ribar

Jedan dan sa: mati Anastasijom Kako postiti, a dušu gostiti U svom „Posnom kuvaru” Atanasija Rašić je sakupila recepte za pripremu ukusnih jela na vodi i ulju, a priredila je i knjigu koja poučava kako da se preživi u prirodi, kao i mnoga druga izdanja verskog sadržaja Kad probate babure punjene šargarepom, paštetu s orasima, oblande s alvom ili neke druge od stotinak jednostavnih jela pripremljenih na način kako to radi monahinja Atanasija Rašić iz manastira Rukumije, uverićete se da i hrana za vreme posta može biti i ukusna, i raznovrsna, i hranljiva. Osim što ta mnoga jela priprema, monahinja ih je sve sabrala u sveščicu formata crkvenog kalendara. Kuvari monahinje Atanasije, iako nisu nastali iz komercijalnih pobuda, stigli su u mnoge pravoslavne domove i tako postali jedno od najtraženijih izdanja na našim prostorima. – Nisam u početku ni ja znala da pripremam jela na vodi – poverila nam se monahinja, kojoj je ovo bio prvi razgovor sa novinarima o kuvarima koji se štampaju više od 10 godina. – Rečeno mi je da u vreme posta na vodi tamo gde ide ulje sipam vodu, i umesto mleka takođe vodu, a umesto jaja da dodam kvasac. Posle se samo nadograđuje. U početku smo recepte rukom prepisivali, onda smo ih kopirali. Zatim sam rešila da ih saberem u knjižicu i počela da poklanjam, ali se dešavalo da ih i ne pogledaju, pa sam krenula da ih pozajmljujem, i to se pokazalo uspešnije. Kuvare sam slala svim ženskim manastirima. Tako su, malo-pomalo, našli svoj put do vernika i svih koji su hteli da obogate svoj jelovnik. Kuva, beleži i „prelama” Na pitanje zašto su kuvari malog formata, naša sagovornica kaže da je želela da budu pri ruci, u džepu kecelje, laki za rukovanje, što jeftiniji, kako bi ih svi mogli priuštiti. Prvi „Kuvar posnih jela na vodi, žive nekuvane hrane, kolača na vodi i napitaka” štampan je 1997. godine na preko 60 strana. U njemu su i saveti kako se naklijavaju semenke pšenice, pirinča i suncokreta, kako se prave kolači na vodi, boza i crno ... kao i niz uputstava u vezi s postom. Jela iz „Posnog kuvara” su prvo poslužena za manastirskom trpezom – Mnogi recepti su manastirski, ima dosta i onih koje sam zapisala od ovdašnjih žena koje su vredne domaćice. Stig je bogat kraj, pa otud i ukusne torte čak i na vodi, u koje se umesto brašna stavljaju mleveni orasi. Ima i recepata koje sam preuzela iz čuvenog „Patinog kuvara” i prilagodila današnjim mogućnostima – kaže naša sagovornica. Interesovanje je raslo, pa su usledila i nova izdanja: „Čorbe, variva i ostala jela na ulju”, „Jela od ribe”, „Posni kolači”... – Rukovodila sam se potrebama vernika u želji da im na svaki način pomognem i olakšam ne samo pripremanje jela u dane posta, već i da dam odgovor na mnoga pitanja, posebno kada je reč o slavama, jer su one jedno vreme bile zanemarene – navodi monahinja Atanasija, koja ne samo da je sakupila brojne recepte, već je naučila i sve o kompjuterskoj pripremi knjige za štampu. – Bilo mi je nezgodno da svaki čas zanovetam, tražim da se doda, promeni... Sela sam i naučila da radim sama, tako da danas manastir Rukumija ima, pored kuvara, i druga izdanja verskog sadržaja. Među najtraženijim knjigama je i „Kako da slavimo krsnu slavu: jelovnik posnih jela i predjela”. Obeležja slave su kolač, sveća, vino i žito, sve preko toga je u skladu s tim koliko ko može. Slava se slavi kod kuće, gosti dolaze da čestitaju, posede i popričaju. Čuje se nešto od starijih ljudi, nauči. To je jedna lepa i uzvišena svečanost, a ne veselje, zato ne treba da se zasedne. Oličenje naše površnosti je da sve pretvorimo u gozbu – kritična je monahinja. Bogat nije što i imućan Razgovor smo nastavili za manastirskom trpezom, na čijem čelu je iguman manastira Rukumija otac Simeon. Jede se u tišini. Pred nama razne đakonije, počev od čorbe i domaćeg hleba, kajgane sa paprikama, do vanilica. – Hrana je domaća, naš proizvod – ističe starešina manastira. – Imanje nije veliko, ali ima svega: starom vinogradu pridodati su novi zasadi, a da bi vino bilo što bolje, svaki grozd se ručno odabira. Paradajz je iz našeg plastenika, imamo voćnjak, povrtnjak, pčelinjak... Na naš komentar da je manastir bogat, otac Simeon nas poučava: „Bogat čovek ima Boga uza se. Ko je duhovno bogat nikada neće biti siromah. Nije isto biti bogat ili pak imućan.“ Slavica Berić -------------------------------------------- Manastir Rukumija Na pitanje o poreklu naziva manastira, otac Simeon nam objašnjava da se veruje da je ceo predeo nosio naziv Rukumija zahvaljujući lekovitim izvorima: „Pošto bi došli na jedan od dva izvora, vernici bi prvo prali ruke, a zatim se umivali i molili Bogu za zdravlje.“ Manastir je podignut na istočnoj strani Sopotske grede, koja se spušta gotovo na samu obalu Mlave, a na mestu sa koga pogled seže mlavskom ravnicom sve do Dunava. Ktitor današnje crkve, podignute 1825. godine na istom mestu, bio je knez Miloš. Crkva je posvećena svetom Nikolaju. Tek 1953. godine je pri njoj osnovan i ženski manastir. Rukumija je sada muški manastir, u kome živi i monahinja Atanasija, koja je ovde ostala iz vremena kada je bio ženski. Ovde su bile dve svetinje: svete mošti Martirija Sinaita (bio je jedan od 300 monaha sa Sinaja, koji su u srednjem veku ovamo stigli da ojačaju veru Hrista) i ruka svete mučenice Jelice (na kivotu). I mošti i ruka su nestale, ostao je samo kivot, iznad koga se i danas čitaju molitve za zdravlje i porod. Ovde se mnogo toga pozitivnog dogodilo, što je monahinja Atanasija Rašić zabeležila u knjizi „Čuda Božja naših dana”. ------------------------------------------- Pašteta od oraha Od monahinje Atanasije dobili smo savet i kako da sebi priuštimo kvalitetan, a opet posan obrok: Za osnovni recept je potrebno 200 g mlevenih oraha, 200 g pirea od krompira, sušenog začina, biber, seckan beli luk, senf i decilitar maslinovog ulja. Sjedini se pire, ulje i mleveni orah, pa umeša sušeni začin, senf i beli luk, i sve dobro sjedini. Umesto krompir pirea možete uzeti instant krompir pomešan sa mlevenim orasima i sipan u teglicu, koji možete i na poslu popariti s malo vrele vode – i eto ukusnog namaza za kiflu. www.politika.rs

НОВИ НАСТОЈАТЕЉ ЦЕТИЊСКОГ МАНАСТИРА ЦЕТИЊЕ, 01. фебруара (Светигора прес) – Јуче је у Цетињском манастиру извршена примопредаја игуманске дужности између досадашњег настојатеља Архимандрита Луке (Анића), који ће од сада бити настојатељ новооснованог манастира на Савиној главици у Грбљу и протосинђела Методија (Остојића), који ће од сада бити на челу цетињске манастирске обитељи. Предајући игуманску дужност протосинђелу Методију, Архимандрит Лука је замолио манастирску братију да му опрости све што је вољно и невољно гријешио. Сабрат манастира протосинђел Кирило (Бојовић) рекао је у име братије да су се у Цетињском манастиру у његовој бурној историји од времена његовог оснивача Ивана Црнојевића подвизавали бројни знани и незнани монаси, и да се историјски редослед игумана ове Свете обитељи може пратити тек у задњих око двјеста година. „Отац Архимандрит Лука дошао је у ову обитељ прије многих од нас који смо сада овдје и један је од првих који су дошли под архипастирски жезал нашег Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, уочи Петровдана 1991. године. И врло брзо је, у својој ревности, постао јеромонах, а затим и настојатељ ове обитељи. Од тог времена он се трудио за ову обитељ. Многи данашњи игумани су изашли одавде, испод његове игуманске палице. Отац Лука је знао да нас утврди у вјери, да нас утјеши, да нам да поучан родитељски и братски савјет. На свему томе ми само можемо да му будемо благодарни и да га носимо у нашим молитвама“. „Вјерујемо да ни он нас неће заборавити у својим молитвама, на новој њиви Господњој, на коју по својој жељи одлази да служи Господу. Његову молбу је, највише из здраствених разлога, уважио Високопреосвећени Митрополит Амфилохије и благословио му да пређе у нови манастир посвећен Светом оцу нашем Сави, који се налази на Савиној главици. С обзиром да то мјесто није просторно далеко, ми са њим и даље остајемо у заједници, и молимо га да нам опрости све што смо му у нашем знању или незнању нажао учинили. Ми знамо да ће нам то опростити и желимо му много успјеха на новој њиви Господњој“, рекао је отац Кирило. Уз „Многаја љета“, нови игуман је старом игуману уручио поклон братије икону Светог Петра Цетињскога. Р.В.

Svidja mi se ovo,jer sme da se donosi piće u klub i da se puši? Kakav je sanitarni čvor(pitam zbog povraćanja ,a i uopšte)? Muzika? 0202_238 Ja želim da budem konstruktivan u radu kluba, ali prvo uslovi da mi se obezbede gadjanjegovornika

TAMJAN- drevno drvo-novi lek Tamjan je poznat i kao oliban ili sveta bosvelija. On je grmoliko, grbavo listopadno drvo s'tankom papirnatom korom koja se stalno ljusti. U prolece cveta malim zelenkastobelim cveticima sa 5 latica, skupljenim u metlicasti cvast. Iz cvetova se razvijaju semenke tamjana- crvene ili smedje tvrde kvrgave bobice. Ne uspeva nigde osim na svojim prirodnim stanistima- juzna Arabija i juzna Indija- i na podrucju Afrike od Nigerije do Somalije. Raste i divljini Savana i na brdovitom, plitkom, i kamenitom tlu, na visinama od 500- 1500m nadmorske visine. Mnogim vrstama koje danas rastu u divljini preti unistenje. Pripada porodici balzamika (Burseraceae), kojoj pripada i mirta. Nekoliko vrsta iz porodice balzamika, a medju njima i neke vrste tamjana, sadrze u svom drvetu mlecni biljni sok koji se izlucuje i osusi i stvrdne u mirisne smolaste grudvice. Jedno drvo tamjana moze do kraja berbe u jesen da izluci i do 8kg smole. Miris i kvalitet smole, zavise od vrste drveta. Danas je tamjan na trzistu dostupan u obliku zrnca, praska, stapica za dimljenje i kao etericno ulje ( u kozmetickoj industriji je vazan sastojak parfema i krema protiv bora; a u farmaceutskoj koristi se u aromaterapiji). Danas se zna da drvo tamjana sadrzi vise od 200 razlicitih sastojaka, a najvaznija je mlecni sok u kojem su otopljene razlicite smole, kaucuk, etericno ulje, gorke supstance, sluz i benzojeva kiselina. Fenoli, koji nastaju dimljenjem smole tamjana, imaju antisepticno delovanje. Zbog toga se danas, kao i nekad, u mnogim africkim i azijskim zemljama dimom tamjana dezinfikuju prostorije, odeca i predmeti za svakodnevnu upotrebu. Osim sto stiti od mnogih zaraznih bolesti. danas se smatra da udisanje tamjana umiruje i opusta, jaca zivce i pomaze kod razdrazljivosti i depresije. Uklanja bore: Tamjan je oduvek bio kozmeticko sredstvo. Jos je legendarna "0110_hahaha od Sabe" negovala svoju kozu kupkama i uljima koja su sadrzavala etericno ulje tamjana,a i zvakala je komadice tamjana kako bi osvezila dah. Koristila ga je i egipatska Kleopatra. Ona je tamjanom negovala lice i crtala linije oko ociju, sto i danas cine mnoge zene sa Istoka. Nada za reumaticare: Zapadna medicina toj vrsti smole do skoro nije pridavala nikakvu vaznost. Tek posle istrazivanja delovanja kiselina u smoli tamjana, sluzbena medicina pocela je da se zanima za tamjan kao lekovito sredstvo. Istrazivanja su pokazala da kiselina dobijena iz smole tamjana sprecava razvoj ili cak nastanak mnogih upalnih procesa, a najpre reume, astme i crevnih upala. Prva bolnicka istrazivanja potvrdila su pozitivna iskustva tradicionalne istocnjacke medicine. Naucnici predpostavljaju da se upotrebom tamjana nece javiti neke stetne nuspojave, koje su ceste pri upotrebi nekih lekova protiv reume. Mirisnu smolu tamjana oduvek su upotrebljavali svi narodi. Kao 1 od darova koje je mudrac s'istoka dao Isusu, tamjana se prvobitno upotrebljavao za dimljenje u religioznim obredima Egipcana, Vavilonaca, Asiraca, Jevreja, starih Grka i Rimljana. Vrednost mu je bila jednaka vrednosti zlata. Osim sto se upotrebljavao kao sredstvo placanja u trgovini, bio je pojam moci i blagostanja, najveci ratni dobitak, skupoceni dar, lek za mnoge bolesti i sredstvo za odrzavanje mladosti i lepote. " od Sabe" pokusavala je da ga uzgaja u velikim posudama, a Kleopatra na tlu Egipta, ali nikome do danas nije uspelo da ga uzgoji van njegovog izvornog stanista. Tamjanova smola upotrebljavala se kao lek jos pre vise od 3500godina. U 5v.pre Hrista ,Hipokrat je preporucivao zvakanje usitnjenog tamjana pomesanog sa medom protiv kaslja i bolesti pluca, ili samo za osvezenje daha. Plinije je tamjanom pokusavao da leci teska trovanja,a arapski lekari su njime zaustavljali krvarenja, lecili rane, povracanja i prolive. U staroj Kini bio je lek protiv gube i koznih bolesti,a Avicena je preporucivao tamjan protiv tumora, cireva, povracanja, dizenterije i malarije. LEKOVITA SVOJSTVA: 1.Smiruje upalu sluzokoze usta i dezinfikuje je. 2.Smiruje kasalj, pomaze kod prehlade, gripa, kijavice, astme i bronhitisa. 3.Pomaze kod upale bubrega, besike i mokracnih kanala. 4.Pomaze kod prosirenih vena i hemoroida. 5.Smatra se dobrim afrodizijakom. 6.Pomaze kod neplodnosti. 7.Smanjuje bolove kod reume, artritisa i gihta. 8.Umiruje i opusta, jaca zivce, pomaze kod razdrazljivosti, nemira, nesanice i depresije. 9.Smanjuje bolove i smiruje upale kod neuralgije, isijasa, lumbaga. 10.Neguje suvu, osetljivu i masnu , a smiruje nadrazenu i upaljenu kozu, regenerise je i podmladjuje, smanjuje bore, otklanja strije, a leci i akne, herpes, rane i cireve. ULJE OD TAMJANA: -60 kapi etericnog ulja tamjana. -1dl bademovog ulja Priprema: Etericno ulje tamjana (60 kapi = 1 kasikica), umesajte u bademovo ulje, ili neko drugo biljno ulje i dobro promesati- protresti. Koristi se za masazu tela, a za decu, osetljive koze i kozu lica kolicina etericnog ulja treba da je upola manja. Oblog od tamjana: -10 kapi etericnog ulja tamjana -1 kasika jabukovog sirceta -3-5l vode Pripema: Etericno ulje tamjana umesati u jabukovo sirce, a potom dodati vodu. Lanenu ili pamucnu krpu ravnomerno umociti, ocediti i staviti na bolesni deo tela.Kad se oblog ugreje od tela ili vruci oblog ohladi, zameniti ga drugim postupak ponavljati od najmanje 30 minuta do nekoliko sati. Inhalacija: -20 kapi etericnog ulja tamjana -1 l vruce vode. Priprema:Etericno ulje tamjana staviti u vrucu vodu. Oko glave staviti peskir i udisati paru 5- 10 minuta, najvise 3 puta na dan.

ПО МИШЉЕЊУ НАУЧНИКА-ИМУНОЛОГА, ТАМЈАН СЕ МОЖЕ КОРИСТИТИ У ЛИЈЕЧЕЊУ ПРОТИВ РАКА Posted: Fri, 19 Feb 2010 18:41:59 +0000 ВАШИНГТОН, 15. фебруара - Тамјан који се свакодневно користи у црквеном обреду, у најскорије вријеме може бити коришћен за лијечење онколошких обољења, сматра научник – имунолог Махмуд Сухали. Заједно са колегама са Универзитета Оклахома (САД) Ирачанин Махмуд Сухали врши експерименте, повезане са одвајањем једног састојка из смоле тамјана, који је вјероватно способан да заустави размножавање ћелија рака, саопштава Њемачка агенција католичких новости. Тренутно се врше испитивања над животињама. Дрво тамјана (Boswellia Sacra) расте на планинама Омана. Друге његове врсте расту у Јемену, Сомалији, Етиопији, Еритрији, Судану и Индији. Аромати се већ 9 000 година користе у религиозне и медицинске сврхе. У диму тамјана се налази ацетат инценсола, који има антидепресивна својства. Смола тамјана се користи у хомеопатији, парфимерији и ароматерапији у виду етерског уља. Од њега праве неке врсте фластера, зубних пасти и еликсира. http://www.sedmitza.ru/news/972601.html

Manastir Lelić drugi srpski Ostrog Od prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića iz Amerike i upisa njegovog imena u kalendar svetih manastir Lelić nadomak Valjeva godišnje poseti i do 100.000 vernika i poklonika Sve­tac, du­hov­nik, pro­rok i is­ce­li­telj: vla­di­ka Ni­ko­laj Ve­li­mi­ro­vić (Fo­to B. Novović) Valjevo – Manastiri Lelić, Ćelije, Jovanja i Pustinja, ušuškani podno venca valjevskih planina već su svojom blizinom i značajem među vernicima poneli epitet Srpske Palestine. Posle prenosa moštiju vladike Nikolaja Velimirovića iz Amerike pre 18 i upisa njegovog imena u kalendar svetih pre pet godina, manastir Lelić proglašen je za drugi, odnosno novi srpski Ostrog. Nimalo slučajno, jer mu u pohode godišnje dođe i do 100.000 vernika, poklonika i turista. Tako je bilo i ovog 3. maja kada je porta manastira bila pretesna da primi sve one koji su došli da se poklone moštima sv. Nikolaja povodom obeležavanja dana kada je kao 77. po redu srpski svetitelj upisan u kalendar svetih. Narod i vernici pre odluke Sinoda SPC ovog duhovnog gorostasa proglasili su za svetog dok su to mnogo pre svih učinili Rusi. – Još kao episkop žički i ohridski, vladika Nikolaj je stekao ugled ne samo nenadmašnog bogoslova i pisca, već i istaknutog narodnog dušebrižnika i prosvetitelja. I danas je aktuelno ono što je on pre 70 i 80 godina pisao, propovedao i zborio o veri, obrazovanju, politici, nasilju, toleranciji, državnim vođama. Bio je u svemu jednostavan i nedvosmisleno jasan. I proročki je mnogo toga pogodio što će sve zadesiti naš narod kako na kraju 20. tako i u novom veku. Uz sve drugo, nesporne su i njegove isceliteljske moći, posebno za one koji tome priđu s verom. Eto onda i objašnjenja zbog čega tolike reke poklonika dolaze u pohod manastiru Lelić i njegovom svetitelju vladici Nikolaju – kaže arhimandrit Avakum, starešina manastira, ili kako on voli da naglasi, čuvar moštiju sv. Nikolaja. Pored ostalog, brojni vernici koji ovde dolaze iz svih bivših jugoslovenskih republika, pravoslavnih zemalja iz regiona i ponajviše Rusije, zadivljeni su podatkom da je malo selo Lelić dalo čak tri episkopa, Nikolaja Velimirovića, njegovog sinovca Jovana i episkopa Artemija, koji se neumorno bori za očuvanje srpskih svetinja i naroda na prostoru Kosova i Metohije. Posebno ushićenje i osećaj za sve njih predstavlja i to što su mošti, odnosno zemni ostaci sv. Nikolaja, očuvane u celosti. Celivati se mogu tokom nedeljnog bogosluženja, ali na zahtev vernika i u drugim prilikama. – Sve je na ovom svetom parčetu zemlje u božjem proviđenju i skladu. Crkvu, odnosno sada manastir u kojem se nalaze svete mošti, sagradio je sam Nikolaj i to na svom imanju. Njegovim delima i poukama, jasno se primećuje, napajaju se sve generacije bez obzira na obrazovanje i socijalni status. Ono što raduje jeste da u Lelić dolazi sve veći broj mladih ljudi, vraćajući se veri na pravi i iskren način. Za sve to vreme manastir ide putem Žiče, Studenice, Dečana i drugih pravoslavnih svetinja – veli protosinđel Georgije, sabrat manastira, pri tom dodajući da se lelićkoj svetinji od pre koju godinu može prići asfaltnim putem, da su sagrađena tri velika parkirališta, odnosno manastirski konak koji može prihvatiti i do 100 poklonika i posetilaca. Međutim, sa lepšim danima, baš kao u Ostrogu, mnogi vernici žele da u blizini svetinje zanoće pod vedrim nebom. B.Novović ----------------------------------------------------------- Iz Nikolajeve biografije Vladika Nikolaj Velimirović rođen je 1880. godine u Leliću, gde je učio osnovnu školu. Šestogodišnju gimnaziju završio je u Valjevu, a Bogosloviju u Beogradu. Teologiju je doktorirao na Univerzitetu u Bernu, a filozofiju na Oksfordu. Njegova dela broje preko 20.000 strana. Upokojio se 1958. godine u Pensilvaniji (SAD) gde je bio rektor i profesor Ruske bogoslovije. Njegovi zemni ostaci iz manastira sv. Save u Libertvilu preneti su u Lelić 12. maja 1991. godine. ----------------------------------------------------------- Nikolaj o partijama O partijama i partizanstvu neće narod više da čuje. Narod hoće samo jedan program, a to je jedinstvo. Jedinstvo radi obraza srpskoga. Jedinstvo radi spasenja. Za partijama samo kukaju oni koji su jedino kroz partije, a to znači kroz zavadu narodnu, postajali nešto i značili nešto u ovoj zemlji. ----------------------------------------------------------- O štednji Štednja ne spada u velike vrline. Suvišnom vikom o štednji može se karakter naroda pokvariti, kako vidimo na primeru nekih evropskih naroda. Štednja brzo prelazi u tvrdičluk, a tvrdice su veliko društveno i državno zlo. POLITIKA [objavljeno: 11/05/2009]

Dobar covek , ali navija za pogresan tim :cheesy2:

Kralj Milutin, detalj freske Loza Nemanjića iz Gračanice Srpska :cheesy2: Simonida“, freska nastala oko 1320. godine, manastir Gračanica Kralj Milutin, freska nastala oko 1320. godine, manastir Gračanica

?? ????? ? ???? MAX ?? ?? ???????? ?? ???? ?? ??? ?? ?? ?? ????

???? ????????? ? ????? ???????? ?? ?? ????????? ??????????? ? ???? ?????????? ???? ?? ??????? ?? ???? ????? ?? ????.???? ?? ??? ?????????? ?? ?????,??? ???????? ?? ??????? ?????????? ? ?????????????? ?? ?? ????? ???? ???? ???? ???? ???? ????? ??????? ???????? ?? ????? ??? ?? ????? ??? ??? ????.??? ?? ???? ??????? ?? ????? ????? ?? ?? ??? ???????? ?????? ????? ?? ??,??? ???? ???? ?? ??????? ???? ?? ???? ?? ??????? ? ?? ?????? ??? ?? ???? ?????? ?? ?? ????? ?????? ??? ??????? ?? ????? ?????.

Ма цео дан осећам неку горчину ,ја сам први био за то да се ситуација коначно рашчисти,али смета ми стварно сада када неки ово хоће да овде на форуму претворе у неку буквално лакрдију.Владика Артемије није рашчињен,а и да јесте не заслужује да се неки овако односе према њему као човеку и делу које је оставио иза себе. Чудан смо ми народ не праштамо успех и прву прилику чекамо да колективно газимо неког,јер битан је крај није битно шта је та особа радила у прошлости. Све ово моје писаније се не односи само на ову тему већ и на другу веома сличну њој.

JEFIMIJA, PRVA SRPSKA PESNIKINJA DESPOTICA, GOSPOĐA I MAJKA Strašne tragedije koje su u nizu i za vrlo kratko vreme zadesile mladu ženu Jefimiju, značile su potpuni preokret u njenom životu: izgubila je porodicu, dom, sve posede, prihode, državu... Prva srpska pesnikinja i spisateljica Jefimija rođena je oko 1350. godine pod imenom Jelena, kao kći uglednog ćesara Vojihne, u državi cara Dušana. Pošto je zbog službe njen otac boravio na dvoru, Jelena je zapamtila cara i sjaj njegove vladavine. Udajom za despota Jovana Uglješu Mrnjavčevića, mlada Jelena postaje despotica. Sreća mlade despotice trajala je kratko, koliko i život njenog deteta. Po smrti sina, koji je živeo samo četiri godine, u bici kod Černomena, 26. septembra 1371. godine, gine joj muž, a ubrzo joj umire i otac. Strašne tragedije koje su u nizu i za vrlo kratko vreme zadesile mladu ženu, značile su potpuni preokret u njenom životu: izgubila je porodicu, dom, sve posede, prihode, državu... Monaški život despotice Običaji vremena u kome je živela, ali i stremljenja njene duše ophrvane neizmernim bolom, opredelila su je da krene putem monaškog života. S monaškom rizom, despotica Jelena dobija novo ime - Jefimija. Okrutna s jedne, sudbina Jefimiji, udovici i prognaniku, s druge strane velikodušno daruje novo utočište i velikog zaštitnika - kneza Lazara, na čijem dvoru u Kruševcu otpočinje novi život. Najvažnija Jefimijina misija otpočeće posle još jedne velike i strašne tragedije srpskog naroda: Kosovskog boja, kada Srbija ostaje bez vladara, vojske i vlastele, a Turci u svojoj najezdi počinju da haraju, ubijaju i skrnave crkve i manastire. Jefimijina mudrost i rečitost koju hvali Konstantin Filozof „va mnogih glagolanih i vešteh mudrejša sušti", bila je od neizmerne pomoći kneginji Milici, koja je kao Lazareva udovica morala da preuzme vladavinu nad Srbijom u situaciji kada su, uz Turke, i gotovo svi susedi imali svoje pretenzije i planove. Poduhvati dve mudre žene Jefimija je Milici (koja se takođe zamonašila dobivši ime Jevgenija) pomagala u teškim i odlučujućim državnim pitanjima. Svoju mudrost, čak neustrašivost, Jefimija je pokazala u dva istorijska poduhvata. Sa kneginjom Milicom, kada dve nejake žene, pravoslavne monahinje, odlaze na dvor turskog sultana Bajazita u Ser, da stanu u odbranu mladog Stefana Lazarevića, budućeg srpskog despota, koga su njegovi suparnici oklevetali za izdaju, ne bi li se domogli prestola. Istovremeno, na inicijativu Jefimije, uspele su da od Bajazita izmole mošti velike pravoslavne svetiteljke svete Petke, i prebace ih iz Trnova u Srbiju. U ovom činu ogleda se velika mudrost Jefimijina, jer se sveta Petka kod srpskog naroda smatrala zaštitnicom zemlje i svih useva koje zemlja daje. Sebrima, koji su posle kosovske tragedije i stalnih ratova bežali sa zemlje, prisustvo moštiju velike svetiteljke dalo je novu nadu i ohrabrilo ih da se zemlji vrate i ožive opustela polja i vinograde. Tako je u ovoj, samo naizgled verskoj, akciji Jefimija pokazala lice mudrog diplomate, brižnog za budućnost svog naroda i zemlje. Svu snagu materinske ljubavi koju nije mogla da pruži svome sinu, Jefimija je darovala mladom Stefanu Lazareviću, koji ju je u svojoj povelji nazvao „despoticom, gospođom i - majkom". Poslednje dane svog zemaljskog života Jefimija je sa kneginjom Milicom (Jevgenijom) provela u manastiru Ljubostinji (zadužbini kneginje Milice) u kojoj je posle Kosovskog boja zamonašen veliki broj udovica, srpskih plemkinja čiji se muževi nisu vratili sa Kosova. Poetski zapisi U pamćenju srpskog naroda Jefimija živi kroz tri zapisa koji se danas čitaju kao poezija i koji spadaju u najznačajnije stranice srpske srednjovekovne književnosti. To su, u stvari, prinošenija ili darovi. Prvi takav dar „Tuga za mladencem Uglješom", ispisan je na dvostrukoj drvenoj ikoni koja je darovana manastiru Hilandaru. Ovim delom prekida tradiciju, unoseći lični ton u vizantijsku molitvenu književnost. Ona govori o smrti roditelja, smrti deteta, ali i o svojoj smrti i brizi o sopstvenoj duši koja se priprema za odlazak. Drugo vrhunsko književno ostvarenje, namenjeno Sabornoj crkvi u Hilandaru, Jefimija je izvezla na zavesi za carske dveri, „zlatnom i srebrnom žicom i svilenim koncem plave, smeđe i crne boje". Pozivajući se u ovom tekstu na reči Simeona Novog Bogoslova i Simeona Metafrasta, pesnikinja „razvija lično osećanje grešnosti uobičajeno u činu pričešća". Zahvalnica mrtvom knezu Najveći pesnički domet Jefimija je ostvarila u delu „Pohvala knezu Lazaru", u kome pesnikinja veliča Lazara kao novog mučenika koji je svojim stradanjem na bojnom polju ostvario dva podviga: „ostavio je propadljivu visotu zemaljskog gospodstva" i „sjedinio se sa vojnicima nebeskog cara". „I tako dve želje postigao jesi: i zmiju ubio jesi i mučenja venac primio jesi od Boga". Pesnikinja moli kneza Lazara, ali i sve svete ratnike da pomognu Lazarevim sinovima koji su krenuli u borbu protiv Timur Lenka. U poslednjem delu svoje „Pohvale", Jefimija se zahvaljuje mrtvom knezu na njegovoj dobroti. Onoga koji ju je kao strankinju primio i „izobilno ishranjivao" moli da ponovo ishrani i utiša „buru ljute duše i tela mojega". U svoje poslednje stihove koje je izvezla na pokrovu, Jefimija je zapravo utkala sliku velikih nesreća i decenija gladi koje su snašle njen narod. Jefimija je umrla 1405. godine pošto je primila „veliku shimu" pod imenom Jevpraksija. Sahranjena je u Ljubostinji, manastiru u kome i danas počivaju njene mošti. Ime prve srpske pesnikinje je ostalo zabeleženo u istoriji srpske i svetske književnosti, mudre savetnice kneginje Milice, čija je diplomatska veština pomogla da se očuva srpski presto. Jefimijini pesnički zapisi spadaju u prva ostvarenja žena pisaca na evropskom tlu. Posle nje istorija svetske književnosti zabeležiće ime Francuskinje Kristine de Pizan i ruske poetese, kneginje Jevdokije

MANASTIR LJUBOSTINJA Monahinja Evgenija Dugo, sa voštanicom u ruci, stoji monahinja Evgenija pred ikonom Majke Bogorodice i moli se. Moli Gospoda da pomene usnulog slugu svog Lazara, da mu oprosti svako zemaljsko sagrešenje koje učini rečju, delom ili pomišlju. A baš ovde, na mestu gde manastir sada beše, njih dvoje se i upoznali. Bilo je to na dan svetog Stefana. Venčali se, decu izrodili, a onda dodje do boja. Onog krvavog Kosovskog. Njen muž, srpski knez Lazar, izgubi glavu za čast svoga naroda. I šta preosta neutešnoj kneginji, kosovskoj udovici, no da priđe Gospodu, da se moli za narod i dušu svoga Lazara. Ali ne pođe sama. Povede sa sobom i Jelenu, suprugu Uglješe Mrnjavčevića, i još sedam nesrećnih udovica. I okončaše svetovni život Milica i Jelena, i nastaviše da žive kao Evgenija, Jefimija, Irina, Hristina... Sve do sudnjeg dana i kraja ovozemaljskog života. Zadužbina knjeginje Milice .Kada se prođe veliki most na Moravi u Trsteniku, asfaltni put vas vodi uz ljubostinjsku reku. Posle svega četiri kilometra stižete pravo pred manastir Ljubostinju. I kao da je sam Gospod mesto za hram izabrao. Između dva brda, gde tišini prija jedino zvuk crkvenih zvona. Velika manastirska kapija i prolazak kroz nju nikog ne ostavlja ravnodušnim, bez obzira na to da li dolazite kao vernik ili turista. Letopisi kažu da je manastir Ljubostinja zadužbina kneginje Milice. Izgradnja svetinje je počela pred sam Kosovski boj, a predanje kaže da je Milica, sluteći nesreću, želela da napravi manastir daleko od „očiju sveta“. Crkva je posvećena Uspenju presvete Bogorodice, a sam pogled na ovo remek delo srednjovekovne arhitekture, visoko kube, bogate rozete i ornamente oko vrata i prozora, doprineće utisku da se nalazite na mestu uzvišene lepote. Crkva je delimično oslikana i pre Kosovske bitke, a u letopisu je zapisano da je na poziv knjeginje Milice, tada već monahinje Evgenije, 1403. godine, u manastir došao i zograf Makarije iz Zrza. Svoje ime je ispisao na luku iznad vrata koja vode iz priprate u hram, a zapadnom delu priprate je oslikao porodicu kneza Lazara. Nažalosost, od nekadašnjeg živopisa je malo šta ostalo. Imala je Ljubostinja u svojoj istoriji i lepih i ru žnih dana. Krajem 17. veka manastir je opusteo, da bi već u 18. veku ponovo zaživeo. Turci ga uporno pale, ali se iz pepela još upornije diže. U manastiru danas živi i Gospodu se moli veći broj monahinja. Osim bogosluženja, svakodnevno se mogu videti i na imanju, u vinogradu, za ručnim radom... Poznate su njihove rukotvorine kao što su, na primer, pletene korpe ili razni vezovi, a pažnju posetilaca će privući i ikonostasi pleteni od pruća. Negovale lepu reč Kada je Lazar Hrebljanović stradao na Kosovu polju, Srbijom je jedno vreme upravljala kneginja Milica. Upravljala i narod od Turaka štitila. A onda je upravu zemlje predala sinu Stefanu Lazareviću, a sama se uputila u Ljubostinju da primi monaški postrig. Krenula je sa njom i Jelena, kćerka gospodara Drame i žena despote Uglješe. Njihov monaški život ostaće upamćen po skromnosti, tišini i mudrim rečima. Monahinje Evgenija i Jefimija su dane provodile u molitvi, sa tugom u srcu. Ljubostinja im je vidala neprebolne rane ovozemaljskog života. Kneginja i despotica su negovale lepu reč. Još iz njihovog vremena ovaj manastir je poznat po prepisivačkoj školi. U zlatu, na svili, Jefimija je izvezla ćivot za pokrov kneza Lazaru. Sada je ovo umetničko delo neprocenjive vrednosti izloženo u muzeju Srpske pravoslavne crkve u Beogradu. Poznata je i njena zavesa kojom je darovala manastir Hilandar. Monahinju Jefimiju, veliku spisateljicu toga doba, opevale su i pesme savremenika. Obe monahinje su ovde i umrle. Milica, odnosno Evgenija, sahranjena je na levoj strani ulaza u crkvu, a Jefimija na desnoj. Što bi se reklo: i u radosti, kao žene vladara, i u žalosti, kao udovice, i u životu i u smrti – vazda zajedno. Legenda kaže da je Milica u trenutku smrti svoje najbolje drugarice, pesnikinje Jefimije, dala sarkofag koji je sebi namenila. Na sarkofagu je uklesan cvet ljiljana, koji simbolizuje devičanstvo, nevinost i koji se često pripisuje Bogorodici. I danas se u molitvama ljubostinjskih monahinja pominju Evgenija i Jefimija, žena od kojih život ove svetinje i započe. Crkva za pokoj duše Na istočnoj strani manastirske porte je podignuta i lepa crkvica svetog velikomučenika Georgija, koju podiže Dara Toholj za pokoj duše rano preminulog sina Borka. Ikonostas crkvice je od pletenog pruća, rad ljubostinjskih monahinja. Rušen pa obnavljan Manastirski letopis pominje i 1732. godinu i duhovnika Arsenija, koji je vodio jednu vrstu mona ške škole. Za vreme austrijsko-turskog rata ljubostinjski monasi su imali zapaženu ulogu, posebno iguman Vićentije Jovanović. Krajem 18. veka, tačnije 1788. godine, u Ljubostinju dolazi i Koča Anđelković (kapetan Koča) koji tada pozva narod na ustanak. To je dalo povod Turcima da pohvataju kaluđere, a manastir zapale...Posle par godina manastir je obnovljen. http://www.casopisho...nja.html#ostrvo

Azra - A šta da radim (uživo)

?? ????? ?????, ??? ?? ?? ?????????, ? ? ?? ??? ? ???? ????? ??????? ,???????? ?? ?????? ?? ?? ???????? ??? ????? ???? ??? ?? ?? ?? ???????, ??? ?? ??????????? ?? ????? ????

?? ???? ?? ????? ?? ??? ?? ??????? ??? ?? ?????? ?????? 0104_cheesy

Ма јеси Лаве, јеси, видим те ја, ти си задужен за распламсавање

Ге сам погрешио брате Сербоне,праштај одмах сам се препознао,али везано за фудбал