obliku kvadrata (danzon), a kasnije je kroz razne oblike došla do ''cuban rumbe'', koja se i danas pleše. Pojavila se 1930. godine u Njujorku i odmah zatim se prenosi u Evropu da bi posle 1950. godine bila uvrštena u takmičarske plesove. Rumba je ples ''ljubavi i zavođenja'', a osnova priče je da žena, upotrebom šarma, pokušava da dominira nad muškarcem. Plesačica u cilju zavođenja koristi uglavnom kukove dok igrač uglavnom koristi celo telo. U izvođenju koreografije rumbe veliku estetsku ulogu imaju pokreti rukama koji prate muziku i koji su rezultat kretanja tela. idea 4chsmu1 Muzika rumbe je lirična, prijatna, lagana, sinkopirana. Izvodi se u taktu 4/4. slavik-karina rumba 2004 0705_read 0110_hahaha 0110_hahaha

Здраво свима! Наслов теме је претпостављам везан за књигу др.мед.Милојевића,па ево да и ја кажем нешто idea за мене је та књига када сам је читао представљала лек за решавање емотивних проблема.Књигу сам добио од пријатеља,који је такође имао сличних проблема.Ипак се моје мишљење променило доста од тада,па замислите када је на крају књиге на моје питање како ти се свидела књига и јеси ли нашао неки одговор у њој пријатељ рекао да је схватио да љубав не постоји!!? 0110_hahaha bu мада у књизи има таквих под-наслова или нешто попут љубав је страст,разбијање илузије о постојању љубави итд.Могу да набрајам колико је таквих наслова и има за сваког по нешто па ко се где пронађе... има јако лепих реченица нпр.љубав је космичко зрачење,е и то сад свако види како хоће,да и да не заборавим има и тест на крају књиге,хехе...сада сам га решио и по томе би како се каже у књизи *темељно преиспитати свој систем представа о правој љубави*да ли је моја слика о љубави искривљена или не... 0705_readмоје пак мишљење тада док сам је читао и сада веома се разликује...Не кажем да ја сада имам представу о љубави,далеко од тога!Треба је тражити !Сигуран сам да на овом форуму има људи који то много боље могу да кажу они који су већ спознали,пронашли,осетили,ја бих волео исто!А и ако би причали о формули љубави са мог гледишта одговор лежи у томе да одстраниш све могуће *елементе* које нису у првобитној природи човека. уффф надам се да ме је неко разумео 0104_cheesy 0110_hahaha

Турнир у Организацији Плесног Савеза Србије ево једног снимка са Турнира који се одржао 11.04.2010 confused

Крава се зове Була ,не могу да кажем да је моја крава,ипак је у селу код баке и деке 0409_feel

dobrodosliдопинг контрола за све ,него шта!!!! winter

CHA-CHA-CHA Nastao je u Havani na Kubi pedesetih godina prošlog veka i ubrzo postao jedan od omiljenijih plesova na takmičenjima u latino - ameriškim plesovima. U to vreme je izazvao pravu revoluciju, na hiljade ljudi se upisivalo u plesne škole u celom svetu. Nastao iz plesa Mambo, veoma ritmičan i temperamentan ples, nikad ozbiljan, radije nestašan, razigran. Ime je dobio po zvuku koje su pravile štikle plesača dok igraju tri mala koraka koje plešemo u osnovnoj formi cha cha cha. Igra se u taktu 4/4. Pleše se na malom prostoru, relativno brzog tempa sa ogromnim mogućnostima u pogledu izbora figura i koreografije.Veoma izazovan i slobodan ples sa dosta pokreta kukovima i izazovnih pokreta. Postao je popularan jer pleni svojim jasnim, čistim i veselim ritmom i slobodom koju pruža dok se pleše. Cha Cha Cha je i danas medju najomiljenijim plesovima kod svih uzrasta u celom svetu.

Samba je tipičan brazilski ples, koji se nekada plesao na obrednim svečanostima koje su se priređivale u čast bogova. Radostan, veseo, razigran ples u kome do izražaja dolaze pokreti kukovima.Izvodi se u taktu 2/4. Samba se kao društveni ples pojavila u Evropi 1924. godine ali se tek 1948. godine proširila i to u dosta pojednostavljenom obliku. Šireći raspoloženje brazilskog karnevala vrlo brzo je postala popularna. Za razliku od ostalih latino - američkih plesova koji se plešu na malom prostoru, samba je progresivan ples i parovi prelaze velike delove plesnog podijuma po plesnom pravcu koristeći mnoge korake i okrete kojima samba obiluje. Samba je ples izuzetno bogat figurama koje se izvode u različitim ritmovima. Kretanje karakteristično za sambu je tzv. odbijanje (bounce), koje se dobija u pokretu stopala i kolena a uz jake kontrakcije mišića u predelu karlice. Danas je u Brazilu nacionalni ples i tamo je plešu u mnogim oblicima: samba del moro (pleše se po ulicama na karnevalima), samba carioca (iz Ria de Janeira), baiao (iz Bahie) itd. Michael Malitowski & Joanna Leunis WSS 2007 samba

lepa balada,jos i da se zacini igranjem rumbe 170fs799081

imam par slika ali ne mogu da postavim !!? jel bi mogao neko da mi kaze zasto 170fs799081 0442_feel 0705_read :cheesy: hvala u svakom slucaju

Представници наше земље на Европском првенству у стандардним плесовима у Москви одржаног 03.04.2010 Иван Кнежевић-Милена Зоговић 41.место Борис Младеновић-Соња Младеновић 53.место

Duga je, neobična i surova istorija ove srpske svetinje, smeštene nedaleko od granice prema Bugarskoj. Iako su podaci o nastanku Bogorodičinog manastira, kako Suvodol često nazivaju, veoma skromni, zna se da je nastao još u 11. veku, između 1004. i 1008. godine, kada je Vizantija osvojila Vidinsku oblast. O tom vremenu govore zapisi putopisca Sopiensa don Šopa, a i neki sačuvani spomenici. Već krajem istog veka crkvu su srušili Kumani, a njenom zatiranju doprinela su i neka druga lutajuća plemena. Prema predanju, crkvu je obnovio kralj Milutin, da bi konačni oblik dobila u vreme kneza Lazara. O tom periodu nema pisanih podataka. Sačuvan je samo Marinkov jevanđelistar, s kraja 14. veka, koji je sa još nekoliko dokumenata poklonjen Srpskoj kraljevskoj akademiji. I o kasnijim periodima podaci su veoma skromni. Ostao je zapis Josifa Pančića – koji je sa svojim licejcima boravio u Suvodolu 1863. godine napisao je da je cela unutrašnjost crkve zivopisana je freskama iz života Isusa Hrista i svetitelja – da je manastir obnovljen u potpunosti i crkva živopisana 1645. godine. Sve arhive ovog manastira uništene su u ratovima: stara za vreme srpsko-turskog, a nova u vreme sukoba sa Bugarima. Na mestu gde je bila stara crkva podignuta je nova, osvećena 1869. godine. Tom prilikom, prema svedočenju učesnika ovog čina, episkop Evgenije ugradio je u oltar delić moštiju svetog Pantelejmona, pa se od tada govori o isceliteljskoj moći ovog mesta, a posebno „svete vode“, koja i danas teče iz česme, u porti manastira. Narod govori da ova voda pomaže obolelima „od stra', od živci, padajuću boles', od glavobolje i tuberkuloze, a dobra je i za vid“.podatke o manastiru nalazimo i kod Feliksa Kanica, koji je ovde boravio 1860. godine i ostavio pisano svedočenje o bestijalnom uništavanju manastira i fresaka u njemu od strane Turaka posle jedne bitke sa Srbima. Plan crkve, nakon toga obnovljene, podseća na Žiču, jer se i ovde na uski narteks naslanjaju dve kupole, a glavni prostor bez kupola završava se sa tri apside u obliku lista deteline i oskudno je osvetljen malim brojem prozora. Osnova stare crkve bila je u obliku krsta - sa strane se nalazila mala crkvica - paperta. Kada je 1865. godine crkva napukla u oltaru, srušena je, a na njenim temeljima sagrađena je nova, čija gradnja je završena 1869. godine, za vreme vlade kneza Milana Obrenovića. O tome govori i natpis u sadašnjoj crkvi. Sadašnja crkva je jednokupolna građevina pravougaone osnove i predstavlja skladnu i po dimenzijama reprezentativnu arhitektonsku celinu. Unutrašnjost crkve ukrašavaju freske novijeg datuma. Na ikonostasu, čiji okvir je izveden u stilu neoklasicizma, veći broj ikona potiče iz druge polovine XIX veka. One presstavljaju vredna likovna ostvarenja školovanih umetnika. Među njima su ikone Milisava Markovića iz Knjaževca, jednog od najplodnijih ikonopisaca Timočke Krajine, rađene 1892. godine. U manastirskim knjigama je zapisano da je ovo mesto pohodio i kralj Aleksandar Obrenović i pomolio se za zdravlje naroda, ali i buduće supruge Drage Mašin. Da su ovde bila velika stradanja sveštenstva i naroda, govore zapisi o otkopanim kostima, kojih je bilo „na svakom mestu” i koje su pronalažene pri zidanju nove crkve. I danas iz zatvorenih pećina na planinskim stranama, u vreme velikih kiša i topljenja snega, voda izbacuje ljudske kosti, koje se potom sahranjuju. U vreme bugarske okupacije 1917. godine, ubijeno je 82 sveštenika iz Timočke krajine, od kojih su dva bila iz Suvodola. Tokom Drugog svetskog rata manastir je bio na udaru okupacionih vlasti, a po njegovom završetku, u okviru agrarne reforme, oduzeta mu je sva imovina. Tako je ova svetinja ostala i bez monaha i bez svojih dobara. Manastir je ponovo oživeo kada su u njega došle monahinje iz Bosne i sremskih manastira. Od tada pa do danas. Mnogi putopisci i posetioci govore o lepoti manastira i njegove okoline. Svi pominju udolinu između planinskih vrhova, mali vodopad i Selačku reku, a najverniji bi bio opis koji govori da je „manastir ozidan na jednom zaravnjaku, koji je usečen u severni bok planine“. Niko nije objasnio zašto se zove Suvodol, kada je ovo jedno od mesta najbogatijih vodom u ovom kraju. Do njega se stiže pošto se sa puta koji od Zaječara vodi prema Knjaževcu skrene kod mesta Mali Izvor. Posle sela Selačka, krivudavi put vodi kroz živopisne predele pravo do manastira koji se, okružen zelenilom, primeti tek kada se dođe do ulaza u manastirsku portu. Danas je Suvodol ženski manastir. U njemu žive iguman Justin, pet monahinja i jedna iskušenica. izvor:Politika i http://www.toozajecar.co.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=26&Itemid=64

Quickstep se razvio iz foxtrota tokom dvadesetih godina prošlog veka, pod uticajem džez muzike, u sinkopiranom i malo bržem ritmu. Englezi su razvili originalni Čarlston, progresivni ples sa ’’šutiranjem ’’ stvoren kao miks brzog foxtrota i taj ples su zvali ’’the Qiucktime Foxtrot i Charleston’’. Quickstep se konačno oblikuje 1927. godine kada je održano plesno takmičenje na kome se pojavljuje bez pokreta karakterističnih za Čarlston (savijanje kolena,šutevi). Nešto kasnije je konačno uobličen sa karakterističnim progresivnim ’’šase’’ koracima. Qiuckstep karakteriše razigranost i lakoća tako da se dobija utisak da plesni par lebdi iznad podijuma. Mnoštvo plesnih figura i koraka, poskoka, čarlston koraka i brzih okreta najbolje izražavaju brzi tempo i karakter quickstepa.U svakom slučaju quickstep zahteva perfektnu usklađenost partnera i pravo plesno majstorstvo.

Slowfox se razvio iz foxtrota,koji se pojavio 1910. godine kao Onestep da bi se nešto kasnije (1912.) počeo oblikovati pod uticajem Rag-a (ragtime), koji ima naznačen sinkopirani ritam i koge su posle 1920. godine počeli plesati u nešto bržem ritmu. Sporiji oblik foxtrota je ostao poznat pod imenom slowfox. Novi ples je vrlo brzo prihvaćen u Evropi i posle standardizovanja koraka od strane evropskih učitelja plesa održano je i prvo plesno takmičenje (1920. godine). Glavni promoteri slowfoxa su bili poznati plesači Frank Ford i Džozefina Bredli, koji su demonstrirali razvoj koraka i figura slowfoxa koje se i danas plešu na takmičenjima. Slowfox karakteriše neprekidno, ravnomerno kretanje po plesnom podijumu kroz dugačke, klizajuće korake. Pleše se u ritmu 4/4. Muziku za slowfox su izvodili mnogi poznati pevači kao što su Frank Sinatra, Nat King Cole, Billie Holiday i drugi. Slow Fox - Luca and Loraine Baricchi - WSSDF 2001

Jedan od najspektakularnijih i najpopularnijih društvenih plesova,bečki valcer je tipični proizvod kulture gradjanskog društva. Javlja se pod imenom LANDLER u Južnoj Nemačkoj i u Bavarskoj još u 17. veku. U Englesku se prenosi 1816. godine da bi u drugoj polovini 19. veka doživeo procvat u Beču kao salonski valcer. Bio je ,,kralj,, plesova u Evropi ceo 19. vek sve do prodora novog talasa američkog jazz sinkopiranog ritma na prelasku u 20. vek. Valcere za igru su najviše pisali Jozef Landler i oba Johana Štrausa. Dinastija Štraus je valceru dala neophodnu eleganciju i lepršavost i konačni romantični karakter po kome ga i danas prepoznaju. Kao sportski ples se počeo razvijati u 20. veku. Iz plesa landler je uzeto oko 1800 koraka. Oni su preradjeni tako što je odredjeno samo šest koraka bečkog valcera i odredjena je brzina muzike za ples. Moderni oblik bečkog valcera, koji je standardizovan 1927. godine, je kretanje plesnog para po podijumu sa izmenama levih i desnih okreta, izbačeni su nakloni (koristili se na početku igre), dozvoljeni su okreti u mestu (fleckeri) u levo i u desno. Konačna odluka je doneta 1983. godine kada je odlučeno da tehniku čine desni i levi okret, desni i levi flecker, promena iz desnog u levi okret i obrnuto i kontra ček kao promena iz desnog u levi flecker i obrnuto. Za bečki valcer je karakteristično ravnomerno okretanje po plesnom pravcu. Koristi se dizanje i spuštanje, koje je nešto manje nego kod engleskog valcera. Izvodi se u taktu 3/4. Timothy Howson and Joanne Bolton Standard Viennese Waltz WSS

Po nekim teorijama tango je afričkog porekla. Takođe, smatra se da je iz Španije prenet u Argentinu. Većina smatra da je nastao u Buenos Airesu odakle je krenuo u osvajanje sveta. - Pojavio se na prelasku iz 19. u 20. vek i razvijao se u više smerova. - U Brazilu se plesala habanera, ples sličan tangu, da bi se zatim razvila milonga – prethodnik današnjeg tanga. - U isto vreme se plesao u getoima Buenos Airesa pod nazivom ’’baila con corte’’. Ples milonga je bio karakterističnim pokretima glavom i ramenima i iznenadnim promenama dinamike izvođenja. Kada je početkom 20. veka milonga prenet u salone i teatre visokog društva Brazila, menjaju mu ime u tango jer je milonga bio ples na lošem glasu i to ime previše podsećalo na prigradska naselja. U Evropi se pojavljuje 1907.godine, najpre na francuskoj obali a potom i u Parizu. U isto vreme nije bio prihvaćen u Londonu zbog previše erotike u svom karakteru. Posle određenih promena biva prihvaćen i počinje da vlada i modom i plesom. Godine 1912. tango u celom svetu proslavlja Rudolf Valentino.Nešto kasnije Englezi ga preoblikuju, standardizuju i razvijaju mnoge plesne figure koje se i danas plešu. Tango je jedini standardni ples latino - američkog porekla. Po stilu se veoma razlikuje od ostalih standardnih plesova. U osnovnom kretanju nema podizanja i spuštanja. Njegov ritam je iscepkan i dinamičan. Karakteristični su energični, progresivni pokreti koji se smenjuju sa napetim pauzama. Ples je pun suprotnosti,pored čvrstine takođe je zadržao i ogromnu mekoću i nežnost. Prepun jakih emocija, pored osnovne priče o odnosu između muškarca i žene, u svom najsavršenijem obliku tango govori o životu i smrti. Danas se često karakteriše frazom ’’tužna misao koja se pleše’’. Al Pacino - Scent of a Woman

Engleski valcer svoje ime dobio je prema zemlji porekla. Plesali su ga već na svetskom prvenstvu 1922. godine, ali samo ime koristi se tek od 1929. godine. Ples se počeo formirati od Boston-a i Slowfox-a. Pre je bio dosta progresivan ples - zvali su ga "dance of passing feet" , ali tokom vremena, zbog povećanog broja okreta na kraju takta počeo se koristiti priključak stopala. Struktura je dobila dijagonalni karakter, jer su se celi okreti činili prekompleksnim, i prilikom desnih i levih okreta napravljeno je samo 3/4 okreta. Ovu novu plesnu formu izradili su engleski učitelji plesa, kojeg je priznao i Imperial Society 1927. godine. Engleski valcer - koji se pleše na laganu, sentimentalnu muziku - zbog ritmičkih pokreta, postao je najharmoničnijim plesom u grupi standardnih plesova. Plesni karakter pokazuje se u sporim i ujednačenim njihanjima, prostorno progresivnim okretima, koji vladaju na plesnim podijima bez ikakvog loma u telu. Engleski valcer se pleše kao prvi ples na takmicenjima Christopher Hawkins and Hazel Newberry Slow Waltz WSS

hvala свако добро 0409_feel

0409_feel

А је ли има негде у предањима да је бројаница коришћена од стране мирјанина(надам се да сам то добро рекао,дакле људи који нису били свештеници) или је то само у скорашњици постало употребњиво?

Slavik & Anna Rumba - 2009 World Super Stars Dance Festival