Оно што је назанимљивије јесте да је Амфилохије толико бахат, да мисли да ће му све проћи, па не обраћа пажњу на детаље.
Хронологија иде овако, по до сада доступним информацијама.
Прво се у суботу 22. јуна чуо с Епифинијевцима, договорио састанак да дођу у уторак 25. јуна, то је рекао сам Зорја Евстратије Украјинац.
у понедељак 24. јуна Епифаније му је написао писмо, тако пише на писму
25. јуна у уторак је био састанак са Евстратијем
26. јуна је био Српски Синод на коме је он наводно известио о свему.
Амфилохије тврди да се он жалио Вартоломеју, да је Вартоломеј наредио Епифанију да пише писмо (кад?) и да му је Зорја донео писмо.
На страну све нејасноће у датумима, јасно је да постоји жива комуникација са Фанаром, мимо Београда.
Постоји такође вероватноћа да је Зорја слагао да се договорио у суботу да се сретну у уторак. Међутим, шансе за то су мале.
Писање писма на руском је тотално бесмислено. То једино он и Иринеј раде, јер мисле да могу испресионирати некога познавањем матерњег језика. Међутим, испадају бедници, јер је пракса да се пише на свом језику плус превод. Није ни Вартоломеј писао Милу на "матерњем", нити је Епифаније писао на српском. Ови наши као деца улизице учитељици у школи, види шта ја знам.. Ко нас води, добри смо.
Осим тога, писање писма након што су те сви провалили, и развукли по форумима је бедно. И то са 3 недеље закашњења. Могао му је послати писмо у на Божић.