Justin Waters

Nije problematicna, samo su ljudi vise skloni da je bukvalno tumace. U kontekstu predavanja svog zivota Hristu, ili pavlovog poziva na neprestanu molitvu, svekovanje jednog dana Bogu kakvog ima smisla? Nije li hriscanstvo mnogo sire i sveobuhvatnije od zapovijesti da se jedan dan posveti Bogu, a ostale ne moras ni da pomislis na Boga? Ako je jedan dan u sedmici kao posvecenje Bogu vazno, onda cemu praznici u druge dane? Ako bi bukvalno tumacili cetvrtu zapovijest, onda bi hriscanska trebala da glasi: "radi sve svoje poslove i svrsi ih i druge dane, a dane crvene u kalendaru posveti Gospodu Bogu tvojemu". Medjutim to nije tako. Prije nego sto su Jevreji poceli da izricito slave i vjeruju u jednog Boga, ljudi su se klanjali paganskim bozanstvima i obracali su im se samo kad im nesto treba ili kada je narocit dan u godini koji je posvecen tom bozanstvu, obicno povezan sa nekom prirodnom pojavom.
 
No kao dio sveobuhvatnog POSTEPENOG Bozijeg otkrovenja, objava Jevrejima da jedan dan posvete Bogu je bila revolucija u tom dobu. To je bio jedan mali korak za covjeka, ali veliki za covjecanstvo  jer je to postalo prvi put da je jedna grupa ljudi na redovnoj bazi obiljezavala jedan dan svetkovanjem i odmorom, sto je pretaca danasnjeg koncepta vikenda. Prvi put ljudi su posvecivali Bogu makar jedan dan na redovnoj bazi, i to bezuslovno. Sve je to bio evolutivni put do konacnog uspostavljanja Novog i trajnog Zavjeta, u cemu je sad povezanost covjeka i Boga uslovjena ne zapovjestima vec na dobrovoljnoj bazi iz ciste ljubavi. Bas nigdje tokom crkvene istorije nedjelja nije prebacena da bude sedmi dan umjesto subote. Nedjelja je i dalje prvi dan crkvene sedmice u administrativnom smislu. Nedjelja je sedmi dan po sekularnom racunanju vremena, i tu je jos jedan apsurd insistiranja na nedjelji kao sedmom danu i da se taj dan navodno ne treba nista raditi. 
 
Da rezimiram, Stari Zavjet nije ukinut pa ni ta zapovijest vec je ispunjena u shodno svom vremenu. Novi Zavjet ne ogranicava covjeka ni po kom osnovu da li smje raditi ili ne raditi u odredjene dane, jer poziva covjeka da se sjeca Boga u svakom momentu, a ne samo u odredjen dan. Sta vise ne samo da se sjeca, vec da svoj zivot u potpunosti preobrazi, pa kako Pavle kaze da umejsto njega samog u njemu zivi Hristos. 

Ne znam sto bi neko minirao branu u Obrenovcu, ali govorka se da su nasipi kod Bijeljine minirani kako bi se ublazio poplavni talas zbog odbrane Sabca u kome postoji hemijska fabirka koja ako bi bila pogodjena izazvala bi kataklizmu sirih razmjera. 

Jeste. Bog kakvim ga propovjeda hriscanstvo nije malovalentan. I to je ono sto ti nastojis da objasnis Slavenu.
Ali pitanje koje je pokrenuto temom nije u tome kako pojedina religija vidi Boga, vec da uopsteni teoloski argumenti koji opravdavaju svedobrog Boga takodjer mogu biti iskoristeni i za pravdanje zlocudnog boga.
Dakle stvar je da mi hriscani vjerom prihvatamo da je Bog svedobar. Da postoji mogucnost da je bog Loki kontaktitao Avrama, pa se projavio kroz Hrista, pa da se onda javio Muhamedu, i to sve u svrhu da zafrkava ljude, a nakraju ce svima biti cvrc...ali mi to ne prihatamo ne zato sto imamo neke argumente koji ce to pobiti, vec prosto vjerom, htjenjem i zeljom da Bog bude kao Hristos, a ne Loki.

Не знам шта желиш да проучаваш, коју врсту знања?

Нема никаквог правила кад литургија може да се служи. Има неко опште правило, и то је засад у ујутро, нажалост потпуно непотребно за наше вријеме, док надлежни епископ може одредити да се због одређеног случаја служи у било које вријеме.

Нису ово глупости. Ово су подаци базирани на статистичким предвиђањима који су прилично тачни, јер узимају у обзир базу података из прошлости као и прикупљене податке који се не посредно обрађени.
А и бит овог преборјавања није да у цревца дата колико се тачно баш у стина цревца постоји људи на планети, колики је број абортуса, или умрлих, него да прикаже приближну слику прогреса истих догађаја.