goran018

Cekam Mozartov komentar... 0409_feel

?ekamo strpljivo da Goran na?e izvor :smiley: pri?a o razvodu prestaje kad se ponovo udaš- oženiš 0110_hahaha [/quote EVO, KRENUO SAM ...

Jedno pitanje; Sta je gore-covek u pustinji ili pustinja u coveku?????????????????????????????

klapklap joooj :cheesy2: ??? ??????? ??????? dada Jedno pitanje:" Koja bese tema??"

Potpuno se slazem sa tobom. Ako tugovanje ima svoj pocetak, sredinu i kraj... Onda sam ja negde oko sredine.Mislim da ovo sto si napisala je prava stvar, i pokusacu da razmisljam na takav nacin. HVALA!

Opet, sta cu, duhovi proslosti odu pa se opet vrate, a covek nije izlecen do kraja. Kad pomislis da je gotovo, nesto novo iskrsne...-Ono sto ne uradiš, uvek je važnije od onog što si uradio... eh

DRAGI DNEVNIČE Uprkos bezbednosnim rizicima, vratio sam se živ i zdrav iz Srbije, simpatične državice na krajnjem istoku Kavkaza. Vreme je bilo divno, nisam verovao da i tamo sija sunce, ali se, eto, ispostavilo drugačije. I ne samo to, činilo se da se niko ne plaši te sjajne kugle s neba i ne beži u pećine dok ne zađe... Mada sam bio ubeđen da ćemo sleteti na neki od aerodroma susednih država, jer Beograd, njihova najveća naseobina, nema svoj, informacije CIA o postojanju asfaltne podloge u nečemu što zovu Surčin ispostavile su se tačnim (proveriti da li se ispod piste nalazi masovna grobnica indijanskih starosedelaca koje su Srbi istrebili 1268. godine). Čak su, u čast mog dolaska, tom simpatičnom objektu dali ime našeg velikog naučnika Nikole Tesle ! Baš slatko od njih. Ljubazni momak kojem sam po sletanju utrapio kofere ipak nije bio bagažista, već njihov predsednik?! Izvinio sam mu se i dao 20 dolara bakšiša... Takođe, bradata gospođa, koja je ćutke išla za nama saplićući se o sopstvene noge, uopšte nije gospođa - već premijer, zovu ga Mirko, valjda. Malo se naljutio kada su agenti tajne službe tražili da vrati buket namenjen prvoj dami, pa sam i njemu dao 20 dolara. To ga je oraspoložilo. Fascinirao me je evolucioni napredak ovog plemena - dosta njih se uspravilo i sasvim dobro hoda na dve noge! Izgleda da su to pozitivni efekti bombardovanja?! Srećan sam što vidim da sam se zalagao za pravu stvar! Možda bi još nekoliko naleta od njih stvorilo čak i progresivnu vrstu. Vredi pokušati. Videćemo... Na putu do hotela (imaju i to, Hilari ipak nije bila u pravu) primetio sam da za jednu „bandu nepismenih degenerika, ubica beba, kasapina i silovatelja" i ne izgledaju previše ružno. Iz kola nisam uspeo da vidim lovišta u kojima se prehranjuju jedući stare i iznemogle. Simpatični dekica zvani premijer pokušao je da me ubedi da nije baš tako i zakleo se da poznaje čoveka starijeg i od Amerike, koji ne da nije pojeden, već ima i nekakvu funkciju u njihovom plemenskom savetu?! Ne verujem! Prezime tog čoveka zvuči kao naziv nekakvog monstruoznog plana za istrebljenje starije populacije: Krkobabić?! Srbi su to... Razgovor sa predsednikom bio je dug, iscrpan i naporan! On je insistirao na priči o nekakvom Kosovu (koliko sam shvatio reč je o srcu Srbije, koje je greškom transplantovano drugom), dok sam ja pokušavao da saznam šta je uradio s mojim koferima. Dao sam mu još 20 dolara - nazvao je nekog Ivicu, taj se valjda razume u koferčiće. Pitao sam da li i njemu da pošaljem bakšiš, rekao je: „Ne, Ivica sve radi iz ubeđenja!" Fin neki čovek. Posle smo otišli u zgradu ispred koje su u bronzi izlivena dva čoveka kako zlostavljaju konje. Kažu da im je to skupština, a da pomenuti kipovi nisu prikaz njihove tradicije, već umetnički izražaj. Sumnjam, Srbi su to... Dočekala me je gospođa neuropsihijatar, koja rukovodi tom eksperimentalnom terapijom: rad bez dnevnica - doktorka Slavica. Čim sam ušao, skočila je ogromna žena u beloj majci sa likom nekog čoveka s naočarima i baburastim nosem, uhvatila me za kosu i, pretpostavljam, pozdravila na tradicionalan način plemena iz kojeg dolazi: „Jeb.. vam sve po spisku, prokleti da ste! Zatrlo vam se seme i pleme, Tačijeve sluge!" Poneo me je taj emotivni trenutak, odstupio sam od protokola, uhvatio sam i ja nju za kosu i cimao, ponavljajući: „Thank you, you too"... Plakali smo oboje... Žao mi je što nisam uspeo da saznam da li zaista postoji to što zovu Mlađan Dinkić ili je samo reč o legendi koju prepričavaju, tešeći se kad im je teško. „Projekat Čeda" odlično napreduje! Polako mu se vraća i boja u lice. Nismo imali vremena da se ispričamo, žurio je da uspava nekakvu Bebu, kaže da je samo vožnja džipom umiruje. Nije mi bilo svejedno kada je pala noć i kada su Srbi počeli da zavijaju na mesec. Sklupčao sam se na krevetu i brojao „tomahavke", nekako sam uspeo da zaspim... Za divno čudo, opet je svanulo?! Za dva dana sunce je dva puta izašlo i nad Srbijom?! Valjda još postoji onaj aerodrom?! Svi su došli da me isprate. Ivica je našao koferčiće, sjajan mali! Dao sam im još po 20 dolara. Nema veze, odbićemo od kredita. Jedva čekam da Baraku i Hilari ispričam šta sam sve video. Čak i „Yuga", koji se stvarno kreće (!!?), ali to mi već ne bi poverovali... Prećutaću... Toliko od mene za ovaj put, dragi dnevniče. Tvoj: Džozef Džozika Bajden.

U svim mojim razmisljanjima Bog se UVEK podrazumeva, pa ga zato ne isticem toliko. Drugacije nebih ni mogo...

naravno da moraš, to je odgovornost prema sebi( prema Bogu) 0913_sport Ne zameri na maloj ispravci: Odgovornost prema sebi (Bogu) i deci..

Ali MORAM!!!!!

Neznam, koju temu predlazes Oljenka? 319.gif-Kad god se ?ini da stvari kre?u nabolje, nešto si prevideo... Gorane, a malo da pogledas samostalno po forumu? Ne moze Oljenka sve...Svi te volimo, i 319.gif i Meda, svi...Bol ostaje, to smo konstatovali A da das sebi sansu malo, a :cheesy2: Tesko, mnogo tesko... :cheesy2:

:cheesy2:, :cheesy2:, :cheesy2:

Neznam, koju temu predlazes Oljenka? 0110_hahaha-Kad god se ?ini da stvari kre?u nabolje, nešto si prevideo...

Slazem se, zato sam i naveo "Ovo je dobra prica" 0202_238

Ovo je dobra prica: Bio jednom jedan mladic koji je dugo vremena proveo na studijima na Zapadu!! Kada se vratio, trazio je od svojih roditelja da mu nadju religioznog ucenjaka ili bilo kojeg strucnjaka koji bi mu mogao odgovoriti na tri pitanja... Konacno, roditelji su mu uspjeli naci jednog ucenjaka... Mladic: Tko si ti? Mozes li odogovoriti na moja pitanja? -Ja sam jedan od Bozjih sluga i uz njegovu pomoc, ja cu moci odgovoriti na tvoja pitanja... Mladic: Jesi li siguran? Mnogi profesori i strucnjaci nisu bili u stanju odgovoriti na moja pitanja... Ucenjak: Ja cu dati sve od sebe.. Uz Bozju pomoc... Mladic rece: Imam tri pitanja 1.pitanje: Da li Bog postoji? Ako postoji pokazi mi njegov oblik... 2.pitanje: Sta je sudbina? 3.pitanje: Ako je sotona od vatre, zasto ce na kraju biti bacen u pakao koji je takodjer stvoren od vatre.. To mu sigurno nece naskoditi nimalo, posto su i sotono i pakao stvoreni od vatre... Da li je Bog mislio na to? Iznenada ucenjak snazno osamari mladica po licu.. Mladic osjeti bol: Zasto ste se naljutili na mene? Ucenjak: Nisam 0205_whistling. Samar je odgovor na tvoje pitanje.. Mladic: Ne razumijem... Ucenjak: Kako se osjecas nakon sto sam te osamario? Mladic: Naravno, osjecam bol!!.. Ucenjak: Da li onda vjerujes da bol postoji? Mladic: Da.. Ucenjak:Pokazi mi oblik bola... Mladic: Ne mogu!... Ucenjak: To je moj odgovor na prvo pitanje. Svi mi osjecamo prisustvo Boga iako ne vidimo njegov oblik... Da li si sinoc sanjao da cu te osamariti? Mladic: Ne!! Ucenjak: Da li si ikad pomislio da ces od mene dobiti samar? Mladic: Ne!! Ucenjak: To je sudbina... Moj odgovor na drugo pitanje... Od cega je stvorena moja ruka kojom sam te osamario? Mladic: Stvorena je od mesa.. Ucenjak: A tvoje lice? Od cega je ono stvoreneo? Ucenjak: Od mesa.. Ucenjak: Sto osjecas nakon sto sam te osmario? Mladic: Bol... Ucenjak: Tako je!! To je moj odgovor na trece pitanje... Iako su sotona i pakao stvoreni od vatre, ako Bog zeli pakao ce postati vrlo bolno mjesto za sotonu....

dada,

Moram da se zahvalim mojoj pravoj prijateljici, Oliveri. A da pomenem i Mocarta, Medu, Lazaricu... Svi ste super.. i ti si Gorane 0705_read drži se ti ans i daleko ?eš dogurati 0104_cheesy dada

Moram da se zahvalim mojoj pravoj prijateljici, Oliveri. A da pomenem i Mocarta, Medu, Lazaricu... Svi ste super.. 0705_read

To je u dobrom delu zasluga clanova ovog sajta.

Ovo je sebi?no i neodgovorno i upravo je samosažaljevanjeOnaj ko ima decu ima odgovornost prema toj deci, ko nema decu ima odgovornost prema onima koji ih vole Samo onaj ko nije pronašao smisao života nema razloga da živi, sam si pomenuo Frankla :smiley: Za razlicite ljude, razlicite opcije. Ja vise cenim ovu prvu, koju si preskocila.

-Bolje dobar razvod, nego los brak.- -Dobar razvod ne postoji. Tu uvek neko pati, a naročito deca. Samo, treba izmeriti (ako je to moguće) da li je patnja veća u braku, ili nakon razvoda.. A dalje moze ovako: -Show must go on, pokupis parcice svog polupanog dostojanstva i ides dalje. Na posao, kod prijatelja, na sve ono sto ti ranije nije padalo na pamet, tipa joge ili casova spanskog ili slikanja... Deca nastavljaju skolovanje, svako lize svoje rane, zivot nikoga ne ceka. Varijanta 2. je sedenje, samoanaliziranje i samosazaljevanje. Sledeci korak je biranje mosta za skok u legendu, ali to vec po zelji. Pa ko sta voli..

0409_feel

Ja nebih zurio sa razvodom, sve dok ne iscrpem sve druge mogucnosti. Recimo odlazak psihijatru, u savetovaliste,... Ako ste vernici, moze i crkva da pomogne, pa tek onda ako nemate drugog izbora, onda je mozda i bolje da se razvedete, ali to je vrlo bolan proces.

Ovako ne ide..

Postoji neki razlog za takvo ponasanje. Moj ti je predlog-razgovor, razgovor i sto vise razgovora dok ne bude kasno za sve.