Jump to content

Srdjan

Члан
  • Број садржаја

    1215
  • На ЖРУ од

  • Последња посета

Everything posted by Srdjan

  1. Мислим да би требало отворити неку другу тему везану за свету тајну причешћа, јер није више реч о манастиру Лепавина, него уопште о смислу, утемељености, историји и искуствима различитих пракси итд.
  2. Добро. Закључак би могао да буде да сваки манастир има своје правило којег се треба придржавати и поштовати без обзира на све. У случају непознавања правила може доћи до проблема. И да је дужност сваког поклоника да се претходно добро распита о правилима у манастиру који намерава посетити. Заборавио сам. Извините.
  3. 0110_hahahaТачно, то управо сада сви осећамо.Моје је мишљење да онај који иде у манастир, треба да слуша правило тог манастира. У манастиру се зна ред и он се поштује. Ако је тако, мислим да свештеници то треба да кажу на литургији, да буде јасно какво је "правило" манастира у погледу тога. Јер много људи долази у манастир. Овако је нејасно, није јавно и збуњујуће је. Ето проблема.
  4. О, како мудар одговор. А ми већ почели диктирати типик за манастир.Иначе, и наш пост и редовно причешћивање нас не мора чинити ништа бољим од фарисеја. Наравно. Није ствар у ретком или честом(редовном) причешћивању него у томе да ли волимо Христа.
  5. И кад јеђаху, узе Исус хљеб и благословивши преломи га, и даваше ученицима, и рече: Узмите, једите; ово је тијело моје. И узе чашу и заблагодаривши даде им говорећи: Пијте из ње сви; Јер ово је крв моја Новога завјета која се пролијева за многе ради отпуштења гријехова. (Мт, 26, 26-28)
  6. И ја сам био, брате. Када је почело причешћивање, један човек (мислим да је искушеник) је свакога ко се приближавао певници са десне стране (одакле се формирао ред за причешћивање ка олтару), понаособ заустављао и питао: - Да ли сте постили најмање три дана на води? Ако јесу, пропуштао их је. У супротном је говорио да не могу да се причесте. Људе је усмеравао рукама. Био је врло љубазан, али одсечан у намери да изврши "филтрирање" људи. - Нисам постила на води, на уљу сам три дана... - Не можете да се причестите. - Постила сам недељу дана на уљу. - Не можете да се причестите, мора три дана на води, тако каже о. Гаврило. - Да ли сте постили три дана на води? - Не, али постим све постове, среду и петак. - Ако нисте постили три дана на води не може. - Да ли сте постили на води три дана? - Нисам, али постим све постове, имам благослов духовника. - Нема то везе, нисте постили три дана, не можете да се причестите. Не знам у чему је проблем. Логичније би било да пита: Да ли сте крштени? Волите ли Христа?... Да се причести, могао је онај ко је постио три последња дана на води. То је могао да буде и фарисеј из старог завета. А цариник који воли Христа и прилази му задњи час у покајању, бива удаљен од стране брата који стоји на вратима Царства Небеског. Некима допушта да уђу, а другима не. А сам, да ли му прилази? Немам ништа против брата, чак ми је врло драг и волим га јер из њега заиста зрачи брига и доброта. Али, мислим да је ово велики пропуст и да га треба исправити. И да поклоници треба да буду свесни ових и сличних искустава. Овај форум је један од начина за превазилажење онога што нас раздваја. Где је љубав, где је Христос?
  7. Због такве "рачунице" смо брате овде где јесмо. Економија функционише мало другачије. Значи, нема везе што нас лажу и краду, важно да су "наши". Звонко, ја то нисам рекао, нити тако мислим! Рекао сам да је друга ствар, што се услед искварености, краде. Друга ствар - значи, друга тема, други, посебан проблем. Како функционише економија о којој говориш?
  8. Iskreno - meni svejedno kome idu pare. Idu iz mog džepa, i u isti se ne vraćaju. Ти се шалиш. Али, нажалост, многи тако и мисле. Зато се и поткрадају фирме, друштво, држава. Ja se ne šalim, mrtav sam ozbiljan. Živim u Srbiji 10 godina. Od toga, sedam godina radim za državnu firmu. Pare koje zarađujem od strane firme trošim za kiriju i šta već, pošto mi plata od države dođe kao džeparac. Država (kroz razne svoje oblike) samo gleda kako da mi uzme još para. Šta mi daje zauzvrat? Ništa. Jedini koji ovde žive od države su političari. Poslanici naročito. Разумем твоје разочарење. Али, држава мора да постоји...
  9. Iskreno - meni svejedno kome idu pare. Idu iz mog džepa, i u isti se ne vraćaju. Ти се шалиш. Али, нажалост, многи тако и мисле. Зато се и поткрадају фирме, друштво, држава.
  10. И мени се плаче над овим што се ради... Рачуница је проста. Ако странац купи Телеком, његова зарада иде њему, ван Србије. Ако Телеком остане српски, зарада остаје у Србији. Друга је ствар што се, услед искварености људи, краде и поступа лоше.
  11. " Човечји ум не може да схвати апсолутну непрекидност кретања. Закони каквог било кретања човеку постају разумљиви тек онда кад проучава произвољно узете јединице тог кретања. Али у исти мах из тог произвољног дељења непрекидног кретања на прекидне јединице потиче велики део људских заблуда. Познат је такозвани софизам из старог доба који се састоји у томе да Ахил неће никад стићи корњачу кад иде пред њим, иако Ахил иде десет пута брже од корњаче: јер док Ахил пређе простор који га одваја од корњаче, корњача ће измаћи пред њим за једну десетину тог простора; док Ахил пређе ту десетину, корњача ће измаћи на један стоти део итд. до у бесконачност. Старима је изгледало да се овај задатак не може решити. Бесмислица решења (да Ахил неће никад стићи корњачу) потекла је само отуда што су произвољно узете прекидне јединице кретања, док је и Ахилово и корњачино кретање трајало непрекидно. Кад узимамо све ситније и ситније јединице кретања, ми се само приближујемо решењу питања, али га никад не можемо решити. Само кад замислимо бескрајно малу количину и њену прогресију навише до једне десетине, па кад узмемо збир те геометријске прогресије, ми ћемо решити питање. Нова грана математике, која је постигла да ради с бескрајно малим колиичинама, даје сад и у другим сложенијим питањима кретања одговоре на питања која изгледају неразрешива. Та нова, старима непозната, грана математике, кад проучава питања о кретању, замишљајући бескрајно мале количине, то јест, такве код којих се успоставља главни услов кретања (апсолутна непрекидност), тим самим поправља ону неминовну грешку коју људски ум мора да учини кад место непрекидног кретања проучава одвојене јединице кретања. У истраживању закона историјског кретања бива потпуно тако исто. Кретање човечанства, које почиње из небројене количине људских воља, врши се непрекидно. Историји је циљ да нађе законе тог кретања. Али да би се нашли закони непрекидног кретања збира свих људских воља, човечји ум узима произвољне, прекидне јединице. Први је посао историје да произвољан низ непрекидних догађаја проучава одвојено од осталих, док нема нити може бити почетка каквом догађају, него увек један догађај истиче непрекинуто из другог. Други је посао историје да проучава дела једног човека, владаоца, војсковође, као збир људских воља, док се збир људских воља никад не изражава у активности једне историјске личности. Историјска наука у свом кретању непрестано узима све мање и мање јединице за проучавање и тим путем тежи да се приближи истини. Али ма колико да су ситне јединице које историја узима, ми осећамо да је узимање једне јединице, одвојено од друге, узимање п о ч е т к а неке појаве и узимање да се воље свих људи изражавају у делима једне историјске личности, само по себи лажно. Сваки закључак историје распада се у прах без икаква напора од стране критике и не оставља ништа после себе само зато што критика бира за предмет посматрања већу или мању прекидну јединицу, на што она увек има права, пошто је узета историјска јединица увек произвољна. Само кад узмемо бескрајно малу јединицу за проучавање – диференциал историје, то јест, једнородне тежње људске и кд се извештимо да интегрирамо (да узимамо збирове тих бескрајно малих), можемо се надати да ћемо наћи историјске законе. Првих петнаест година XIX века у Европи представљају необично кретање милиона људи. Људи остављају своје обичне послове, наваљују с једне стране Европе на другу, пљачкају, убијају се међусобно, ликују и очајавају, и сав ток живота мења се за неколико година и показује напорно кретање, које испрва бива све јаче, па после све слабије. Какав је узрок томе кретању, или по каквим се законима оно догађало? – пита људски ум. Историчари, кад одговарају на то питање, излажу нам дела и речи неколико десетина људи у једној згради града Париза и кажу да су та дела и те речи револуција; потом дају опширну биографију Наполеонову и неких личности које су му симпатисале и које су га мрзеле, причају о утицају једних од тих личности на оне друге, па кажу: ето откуда је потекао тај покрет и ето његових закона. Али људски ум не само што неће да верује у то тумачење него отворено каже да тај начин тумачења није истинит, јер се при том тумачењу најслабија појава узима као узрок најјаче. Збир људских воља створио је и револуцију и Наполеона и само збир тих воља трпео их је и уништио. „Али кад год се освајало, увек је било освајача; а кад год су се правили преврати у држави, увек је било великих људи“, вели историја. Доиста, сваки пут кад су се јављали освајачи било је и ратова, одговара људски разум, али то не доказује да су освајачи били узроци ратовима и да се закони рата могу наћи у личној активности једног човека. Кад год погледам у свој часовник и видим да је сказаљка дошла на 10, ја чујем да у оближњој цркви почиње да звони на службу; али зато што сказаљка увек долази на 10 сати кад почиње да звони на службу, ја немам право да из тога изводим да је положај сказаљке узрок покретању звона. Увек кад видим кретање воза, ја чујем звиждање, видим отварање вентила и кретање точкова; али немам право да изводим отуда да је звиждање и покрет точкова узрок кретању воза. Сељаци кажу да у позно пролеће дува хладан ветар зато што се храстов пупољак развија, и доиста сваког пролећа дува хладан ветар кад се храстов пупољак развија. Али иако ми није познат узрок зашто дува хладан ветар кад листа храст, ја се не могу да сложим са сељацима да је узрок хладноме ветру развијање храстових пупољака, само зато што је јачина ветра изван пупољкова утицаја. Ја ту видим само стицај услова који бивају у свакој појави у животу и видим да ја, ма колико и ма како потанко посматрао сказаљку на часовнку, вентил и точкове воза и храстов пупољак, нећу дознати узрок ни звоњењу, ни кретању воза, ни пролетњем ветру. Због тога морам сасвим да променим своју тачку посматрања и да извучем законе кретања паре, звона и ветра. Тако исто мора да учини и историја. И већ су у том учињени покушаји. Да бисмо изучили законе историје, ми морамо сасвим променити предмет посматрања, оставити на миру владаоце, министре и војсковође, па изучавати једнородне, бескрајно мале елементе који управљају масама. Нико не може рећи колико је дато човеку да тим путем дође до разумевања историјских закона; али је очевидно да се цигло тим путем могу ухватити историјски закони и да човечији ум није на том путу још уложио ниједан милионити део оног труда који су историчари уложили на описивање дела разних владалаца, војсковођа и министара и на излагање свога мишљења о том делима. " Л.Н.Толстој (Рат и мир, трећа књига, III део, глава I)
  12. Људи, шта се чудите? Очигледно је да жена скрива лице, не држи ништа у руци и прича нешто сама са собом из ко зна ког разлога. Све остало је сугестија и реклама Yellow Fever Production-a. http://georgeclarke.webs.com/ Врло је мало вероватно да је и Жорж под аутосугестијом.
  13. Srdjan

    Ima li šta za posao???

    Знам случај где је један познаник после неколико дана нашао посао!
  14. Чекај, Адамов грех је имао толику силу да је де факто покренуо ново стварање тј.урушавање првобитно створене природе у иницијалну тачку из које је и Бог пошао са стварањем, а онда стварање природе и живота у "лошем" стању? То би значило да је грех парадоксално, али ипак стваралачки? И даље не могу баш да разумем да ли сила греха или која већ друга сила (Божија????) води то ново стварање и еволуцију, односно настанак првог живог бића његове промене до пред еволуционог човека, а онда поново настанак човека? Где би у свему томе био Бог? Нпр. где би био БОг у тренутку поновне појаве: 1) новог живота 2) новог, еволуционог човека? Извините што упадам у реч, али хоћу и ја да кажем нешто паметно. klapklap "Сила греха" свакако не може бити нешто стваралачко, уколико имамо у виду њену суштину - небиће, ништа. Тај "други космос", космос после пада, није други у том смислу да је створено све испочетка али мало другачије. То је исти свет, али у коме је једна могућност - могућност човека да се окрене од свог Творца и згреши, постала отров којим је контаминирана сва творевина над којом је човек добио власт на почетку. Тај отров је смрт. Овај свет је итекако Божији свет, али отров смрти, небиће у мноштву својих појавних "облика" у овом свету, њега не сачињава нити га додирује. У свету пре човековог пада, мислим да је "природно" било да Бог, рецимо неко створење, животињу, створи из ничега, одједном; исто као и да га ствара постепено, обликујући га на неки (не)појмљив начин. И једно и друго је, претпостављам, било заступљено. Човеку је немогуће схватити како је уопште могуће да нешто јесте, и шта је то биће. То је област чуда. Али уколико човек посматра узрочно-последичне односе створеног света, схвата да је све повезано, запажа да постоји неки ред и смисао, и у космичком огледалу почиње да наслућује лепоту свог првоствореног лика и кроз то, Лик свог Створитеља. Овај временски свет постоји у облику који неће повредити човекову слободу. У тренутку пада, човек је убачен у сценарио где је његова грешка утиснута као жиг на свако створено биће света. Гледајући њих, космос, види себе. Тражећи Бога, види даље, назире свој првостворени лик, и даље, нестворени Лик Христов. Најмање што може видети: то је он сам, такав какав јесте, смртан. А највише: може "видети" Бога.
  15. Када човек сазна неку истину о себи, то понекад може да заболи.
  16. Ништа није чудно. Велика риба једе малу рибу. Ми смо мала земља и наша култура и језик полако уступају место другим културама уколико не желимо или не умемо да је ценимо и негујемо.
  17. Зашто вероучитељи не би предавали и грађанско васпитање?
  18. Srdjan

    Бројање

    Каква је сврха ове теме?
  19. "Рат и мир" од Толстоја. Пре него што сам почео да је читам мислио сам да је досадна, али сад видим да је итекако занимљива и добра.
  20. Мислим да овде недостаје мало систематизације да би се боље разумели. Како би било aquilio, да у кратким нумерисаним тезама са поднасловима изложиш настанак света онако како га видиш, еволуционистички, из угла православља. Што једноставније и приступачно за свакога. Неко то исто може учинити из неког другог угла. И када се расправља о нечему, да се зна конкретно на коју се од наведених нумерисаних теза односи расправа. Да би смо лакше могли да изолујемо и дефинишемо питање/проблем око којег постоји неслагање.
  21. Узвишеност Божијег стварања се не огледа само у разноврсности живота, већ и у стварању из ничега. Ja mogu ni iz cega da stvorim pesmu... То је онда један од доказа да се у твојој личности крије икона живога Бога. Као и у личности сваког човека.
  22. Узвишеност Божијег стварања се не огледа само у разноврсности живота, већ и у стварању из ничега.
×
×
  • Креирај ново...