Цитат

Црква Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића прославила храмовну славу

Црква Светих Пантелејмона и Климента Охридског у Барама Радовића у Доњој Морачи данас је молитвено прославила храмовну славу уз поштовање мјера прописаних од стране НКТ-а.

Свету архијерејску литургију служио је са свештенством Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да су Свети великомученик Пантелејмон и Климент Охридски дивни свједоци Христови који су не само својим крштењем и ријечима, него и својим животом, мученичком крвљу и страдањем посвједочили Господа и постали Његови истински и прави свједоци.

“Свједоци Онога који нас је позвао да волимо једни друге, као што чусмо у данашњем Јеванђељу, и да се не плашимо гоњења и прогоњења”, казао је владика, подсјетивши на ријечи Господње Ако Мене гонише и вас ће гонити…

Подсјетио је Митрополит да је Господ гоњен и пригоњен, разапињан кроз вјекове и саразапињан у онима који су Његови, међу којима Свети Пантелејмон и Климент Охридски заузимају посебно мјесто.

“Саразапињан у њима као живим свједоцима Њега као вјечне љубави – Бога љубави – и као Бога који је љубав, и својом љубављу свједока да је људско призвање љубав какву има Отац према Сину и Син према Духу Светоме, и какву је Бог имао према људима жртвујући Сина Свога Јединородноага за нас и наше спасење”, рекао је Високопреосвећени, истичући да је та љубав мјера нашега људскога живота и наше призвање.

На овај свети дан настављена је и Света тајна вјенчања у Кани Галилејској гдје је Господ благословио својим доласаком младенце и претворио воду у вино. То, како је казао владика, значи да је призвао човјека, да оно што има као тјелесно биће, ту воду живота, у коју спада и љубав између мушкарца и жене, преображава у вино.

“То значи у истинску праву, богочовјечанску љубав која не тражи своје, него љубав која се жртвује, која је милосрдна, трпељива, која све носи и подноси ради љубави према Богу и према ближњима”, рекао је Архиепископ цетињски.

Појаснио је да су на такву љубав призвани сви хришћани, свако према своме дару, а на ту љубав су призвани и они који се вјенчавају испуњавајући заповјест Божију којом је Господ благословио прве људе: Рађајте се и множите се, и напуните земљу, и владајте њоме!

“Тако је Света тајна брака остала као продужетак и наставак тога првога Божијег благослова и наставља се кроз њега и продужење људскога рода тим Божијим, Христовим благословом, тим претварањем воде у вино”, бесједио је Митрополит Амфилохије.

Додао је да је зато и Тајна брака пројава Тајне односа Христа и Цркве Божије (Посланица Светога апостола Павла). С једне стране, каже се, да се жена повинује своме мужу, јер је муж глава жени. Са друге стране се каже да муж треба да воли своју жену као себе самога, да воли жену као што је Христос заволио Цркву, народ свој, тако што је жртвовао Себе за њих, за сву васељену .

“Љубав међу мушком и женском особом је љубав која је у тајни Христове љубави садржана, која је љубав Христова према Цркви и Цркве Божије која се жртвује за Христа Господа и приноси се Њему на дар”, казао је владика, објашњавајући шта је тајна љубави и светиње брака.

Митрополит црногорско-приморски је казао да су све светиње данас у овом нашем роду људском оскрнављене, али да је најоскрнављенија светиња брака, указујући на законе о чедоморству – убиство дјеце у утроби мајке – и о лажним, болесним, истополним браковима.

“Већег безумља није видјела ова земља. Сва историја рода људскога је поштовала у свим земаљским народима, без обзира којој вјери, идеологији припадали, да се благосиља вјенчање мушкога и женскога, да они рађају потомство. Међутим, у ово наше вријеме када су људске страсти обоготворене, када је обоготворен човјек коме је дах у носу, када се повампирило ново и древно многобоштво, у нашој несрећној Црној Гори се озакоњују везе које су безумље, које су порицање највеће светиње људскога живота – Светиње брака.”

На крају је владика поручио да је Господ са нама и међу нама и да нам је оставио Себе као Тијело и Крв своју, своју љубав, и да је то оно што прослављамо у овоме храму који је посвећен Светом  Пантелејмону и Светом Клименту Охридском, просветитељу словенских народа и нашега народа, који су посвједочили својим мучеништвом и страдањем, вјером, надом и љубављу вјерност Христу Господу:

“Присуство Светог Климента кроз овај храм је свједочанство нашега истинскога и правога пута куда и како треба да идемо, коме Богу треба да служимо и како треба да живимо, као што је и жртва, мучеништво Св. Пантелејмона пројава Христове жртве и мучеништва и жртвовања за живот и спасење свијета”, казао је Његово високопреосвештенство Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије.

Након Литургије благосиљан је славски колач.

 

Антоније и обућар

О ТАЈНИ ПРИЧЕШЋА ИЛИ СВЕТОЈ ЛИТУРГИЈИ
 
Света тајна Причешћа, или Евхаристија, јесте уствари света Литургија која се врши у Цркви као тајна Христа и Његове Цркве. На Светој Литургији бива причешће. Причешће је света тајна у којој хришћанин, под обликом хлеба и вина, прима само тело и крв Господа Христа, сједињује се с Њим, добија опроштај грехова и залог вечнога живота.

Ову свету тајну установио је сам Спаситељ на Тајној Вечери. Узео је хлеб, благословио га, преломио и дао својим ученицима, рекавши: „Узмите, једите га – ово је тело Moje, које се за вас ломи.“ Затим је узео чашу, захвалио Богу, и дао им говорећи: „Пијте из ње сви јер је ово крв моја Новога Завета, која се пролива за многе ради отпуштења грехова“. (1)

Ова света тајна, због своје неизмерне важности, сачињава суштину најглавнијег хришћанског црквеног богослужења, свете Литургије. На њој се принесени хлеб и вино призивом („епиклезом“) и дејством Светога Духа освећују и претварају у тело и крв Господа Христа, којим се верни онда причешћују и тако сједињују са Христом Богом. Зато је Света Литургија, као заједница Бога и Његовог народа, уствари срце саме Цркве.

Светој тајни причешћа може приступити сваки хришћанин: од одојчета до старца. Јер се у њој људско биће сједињује са самим Спаситељем. Сједињен с Њим, човек живи Њиме и његовим вечним животом. По речи самога Спаситеља: „Који једе моје тело и пије моју крв, борави у мени, и ја у њему. Ко једе моје тело и пије моју крв, има живот вечни. Који једе мене, живеће мноме“. (2) Имајући у виду свето причешће, Спаситељ назива себе: „хлебом Божјим који силази с неба и даје живот свету“, (3) хлебом живота од кога се никад не гладни, (4) хлебом небеским који причаснику даје бесмртност и живот вечни (5).

Пошто у светој тајни Причешћа причесник прима тело и крв Спаситеља, неопходно је потребно да се причесник припреми за ову свету тајну. Припрема се врши постом и молитвом, јер пост и молитва очишћују нашу душу од сваког греха и нечистоте. При томе је човек дужан да испитује себе и да савест своју очисти од грехова покајањем. Само тако припремљен, човек се може достојно причестити. Приступи ли светом причешћу неприпремљен, човек навлачи на себе страховиту осуду. О томе говори апостол Павле: „Али човек да испитује себе, па онда од хлеба да једе и од чаше да пије; јер који недостојно једе и пије – суд себи једе и пије, не разликујући тела Господњег“[6].

Због бескрајне важности коју свето Причешће има за хришћане, у прва времена Хришћанства хришћани су се причешћивали сваке Литургије, а касније су то чинили ређе, јер су почели сматрати себе за недостојне да често приступају тако великој тајни. Црква је одредила да се побожни и ревносни хришћани причешћују више пута годишње и то сви неизоставно. Нечланови Цркве Православне (некрштени, јеретици, секташи) не могу се причешћивати.
 
Свети Јустин Ћелијски

1. Мт. 26:26-28.
2. Јн. 6:55.-54, 57.
3. Јн. 6:33.
4. Јн. 6:35.
5. Јн. 6:50-51.
6. 1.Кор. 11:28-29.

Пишеш да те мори нека неодољива и необјашњива жалост. Телесно си здрава, кућа пуна, али срце празно. Управо срце ти је пуно мрачне жалости. Приморана одлазиш на забаве и весеља, али то још више повећава жалост.
Пази добро, то је опасна бољетица душе. Она може душу сасвим умртвити. Такву жалост Црква сматра смртним грехом. Јер по речима апостола има две врсте жалости: жалост која је по Богу доноси покајање за спасење – а жалост овога свијета смрт доноси. Код тебе је очигледно ова друга врста жалости.
Мора да си имала много ситнијих недела и грехова, које си сматрала безначајним, па их ниси исповедила ни покајала. Као стара паучина они су се сад ухватили око срца твога, и створили су као гнездо за ту велику жалост, коју зла демонска сила злурадо подржава у теби. Зато прегледај цео живот свој; учини једну нештедну смотру над собом, и исповеди све. Исповешћу ћеш дом душе своје очистити и проветрити. И ући ће у тебе свеж и здрав ваздух од Духа Божјега. Потом почни храбро чинити све што је добро. Почни, рецимо, са милостињом у име Христово. Запамти: у име Христово. Христос ће то видети и осетити, и убрзо ће ти даровати радост. Дароваће ти неисказану радост, коју само Он даје, и коју никаква туга ни мука ни демонска сила не може помрачити.
Читај Псалтир. То је књига за жалосне душе, књига утехе. Господ нека те ускоро обрадује.
(свети владика Николај)

Кад је Свети Сава, пре 800 година, у Дому Спасовом, у Жичи говорио своју познату Беседу о Правој вери, он је говорио не о „конзервирању“ него о обновљењу вере, обновљењу живота у Христу, о живом животу и путу који води у живот, а не о стерилном тапкању у месту, и фарисејском конзерваторском „не узми“, „не дотакни се“.

Што се тиче Светог Причешћа и става Светог Саве о њему, читајмо Студентички типик, главу 5: ''О Св. Литургији'', али притом не говоримо да је то „само за монахе“, јер је он (Свети Сава) учио од Св. Василија и Св. Златоуста: да је разлика између монахa и лаика само у заветима девствености, а не у чешћем или ређем Причешћу, јер је само оно (свето Причешће), „за всјех и всја“ мерило учешћа свих верујућих у Једноме и Јединоме Телу Христовом.

Вера, Црква, Света Литургија , Истина, Живот хришћански не „чувају се“ ничим другим осим само живим животом у Вечноживоме Христу, животворном благодаћу Духа Светога. Или речено псаламски: Окушајте и видите (дознајте), како је Благ Господ! Тело Христово примите, Источника Бесмртнога окусите - Светим и чес тим Причешћем!

Епископ Атанасије (Јевтић)